2018. KAO NASTAVAK ZAPOČETIH PROJEKATA U GRAĐEVINARSTVU- A šta je sa projektima Republike Srbije? Dokle se tu stiglo?
Zakoni Republike Srbije u 2017. očito su doneli boljitak u privatnom sektoru, pa kompanije koje se bave bilo kojim poljem građevinartstva, masovno proglašavaju prethodnu godinu uspešnom ili barem boljom nego što je bila ona pre nje. I naravno, ima mnogo toga da se uradi, u svim sferama, ali ako se poslužimo frazom da “uvek može bolje”, mogli bismo reći da je, barem na terenu, građevinska godina ispred nas, obećavajuća.
A šta je sa projektima Republike Srbije? Dokle se tu stiglo? Kroz ovaj tekst napravićemo kratku retrospektivu, kako završenih projekata, tako i onih za koje je 2018. samo nastavak započetog. Naravno, zakoni koji su doneseni kroz rad naših državnih institucija, na prvom mestu ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, doneli su obostranu korist i državnom i privatnom sektoru. I ne samo to, kako nam se čini iz praćenja rada ovog ministarstva, upravo privatne kompanije iz Srbije uključile su se, pored svojih projekata, u neke državne, uzevši učešće u samom radu, ali i u materijalima.
Zorana Mihajlović, ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture RS
Na samom početku ove godine, na sastanku Radne grupe za unapređenje pozicije Srbije na listi Svetske banke, kojom je predsedavala potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, istaknuto je da će 2018. biti učinjeno još više u vezi sa doprinosom boljem rangu Srbije, jer to znači bolje uslove poslovanja i nove investicije za našu zemlju. Kako je tada rečeno, napravljeni su veliki pomaci u pogledu ukidanja obaveznosti izrade pečata i brže procedure otvaranja računa u banci prilikom pokretanja biznisa, kao i efikasnije procedure priključenja na elektro-mrežu. Mihajlović je tada podsetila da je Srbija ostvarila odličan uspeh u oblasti izdavanja građevinskih dozvola, u kojoj je za samo tri godine ostvarila skok sa 186. na 10. mesto.
KORIDORI 10 i 11
Kada kažemo državni projekti, onaj najznačajniji i definitivno onaj o kojem se najviše pričalo je rad na Koridoru 10. U međuvremenu, u ovaj projekat uključile su se i Mađarska i Hrvatska, kao partneri koji i zbog sposobnosti da učestvuju, ali i zbog ličnog benifita svoje države, uzimaju učešće u istom.
Naime, 09. marta ove godine Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović potpisala je sa ministrom mora, prometa i infrastrukture Hrvatske Olegom Butkovićem Memorandum o saradnji na unapređenju železničkog saobraćaja, koji predviđa zajedničku rekonstrukciju pruge Beograd-Zagreb. Pruga je duga 412 kilometara i rekonstrukcijom će putovanje vozom na toj relaciji biti smanjeno sa sadašnjih sedam i po sati na nešto više od tri sata. Plan da pruga bude za brzine vozova od 160 km na sat. Memorandum predviđa saradnju na modernizaciji železničke infrastrukture, olakšavanje postupaka na železničkim graničnim prelazima između dve države, kao i zajednički nastup prema EU fondovima i drugim međunarodnim institucijama u vezi sa modernizacijom pruge Beogad-Zagreb, na Koridoru 10.
Što se Mađarske tiče, sredinom februara meseca, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto, potvrdio je da postoji interesovanje mađarskih kompanija za izgradnju Fruškogorskog koridora. Ključni građevinski objekat saobraćajnice Novi Sad – Ruma, kao dela Fruškogorskog koridora, biće dvocevni tunel kroz Frušku goru dug tri i po kilometra. Inače, tunel kroz Frušku goru je najteža deonica pruge od Beograda do državne granice sa Mađarskom. Fruškogorski koridor deo je putnog pravca Novi Sad-Ruma-Šabac-Loznica-granica sa Bosnom i Hercegovinom, koji spaja Srbiju sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i širim okruženjem. Povezaće tri opštine – Novi Sad, Irig i Rumu. U perspektivi, ovaj putni pravac povezaće Vojvodinu i zapadnu Srbiju, ali i Koridor 10 i Koridor 11 sa Koridorom 5c, pravac Budimpešta-Osijek-Sarajevo-Mostar-Ploče.
Najvažniji značaj koridora Novi Sad – Ruma sa tunelom je taj što će se konačno rešiti ogroman problem prolazaka teretnjaka preko Fruške gore i kroz Irig, kuda prolazi najprometnija saobraćajnica u Srbiji sa dnevnim prosekom prolazaka od 10.000 do 12.000 vozila.
Na južnom i istočnom kraku Koridora 10 napravljena su 194 mosta, od čega još tri treba da se završe, kažu u „Koridorima Srbije“. Na južnom kraku je izgrađeno svih 107 mostova, a na istoku su od ukupno 87 mostova još tri su u izgradnji. Autoput na istočnom kraku Koridora 10 (E80) u Srbiji, od Niša do Dimitrovgrada u dužini od 86,8 kilometara, imaće i pet tunela: Bancarevo (dužine 705 metara), Sopot (184 metara), Sarlah (477 metara), Pržojna padina (350 metara) i Progon (1.108 metara). Takođe, na tom delu Koridora 10 su projektovane i četiri petlje: Dimitrovgrad, dve petlje kod Pirota i Bela Palanka. U „Koridorima“ kažu da je građevinska sezona bila veoma uspešna i da je urađen završni sloj asfalta na deonicama Crvena Reka – Čiflik i Čiflik – Staničnje u dužini od 25 kilometara. Takođe, pušteno je u saobraćaj 55 kilometara autoputa od Crvene Reke do Dimitrovgrada. Završeni su svi radovi na opremanju tunela Progon i Pržojna padina elektromašinskom opremom i puštena je u rad naplatna rampa u Dimitrovgradu.
Koridori Srbije
Za ovu građevinsku sezonu ostalo je da se završi najteža deonica, a to je Bancarevo – Crvena Reka u dužini od 12,3 kilometara, sa kojom će biti puštena u saobraćaj završena deonica Prosek – Bancarevo dužine 9,4 km. Preostaje i završetak radova u dužini od 4,3 kilometra na deonici Staničenje – Pirot, opremanje tunela Bancarevo, Sopot i Sarlah elektromašinskom opremom. Takođe, u toku je i izgradnja veze između autoputa i ulice Georgi Dimitrov u Dimitrovgradu kroz poslovnu zonu u zapadnom delu Dimitrovgrada, na osnovu zahteva opštine Dimitrovgrad, posebnog naloga investitora i uz saglasnost kreditora Svetske banke. Ukupna vrednost radova je 370 miliona evra.
Kada je reč o južnom kraku (E75) Koridora 10, ostalo je još da se završi oko 34 kilometra autoputa. Gradi se autoput kroz Grdeličku klisuru dužine 26,3 kilometra i još osam kilometara na deonici Srpska Kuća – Levosoje kod Bujanovca. U Srbiji je 2016. na Koridoru 11 pušten u saobraćaj autoput Ljig – Preljina u dužini od 40 kilometara. Na toj trasi je i deonica Ub – Lajkovac od 12,5 kilometara koju su krajem 2014. izgradili domaći izvođači. Takođe, Kinezi grade i deonicu autoputa od Surčina do Obrenovca koja će biti završena 2019. Kineska kompanija CCCC će od naredne godine graditi i autoputa od Preljine do Požege, vredan 450 milona evra, u dužini od 30,9 kilometara.
Ovih dana očekuju se tenderi za nove radove na Koridoru 10, vredne 50 mil EUR. Preduzeće Koridori Srbije objavilo je prethodno obaveštenje za poslove koji će biti finansirani iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. Reč je o rehabilitaciji deonica na auto-putu E75, poboljšanju petlje Batajnica, izgradnji petlje Gramađe kod Vladičnog Hana, projektovanju i izgradnji regionalnog kontrolnog centra. Takođe, predviđena je izgradnja novih i rehabilitacija postojećih deonica državnog puta, kao veza sa Koridorom 10 (Niš-Dimitrovgrad), te tender za konsultantske usluge – projektova- nje, stručni nadzor nad izvođenjem radova i merama zaštite.
PROJEKAT JEFTINIH STANOVA
Projekat koji je, takođe, obeležio, godinu za nama je projekat JEFTINIH STANOVA o kojem se, pored radova na koridorima, najviše pričalo.
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je, prošle godine u decembru kako sam projekat, tako i benefite koje bi, pojedinim građanima naše zemlje trebalo isti da donese, ali i promene zakona koje se moraju doneti kako bi došlo do realizacije. Ovaj projekat državne stanogradnje, namenjen je prvenstveno pripadnicima vojske, policije, mladim naučnicima i mladim bračnim parovima, koji bi omogućio da kvadrat u Beogradu košta oko 550 evra, a u drugim mestima od 450 do 470. Za stan od 60 kvadrata trebalo bi da se izdvoji oko 30.000 evra i to tako što bi subvencija države bila 3.000, kupac bi platio 3.000 evra, a onda bi ostatak isplaćivao kroz kredit, uz mesečnu ratu od oko 125 evra u prvih 25 godina i oko 50 evra – u poslednjih pet godina, rekao je tada predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Predsednik je, međutim, naglasio da bi uslov za kupovinu ovakvih jeftinih stanova bio da u narednih 15-20 godina mora da se ostane i radi u Srbiji.
Projekat „Jeftini stanovi“, Vranje
Stanovi će biti građeni u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu i Vranju i tim potpredsednice Mihajlović je odmah na početku godine predložio radnoj grupi za gradnju ovih stanova lokacije na kojima u najkraćem roku može da počne gradnja. U tu svrhu ukinute su neke takse i predstavljen novi zakon, tzv LEKS SPECIJALIS, koji bi trebali da ubrzaju rad na ovom velikom državnom projektu.
Ministarstvo građevine takođe je predložilo ukidanje uku- pno sedam taksa, što bi donelo uštede od šest odsto vred- nosti objekta. Najznačajnija promena je da se taksa za izdavanje upotrebne dozvole više neće tretirati kao parafiskalni namet, što će doprineti i da se smanji broj objekata koji se sada koriste bez tog papira. Ova taksa, prema predlogu Ministarstva, plaćaće se u zavisnosti od vremena potrebnog za obradu zahteva, a ne u fiksnom iznosu od 0,2 odsto na vrednost objekta. Tako će, na primer, taksa za stovarište, umesto dosadašnjih 56.000 dinara, iznositi između 1.800 do 18.000 dinara u zavisnosti od kompleksnosti objekta.
U Vladi Srbije početkom marta predstavljen je leks specijalis – zakon za gradnju jeftinih stanova za pripadnike bezbednosnih snaga, koji bi trebao biti usvojen ovih dana, a potredsednica vlade i ministarka građevine Zorana Mihajlović je rekla da je utvrđena maksimalna cena od 500 evra po kvadratu u Beogradu i 450 evra u ostalim gradovima.
Krajnji rok za početak gradnje bio je maj 2018. i to izgradnja prvih 400.000 metara kvadratnih jeftinih stanova. Stanovi su namenjeni za vojsku, policiju i službe bezbednosti u više gradova u Srbiji. Ona je istakla da će ti stanovi u potpunosti biti u skladu sa evropskim standardima i da će se graditi fazno, tri godine, u svim većim gradovima, a ukupna površina biće dva miliona kvadrata. Još jedna važna stavka bila je i energetska efikasnost. Naime, kako je rečeno u ministrastvu, svi oni tzv. Jeftini stanovi kojih će biti najmanje 20.000, radiće se po svim standardima energetske efikasnosti i građevinskim standaradima u skladu sa evropskim. Objasnila je da izgradnja stanova nije tip infrastrukturnih proje- kata koji se dugo grade već da, u zavisnosti od veličine i visine zgrade, izgradnja može trajati maksimum od šest do 12 meseci. Iako smo svi očekivali da početak gradnje ovih stanova bude realizovan prvo u glavnom gradu Srbije, ipak je prvi sa spremnom dokumentacijom, izašao grad Vranje. U istom će ove građevinske sezone početi izgradnja 190 stanova na tri lokacije. Oni su pripremili sve tako da se te lokacije nalaze između škola i vrtića. Inače, u ovaj projekat država će uložiti pet miliona evra, dok će troškovi građana za usklađivanje dokumenata sa nazivima ulica biti minimalan.
Autor: Mirjana Makarin-Plavšić, novinar