Električno podno grejanje polako, ali sigurno, postaje sve češći izbor vlasnika stambenog i/ili poslovnog prostora, ali i investitora koji grade objekte sa namerom da ih dalje prodaju ili izdaju. Komfor koji pruža, energetska efikasnost, jednostavna i brza montaža koja ne zahteva pomoćne prostorije ni dodatnu opremu…, samo su neki od razloga koji električnom podnom grejanju daju prednost u odnosu na druge sisteme grejanja.
Međutim, kao i sve što je ljudima nedovoljno poznato i objašnjeno, tako i sisteme električnog podnog grejanja prati dosta nedoumica i kontroverzi. Iako su ovi sistemi već decenijama neizostavni deo stambenih objekata širom Evrope, Rusije i drugih delova sveta, kod nas se još uvek doživljavaju kao nešto novo i inovativno pa je logično da postoje oprečni stavovi pa čak i zablude koje ćemo pokušati da razbijemo.
Foto: Enerset doo / Nijedno istraživanje nije pokazalo bilo kakav zdravstveni problem vezan za upotrebu grejnih kablova
Zablude o podnom grejanju
- Prašina i alergije
- Proširene vene
- Elektromagnetno zračenje
- Komplikovano i skupo za ugradnju
- Potrošnja
Najčešća zabluda koja prati podno grejanje (bilo električno bilo cevno) jeste da podiže prašinu i uzrokuje alergije. Vrtloženje vazduha koje uzrokuje podizanje prašine javlja se usled mešanja toplog vazduha iz izvora toplote i hladnog vazduha u prostoru. Što je veća razlika u temperaturi, vrtloženje je intenzivnije. Ako znamo da je temperatura radijatora oko 60 °C, a kod podnog grejanja temperatura ni u kom slučaju ne prelazi 27 °C jasno je da je reč o zaista neutemeljenoj predrasudi. Nećemo komentarisati grejna tela koja za distribuciju toplote koriste ventilatore ili druge slične uređaje kako bismo istakli prednost podnog grejanja. Takođe, pošto su grejači ugrađeni u pod, ne postoje mesta koja su teško dostupna za čišćenje i pogodna za nakupljanje prašine i alergena. Podno grejanje ne isušuje vazduh, pa nema potrebe za ovlaživačima i sličnim uređajima, olakšava održavanje podova, i ne dovodi do pojave kondeza jer je razlika između temperature poda i vazduha svega nekoliko stepeni.
Druga zabluda povezana sa uticajem podnog grejanja na zdravlje jeste da izaziva proširene vene. Ova predrasuda datira još iz davnih vremena kada je podno grejanje bilo u upotrebi ali nije bilo precizne regulacije temperature. Širom sveta pronađeni su arheološki ostaci koji potvrđuju da se podno grejanje koristilo i pre nastanka rimskog carstva, dok je kod rimljana bilo široko rasprostranjeno. Princip rada se zasnivao na konstrukcionim šupljinama u samom objektu kroz koje je strujao topao vazduh i dim iz prostorije u kojoj se sagorevalo gorivo.
Podno grejanje i drvene podne obloge
Zbog nedostatka termoregulacije temperatura poda je dostizala i 40 °C što svakako nije preporučljivo za duži boravak. Tokom prošlog veka, podno grejanje, zahvaljujući industrijskom razvoju, doživljava ekspanziju. U početku su dominirali hidraulični sistemi kod kojih je zagrejana voda, ili neki drugi medijum, prenosila toplotu kroz cevi (metalne, a kasnije plastične) postavljene u podu. Ti prvobitni sistemi su takođe imali nedostatak precizne termoregulacije naročito u pojedinačnim prostorijama. Razvojem tehnologije, ti nedostaci su eliminisani, tako da kod savremenih sistema temperatura poda ni u kom slučaju ne prelazi 29 °C. Ukoliko su projektovanje i instalacija podnog grejanja urađeni u skladu sa pravilima struke, maksimalna temperatura poda se kreće od 24 °C do 27 °C, a kod dobro izolovanih objekata temperatura poda i vazduha su skoro izjednačene. Kada govorimo o preciznoj regulaciji temperature, naročito u pojedinačnim prostorijama, električno podno grejanje, (kod koga su grejni kablovi i/ili grejne mreže ugrađeni ispod površine poda), pruža najveći mogući komfor za korisnike. Svaka prostorija ima zasebnu regulaciju i u zavisnosti od namene, ali i želja korisnika, mogu se koristiti, analogni ili digitalni termostati sa mogućnošću programiranja ili daljinske kontrole. Iz svega navedenog i činjenice da je temperatura ljudskog tela oko 36 °C jasno je da podno grejanje ni u kom slučaju ne može ’pregrejati’ krvne sudove i dovesti do njihovog širenja. Jedini uticaj koje ljudsko telo ’trpi’ jeste prijatan osećaj ravnomerno raspoređene toplote od nogu ka drugim delovima tela.
Sredinom prošlog veka, električno podno grejanje počinje da ulazi u upotrebu rame uz rame sa hidrauličnim sistemima. Vremenom, ovi sistemi su prepoznati kao dosta jednostavniji i ekonomičniji u odnosu na hidraulične. Za razliku od cevnih sistema, nema višestrukog transformisanja energije iz jednog u drugi oblik ni transportnih gubitaka. Samim tim nema potrebe ni za kotlom, toplotnom pumpom ili nekom drugom opremom, kao ni za posebnim prostorijama gde je ta oprema skladištena.
foto: ENERSET doo / električno podno grejanje
Grejni kablovi se instaliraju direktno u pod i toplota se stvara tamo gde je potrebna. Ono što se pojavilo kao nedoumica jeste elektromagnetno zračenje. Kao i u prethodnom slučaju, činjenice i malo nauke (opet fizike) razbijaju i ovu zabludu. Grejni kabl se sastoji iz dva provodnika, od kojih je jedan grejni, a drugi povratni vod. Usled protoka struje magnetno polje se generiše oko oba provodnika. Pošto je struja jednaka u oba provodnika, magnetna polja su istog intenziteta, ali suprotnog smera, tako da se međusobno potiru u gotovo stoprocentnom iznosu. Ovde treba naglasiti, da elektromagnetno polje koje se stvara oko grejnih kablova sa jednim provodnikom (namenjenih za spoljnu upotrebu) nije ništa veće od onog koje je prisutno u svim instalacionim i drugim kablovima koji su prisutni svuda oko nas.
Električno podno grejanje osim što pruža ravnomernu raspodelu temperature u prostoru, topao pod, jednostavnu kontrolu…, ne zauzima prostor, ne zahteva održavanje, niti bilo kakve aktivnosti prilikom upotrebe, sve se svodi na podešavanje temperature što dodatno olakšavaju novi termostati sa opcijama programiranja ili daljinske kontrole. Sve ovo prati jedna skroz pogrešna pretpostavka, a to je da ugradnja električnog podnog grejanja puno košta.
foto: Rovex Inženjering doo / podno grejanje
Naprotiv, električno podno grejanje je jedan od najjednostavnijih sistema za ugradnju i kao takav značajno skraćuje vreme izgradnje ili adaptacije objekata. Ne zahteva posebne prostorije i opremu što dodatno olakšava montažu. Osim pouzdanosti i efikasnosti koju sistem električnog podnog grejanja pruža, još jedna velika prednost je što ne zahteva održavanje ili servis u višedecenijskom periodu upotrebe.
Pored nižih investicionih troškova, instalacija se izvodi u mnogo kraćem vremenskom roku nego kod drugih sistema, što je veoma bitno bilo da se sistem ugrađuje u toku gradnje ili renoviranja objekta.
Sistem ne zahteva nikakvu posebnu pripremu elektroinstalacija. Do mesta na zidu predviđenog za termostat treba dovesti napajanje i iz poda uvući dva gibiva creva (jedno za podni senzor, drugo za napojni deo kabla) u doznu Ø60 u koju se ugrađuje termostat.
Foto: Photo by cottonbro from Pexels / Instalisana snaga se kreće od 100 do 150W/m2, pa se tako stan od 50m2 greje sa 6 KW
Instalisana snaga se kreće od 100 do 150W/m2, pa se tako stan od 50m2 greje sa 6 KW. Manja instalisana snaga ravnomerno raspoređena po površini poda i akumulativnost velike površine čine ovaj sistem visoko energetski efikasnim. Dodatno, električno podno grejanje ne zahteva povećanje standardno odobrene snagea po stambenoj jedinici, što dodatno olakšava pripreme za instalaciju ovog sistema.
Kada ovome dodamo i niže račune za grejanje prilikom upotrebe i činjenicu da ne postoji održavanje i servis u višedecenijskom periodu eksploatacije, jasno je da će električni grejni kablovi i/ili mreže za podno grejanje vratiti uložena sredstva u najkraćem vremenskom periodu.
Autor teksta: Redakcija časopisa „GRENEF“