Most za energetsku budućnost zgrada

Izuzetno važnu ulogu u potrošnji energenata u budućnosti će imati zgrade pa nas u tom smislu čeka uzbudljiva nova energetska budućnost. Navešćemo šta moramo uraditi da bismo izgradili most između našeg društva i nove energetske budućnosti:

• Treba da postanemo svesni,

• Treba da se uključimo,

• Da počnemo odmah.

Kako izgleda naša nova energetska budućnost? Šta zgrade imaju s tim?

„Gradimo sopstvenu energetsku budućnost”, u narednom delu teksta govori se o budućnosti sektora električne energije i ulozi zgrada u toj budućnosti.

Zamislimo kako će izgledati budućnost. Počnimo od sektora električne energije danas.

Električna energija pokreće savremeni život, naš rad, naše domove, naše škole, naše zdravstvo. Zgrade su najvažniji klijent sektora električne energije.
Sektor električne energije, mreža, je inženjersko čudo, model za mrežu je star 100 godina. U načelu on funkcioniše na sledeći način:

• Najveći deo električne energije dobijamo sagorevanjem fosilnih goriva, najviše uglja ili prirodnog gasa,
• Elektrane proizvode velike količine električne energije sa stepenom iskorišćenja 30-40 %,
• Elektrane se obično nalaze daleko od potrošača, tako da električna struja putuje dalekovodima što donosi dodatnu neefikasnost u sistemu,
• Struja se doprema do krajnjih korisnika, od kojih su zgrade najveći potrošači,
• Ceo sistem je projektovan za jednosmeran protok struje, od elektrana do potrošača,
• Elektromreža utiče i na to šta radimo u zgradama,
• Struja dosta košta, pa smo zgrade projektovali tako da smanjimo taj trošak,
• Smatramo da su zgrade „kutije” vezane na mrežu kablom koji vodi od elektrane,
• U tu zgradu smeštamo opremu i podešavamo je tako da zgrada zadovoljava očekivanja klijenta,
• „Kutija” je prilično uspela,
• Nama trebaju mreža 21. veka i zgrade, a za to su potrebni obrazovanje, alati i resursi.

Istina je da se stvari već menjaju i model 20. veka je pod opterećenjem.

Kako će izgledati mreža 21. veka?

• Tehnologija će se menjati i videćemo distribuirane izvore energije, kao što su sistemi koji koriste energiju sunca i vetra, koji su integrisani sa poboljšanim i jeftinim baterijama i mikromrežama,
• Protok struje će biti dvosmeran, ne jednosmeran,
• Vlasnici pojedinačnih zgrada i nezavisni proizvođači će proizvoditi struju. Klijent koji poseduje zgradu može proizvoditi struju,
• Mreža će raditi sa internetom. Uređaji u zgradama će komunicirati preko interneta i imati uticaj na električno opterećenje,
• Da bi sve to moglo da funkcioniše, mreža će morati da postane „pametnija”. Preći ćemo u budućnost „pametnih zgrada” koje imaju dinamičku ulogu u „pametnoj mreži”. To ćemo postići bez kompromisa sa zdravljem i blagostanjem izgrađene sredine.

Potrebno je da naučimo više o pametnim mrežama. Svest je prvi veliki korak. Građevinci moraju da urade još više. Ako želimo da se spojimo sa novom energetskom budućnošću moramo se uključiti. Stručnjaci za zgrade imaju najviše znanja, njihova misija je služenje čovečanstvu i promovisanje održivog sveta.

Ko treba da ustanovi standarde pametnih mreža ili pametnih zgrada u vezi sa toplotnom ugodnošću, kvalitetom unutrašnjeg vazduha i dobrobiti stanara u zgradama? Da li je to neka tehnička kompanija? Ko treba da uspostavi komunikacione protokole i standarde koji regulišu rad sistema u zgradama? Ovo moraju uspostaviti svi stručnjaci iz domena KGH.

Sistemi u zgradama će, najverovatnije, o korišćenju energije komunicirati preko interneta i razmenjivaće informacije sa proizvođačima energije i sa drugim zgradama. Sva ta komunikacija je dobra sve dok se odvija bezbedno, sigurno i dok čuva privatnost stanara i njihovih informacija.

// Kvalitetan projekat, izvođenje i rad treba da postigne dva važna cilja. Prvo, treba da obezbede bezbednost, dobrobit i ugodnost korisnicima. Drugo, treba da bude dinamički partner novog sektora električne energije. //

Zgrada koja je projektovana juče, moraće da se unapredi da bi zadovoljila zahteve sutrašnjice. Građevinski stručnjaci koji znaju da rukuju njima i koji umeju da postignu visok kvalitet unutrašnje sredine, to su operativci koji su potrebni vlasnicima zgrada, danas i u budućnosti.

Potrebno je proširiti aktivnosti u oblasti kvaliteta unutrašnje sredine, da bismo podržali rastući interes u dobrobiti i blagostanju u zgradama. Potrebno je povezati izgrađenu sredinu sa ljudskim blagostanjem i srećom.

Kako se možete uključiti i primeniti svoja stručna znanja u našu novu energetsku budućnost?

• Uključiti se u aktivnosti KGH koje su u toku,
• Razgovarajte sa svojim klijentima. Pomozite im da postanu svesni. Pomozite im da krenu u budućnost,
• Pažljivo osluškujte nove prilike i ogledne projekte koji testiraju nove tehnologije, poslovne modele i odnose,
• Upoznajte se sa isporučiocem električne energije i osobljem iz oblasti IK u vašim zgradama, to će biti važni odnosi u budućnosti.

Pregledajte lokalne, državne i regionalne aktivnosti i uključite se u njih:

• Šta komunalna preduzeća ili lokalne, državne ili regionalne organizacije rade u vezi sa regulativom ili promenama politike, što može imati uticaja na sektore izgradnje i energetike?
• Kako se lokalno komunalno preduzeće priprema za širenje distribuiranih izvora energije i pametne mreže? Svojim znanjem možete obogatiti te diskusije.

// Naša nova energetska budućnost može biti dobra vest za svet koji se razvija. Umesto da nas sputava razvoj mrežne infrastrukture 20. veka, nova rešenja mogu biti odskočna daska tehnološkog napretka. //

U poljima sa širenjem razvoja, svaki novi kapacitet utiče na budućnost, ne na prošlost. Ako sada počnemo da vodimo treninge, i koristimo preporuke i standarde koji su primenljivi na našu novu energetsku budućnost, umesto na prošlost, imamo potencijale da podržimo istinski pozitivan razvoj. Naša nova energetska budućnost nije daleko. Radite svakodnevno. Budite svesni i unapređujte svoje znanje. Most za energetsku budućnost je KGH. Krenimo da zajedno izgradimo most do sopstvene nove energetske budućnosti.

EPBD 2018.

Od 9. jula 2018. godine na snazi je revidirana Direktiva Evropske unije o energetskoj efikasnosti zgrada, 2018/844. Direktiva je osnovni instrument praktične politike energetske efikasnosti Evropske unije koji predstavlja značajnu obavezu i izazove za zemlje Unije. U članu 1 Direktive, od članica se zahtevaju sledeće aktivnosti:

• Usvajanje zajedničkog opšteg okvira za metodologiju izračunavanja objedinjene energetske efikasnosti zgrada i funkcionalnih celina zgrada,
• Primena minimalnih zahteva energetske efikasnosti novih zgrada i novih funkcionalnih celina zgrada
• Primena minimalnih zahteva za energetsku efikasnost postojećih zgrada, funkcionalnih celina zgrada i elemenata zgrada koji su predmet većeg renoviranja:
  – elemenata zgrada koji čine deo omotača zgrade i koji imaju značajan uticaj na energetsku efikasnost omotača zgrade kada se naknadno ugrađuju ili menjaju,
  – tehničkih sistema zgrada prilikom postavljanja instalacija, zamene ili modernizacije,
  – energetsku sertifikaciju zgrada ili funkcionalnih celina zgrada,
  – redovna inspekcija sistema KGH u zgradama,
  – sisteme nezavisne kontrole za sertifikate za energetsku efikasnost/energetske pasoše i izveštaje o inspekciji.

U narednom tekstu navešćemo poređenja prethodne i revidirane Direktive.

Zgrade

Zgrade u Evropi su odgovorne za oko 40 % potrošnje energije i 36% emisije CO₂. Trenutno je oko 35 % zgrada u Evropi staro preko 50 godina, uz skoro 75 % energetski neefikasnih zgrada. U proseku se godišnje obnovi između 0,4% i 1,2% zgrada (u zavisnosti od države). To znači da šira obnova postojećih zgrada može da donese velike uštede energije i smanjenje ukupne potrošnje energije u Evropi za 5-6 % uz smanjenje emisije CO₂ za oko 50%. Smanjenje količine energije koju potroše zgrade može doneti dodatne ekonomske, društvene i ekološke prednosti.

Zakonska podloga

Direktiva o energetskim karakteristikama zgrada EPBD iz 2010. i Direktiva o energetskoj efikasnosti iz 2012. osnovni su zakonski instrumenti promovisanja poboljšanja energetskog ponašanja zgrada u Evropi. Ova dokumenta obezbeđuju stabilnu sredinu za neophodne investicije i odluke. S obzirom da se radi o direktivama, one se moraju preneti u nacionalna zakonodavstva zemalja članica.

Potrošačima je EPBD iz 2010. omogućila uštedu energije i sredstava, što je dovelo do pozitivne promene trendova u energetskoj efikasnosti zgrada. Nakon uvođenja zahteva za smanjenom potrošnjom energije u nacionalna zakonodavstva, u skladu sa ovom Direktivom, nove zgrade danas troše upola manje energije od tipičnih zgrada zidanih 1980-ih godina.
Novembra 2016. godine, kao deo paketa čiste energije za sve Evropljane, Evropska komisija je predložila ažuriranu EPBD uz povećano korišćenje pametnih tehnologija, pojednostavljenje postojećih pravila i brže obnavljanje postojećih zgrada.

Komisija je objavila i novu zbirku podataka, EU Building Stock Observatory, sa zadatkom da prati energetsko ponašanje zgrada širom Evrope. S ciljem da usmeri investicije ka renoviranju zgrada, Komisija je pokrenula inicijativu Smart Finance for Smart Buildings koja ima potencijal otključavanja dodatnih 10 milijardi javnih i privatnih fondova za energetsku efikasnost i primenu obnovljivih izvora energije u zgradama.

Preinačena EPBD (2018/844/EU) objavljena je 19. juna 2018. godine i ona je stupila na snagu 09. jula 2018. godine. Amandmani postojeće Direktive imaju za cilj ubrzanje isplativog renoviranja postojećih zgrada sa vizijom fonda zgrada zbog emisije ugljenika do 2050. godine, uz pokretanje investicija. Ova revizija podržava primenu infrastrukture mobilnosti u garažama i otvaranje mogućnosti za veću upotrebu pametnih tehnologija i tehničkih sistema zgrada što obuhvata i automatizaciju.

// Zemlje članice imaju 12 meseci za prenos odredbi u nacionalna zakonodavstva (tačnije do 10. marta 2020.). //

Šta se podrazumeva pod revidiranom EPBD?

Evropske zemlje treba da ustanove čvršće dugotrajne strategije renoviranja s ciljem dekarbonizacije nacionalnog fonda zgrada do 2050. godine. Uz čvrstu finansijsku podršku neophodno je:

– Uvesti zajedničku opcionu evropsku šemu ocene nivoa „pameti” zgrada,
– Pametne tehnologije promovisati, na primer kroz zahteve za instalacijom automatike i kontrolnih sistema u zgradama i uređajima koji regulišu temperaturu na nivou potrošnje,
– Elektromobilnost podržati uvođenjem minimalnih zahteva za parkirališta većeg kapaciteta i druge minimalne infrastrukture manjih građevina,
– Evropske zemlje da iskažu nacionalne zahteve za potrošnjom energije tako da je međunacionalno poređenje uvek moguće,
– Zdravlje i ugodnost stanara bude podržano kroz, na primer i povećanu kontrolu kvaliteta vazduha i ventilacije.

Šta se podrazumeva pod prethodnom EPBD?

– Sve nove zgrade moraju imati skoro nultu potrošnju do 31. decembra 2020. (javne zgrade do 31. decembra 2018.),
– Sertifikati energetskog ponašanja moraju biti izdati prilikom prodaje ili iznajmljivanja zgrade i moraju biti evidentirani u svim oglasima za njenu prodaju ili iznajmljivanje,
– Evropske zemlje moraju ustanoviti šeme inspekcije sistema za grejanje, klimatizaciju ili uvesti mere ekvivalentnog efekta,
– Evropske zemlje moraju postaviti ekonomski opravdane minimalne zahteve za energetsko ponašanje novih zgrada, prilikom većeg renoviranja postojećih zgrada, prilikom zamene ili obnavljanja elemenata zgrada (sistema grejanja, hlađenja, krovova, zidova itd.),
– Evropske zemlje moraju ustanoviti listu nacionalnih finansijskih mera za poboljšanje energetske efikasnosti zgrada.

Nacionalni izveštaji o energetskom ponašanju

Evropske zemlje su izračunale ekonomski opravdane minimalne zahteve za energetsko ponašanje novih i renoviranih zgrada na svojoj teritoriji. Ovi zahtevi se moraju revidirati svakih pet godina, i ako je potrebno korigovati tako da pogoduju tehnološkom napretku zgradarstva.

Zgrade pod prethodnom EPBD

– Evropske zemlje moraju energetski efikasno renovirati najmanje 3 % ukupne površine zgrada kojim raspolaže centralna vlada,
– Evropske vlade moraju kupovati samo energetski efikasne zgrade,
– Evropske zemlje moraju zacrtati dugoročne nacionalne strategije renoviranja zgrada koje mogu biti uključene u Nacionalne akcione planove energetske efikasnosti.

Inicijative praktične podrške

U cilju pomoći evropskim zemljama da ispravno primene EPBD (2018/844) i da dostignu ciljeve energetske efikasnosti, Evropska komisija je ustanovila inicijative praktične podrške – standarde Energetskog ponašanja zgrada koji obuhvataju standarde i uobičajene metodologije izračunavanja energetskog ponašanja zgrada u skladu sa EPBD.

Zdravstveni aspekti i kvalitet unutrašnje sredine

// REHVA (Evropska organizacija za hlađenje) se zalaže za povećane zahteve kvaliteta unutrašnje sredine i zdravstvene aspekte u EPBD, što podržava i Evropski parlament.//

Kompromisni propisi sadrže neka unapređenja, mada ne utvrđuju obavezujuće evropske kriterijume za kvalitet unutrašnje sredine. Relevantne tačke direktive koje se tiču kvaliteta unutrašnje sredine obuhvataju sledeće:

• Za nove zgrade i zgrade koje se renoviraju u većem obimu, države članice podstiču visokoefikasne alternative, dok se u isto vreme bave i zdravim uslovima unutrašnje sredine. Države članice treba da podrže unapređenje energetskih karakteristika zgrada koje doprinosi postizanju zdrave unutrašnje sredine,
• Direktiva se poziva na smernice SZO iz 2009. godine u vezi sa kvalitetom unutrašnjeg vazduha i zgradama sa boljim karakteristikama koje obezbeđuje viši stepen ugodnosti i poboljšanje zdravlja,
• Aneks I Direktive indirektno ovlašćuje države članice da definišu nivo ugodnosti i kvalitet unutrašnjeg vazduha kako bi zaštitile zdravlje korisnika zgrade tako što će zahtevati da se izračunaju energetske potrebe za grejanje prostora, hlađenje prostora, toplu vodu, potrošnu toplu vodu, osvetljenje, ventilaciju i ostale tehničke sisteme zgrade. Sve ovo u cilju optimizovacije nivoa zdravlja, kvaliteta unutrašnjeg vazduha i ugodnosti koje definišu države članice na nacionalnom i regionalnom nivou,
• Dugoročne strategije za renoviranje će sadržati procenu zasnovanu na dokazima o očekivanoj uštedi energije i dalekosežnim koristima i prednostima poput onih koji se tiču zdravlja, bezbednosti i kvaliteta vazduha,
• Studija izvodljivosti inspekcije samostalnih ventilacionih sistema, koju će objaviti EK pre 2020. godine, može da pomogne da se formuliše izjava o kvalitetu unutrašnje sredine u okviru uverenja o energetskim karakteristikama.

Proračun energetskih karakteristika i standarda o energetskim karakteristikama zgrade

// Energetske karakteristike zgrada će se utvrditi na osnovu izračunatog ili stvarnog korišćenja energije koje oslikava tipično korišćenje energije za grejanje, hlađenje, toplu vodu u domaćinstvima, ventilaciju, ugrađeno osvetljenje i ostale tehničke sisteme u zgradi. //

Energetske karakteristike će biti izražene numeričkim pokazateljem korišćenja primarne energije u kWh po kvadratnom metru godišnje. Metodologija proračuna će biti transparentna i otvorena za inovacije. Države članice će opisati svoje nacionalne metodologije za proračun poštujući nacionalne anekse glavnih standarda (EN-ISO 52000-1, 52003-1, 52010-1, 52016-1, 52018-1) koje je razvio CEN po ovlašćenju M/480. To ne predstavlja nikakvu pravnu kodifikaciju u državama članicama.

Države članice imaju nadležnost da definišu faktore primarne energije ili merne faktore za obračun primarne energije po nosiocu energije, što može da bude zasnovano na nacionalnim, regionalnim ili lokalnim godišnjim, a moguće i sezonskim i mesečnim izmerenim prosečnim vrednostima, ili na određenijim informacijama koje su dostupne za pojedinačni oblasni sistem. U primeni ovih faktora države članice će stremiti optimalnim energetskim karakteristikama omotača zgrade.

Autori:
Prof. dr D. Škobalj,
Ž. Đokić, dipl. inž.