Balansirajući između nasleđa klasičnih fasada javnih ustanova, britko-ledenog dostojanstva poslovnih i tržnih centara u aluminijumu i staklu, zelenih parkova sa drvoredima i ostrva betona, živi svoj život jedna metropola. Suočena sa stalnim trvenjima večito suprotstavljenih mišljenja o tome koji je pravi prototip velikog grada u ovom našem, 21. stoleću, vek provodi nekako uvek gibajući se u smeru koji pokazuje većina. Za tog veka promeni mnoga lica. Neka od njih budu nestvarno lepa, a neka prihvati eto tako, silom prilike. Neka, pak, u prvo vreme od sebe daju samo nagoveštaj, a konačnu sliku sačuvaju kao nagradu za one koji su bili dovoljno mudri i strpljivi u čekanju da im se prikaže u punom sjaju.
Fontana od najstarijih dana predstavlja obeležje gradskog jezgra, ukras koji je podizan u samom središtu centralnog gradskog trga, od kog su u sva četiri smera polazile najveće ulice i dalje se granale na sporedne pod pravim uglom.
Ovaj rektangularni model grada, kao i mnoge druge urbane tekovine koje su išle daleko ispred svog doba, nasledili smo od Starih Rimljana. Od njih smo nasledili i poimanje fontane kao nečega što prevazilazi značenje reči ukras. Fontana je najpre izvor vode, a voda simbol života. Fontana je i simbol sreće, zato okrenuvši joj leđa treba zamisliti želju, a potom u nju baciti novčić, kako bi se ta želja sigurno ostvarila. Ili se bar tome nadao onaj ko je zamisli. U drevnoj kineskoj civilizaciji voda simbolizuje novac i napredak, a upravo je fontana objekat koji ima najjaču energetsku moć da privuče bogatstvo i prosperitet, stoga obavezno morate imati barem jednu u svojoj kući ili dvorištu. Prema fontani, međutim, morate imati i dužno poštovanje. Voda kroz nju mora neprestano da teče, oponašajući ciklus života i bujanje prirode, mora uvek biti čista i bistra (jer mutna voda nagoveštava teška vremena i dane izazova), a sa njenog dna redovno se mora uklanjati opalo lišće i žabokrečina kako ne bi ružili prizor.
Fontana di Trevi, Rim
Fontana je takođe lični pečat jednog grada koji privlači turiste. Sa svim njegovim arhitektonskim znamenjima, lice današnjeg Rima bilo bi mnogo drugačije da nije bilo fontane Di Trevi. Sa 26 metara visine i 50 metara širine, kamena rapsodija maestra Nikole Salvija koju je 1762. dovršio Pietro Braći postavljanjem skulpture boga vode Okeanusa u centralnu nišu, najveća je barokna fontana u gradu i jedna od najčuvenijih na svetu. Njene prateće skulpture, isklesane prosto kao da je umetnik želeo da nam dočara plandovanje bogova na nebeskom svodu, upotpunjuje osvetljenje koje već sa prvim mrakom u oko i dušu usađuje deo magije italijanske prestonice. Prema uverenju žitelja distrikta Di Trevi u kom se istoimena fontana nalazi, ko u nju baci novčić nesumnjivo će se kad-tad vratiti u Rim.
Kao i sve drugo, fontana je umetničko delo koje je tokom vekova takođe unekoliko menjalo svoj izgled. Kažemo unekoliko, jer uvek je bilo i biće onih koji smatraju da ova, poreklom antička lepotica, treba da zadrži svoju suštinu uprkos svemu i ostane vizuelno „zamrznuta u vremenu“ zajedno sa gradskom panoramom, što je uostalom i danas vidljivo u nekim zemljama Starog kontinenta. Drugi se čvrsto drže stanovišta da u njenim slapovima baš treba da se ogleda to novo, prkosno, savremeno lice jedne metropole, sa sve do u nedogled visokim vodoskokovima, višebojnom rasvetom, pa čak i muzikom.
Fontana u Beogradu na Slaviji, Foto: Snežana Krstić
To je upravo ono što su na umu imali gradski oci Beograda, kada su doneli odluku da se u srpskoj prestonici ima podići sada već čuvena muzička fontana na Slaviji. Isprva osuđivana, pre svega zbog cene radova od 1,8 miliona evra, jedina fontana te vrste u ovom delu Evrope, koja je proizvedena u Grčkoj, uprkos usputnim osporavanjima zaživela je u drugoj polovini 2017. godine. Neposredno nakon montiranja fontana je još neko vreme imala takozvano belo odelo – zaštitnu opremu koja je štitila za vreme trajanja rekonstrukcije najpoznatijeg kružnog toka u Srbiji. Kada su uspešno obavljene prve probe protoka vode u kombinaciji sa muzikom, jedan kraći period bio je potreban kako bi se melodije usaglasile sa koreografijom mlaznica. Fontana na Slaviji sada pušta muziku sa memorisane plej-liste na kojoj su pesme koje se tematski odnose na Beograd, dva puta dnevno: od 9 do 11 sati, i uveče od 20 do 22 sata, a vikendom od 9 do 12 i od 18 do 22 časa.
Mlaznice u koordinaciji sa LED rasvetom proizvode i impresivne svetlosne efekte, tako da mogu formirati različite vodene ukrase. Prema rečima doskorašnjeg gradskog menadžera Gorana Vesića, na početku izgradnje govorilo se da će ovaj vodoskok poput svih ostalih u gradu raditi od 1. aprila do 1. novembra kako je predviđeno pravilnikom o sezoni rada beogradskih javnih česmi i fontana, odnosno eventualno nešto duže ako se spoljna temperatura vazduha ne spusti na nulu. Međutim, ova fontana ima ugrađene specijalne grejače koji omogućavaju da mlaznice ispuštaju vodu i na -20, zahvaljujući čemu može da radi cele zime.
Pored toga, njeni senzori automatski prilagođavaju režim rada putem specijalnog kompjuterskog softvera – u slučaju da duva jaka košava smanjuje se visina mlaza, ili, ako su vremenske prilike zaista nepovoljne, sistem aktivira režim mirovanja. Vesić je objasnio da će izgled ovog dela grada biti zaokružen završetkom radova na izgradnji parka između ulice Kralja Milutina i Slavije. Planirano je da se u njemu postavi totem čijim pokretanjem ručno može da se menja visina slapova, a koji će tokom vikenda biti dostupan deci.
U gradske rukovodioce koji su u potpunosti uvideli privlačnost modernih fontana za posetioce i mogućnost da se njihova atraktivnost dobro unovči svakako treba svrstati lokalnu samoupravu u Jagodini. Ovaj pomoravski grad danas se može pohvaliti vodopadom i sistemom fontana dužine 122 metra, najdužim na Balkanu, koje gotovo svakodnevno ciljano dolaze da vide posetioci iz čitave Srbije. Prema nekim nagoveštajima primer Beograda slediće i Novi Sad, koji će svoju muzičku fontanu dobiti ove godine.
Čak i najveći skeptici nisu u stanju da poreknu veličanstvenost i lepotu modernih fontana širom sveta, pred kojom samo može da vam se otme jedno glasno „wow“. Zato smo odlučili da vam predstavimo deset najlepših fontana na svetu i ostavimo vas da uživate u prizoru.
-Fontana ispred hotel-kazina „Belađo“ u Las Vegasu
Reč je o muzičkoj fontani za koju kažu da ima pomalo pompezan repertoar, ali šta ćete, ipak je to Las Vegas.
Fontana ispred hotel-kazina „Belađo“ u Las Vegasu
-Fontana bogatstva, Singapur
Legenda kaže da ako šetate oko baze sa vodom, sa rukom u vodi, i zamislite želju, ona će se ostvariti.
Fontana Crown u Čikagu
-Fontana Crown u Čikagu
Glavni turistički magnet „vetrovitog grada“ kako se Čikago još naziva, smeštena u parku Milenijum. Mnogi su se bojali da će poremetiti estetski koncept parka, a sada je jedna od glavnih atrakcija i ponos građana.
-Fontana di Trevi, Rim
U lavirintu uskih i vijugavih ulica Rim krije ovaj blistavi dragulj baroka, jedan od najreprezentativnijih primera raskošnosti ove umetničke epohe.
-Moonlight rainbow (Mesečeva duga), Južna Koreja
Sa skoro 10 000 LED mlaznica raspoređnih sa obe strane mosta Banpo, najduža fontana ovog tipa daje određenu vrstu romantike užurbanoj svakodnevici grada
-Fontana Oval, Trivoli
Fontana Oval, Trivoli
-Dubai fontana, Dubai
Preko 6600 sijalica i 25 projektora koji generišu vizuelni spektar od preko 1000 apstraktnih kompozicija čini ovu fontanu najsjajnijom tačkom na Bliskom Istoku.
-Fontana Kralj Fahd, Saudijska Arabija
Voda koja teče kroz ovu fontanu dostiže visinu i do 312 metara pri brzini od 375km/h
-Giant wild goose, Kina
Bilo da ste slučajni prolaznik ili stanovnik, jednostavno morate zastati i sa uživanjem gledati ovu fontanu koju čini čudesna fuzija osvetljenja, muzike i mlazeva vode koji šušte u ritmu melodija
Fontana „The Unisphere“, Njujork
-The Unisphere, Njujork
Ovde zapravo u centru pažnje nije sama fontana, već ogromna čelična replika planete Zemlje koja se nalazi u okviru bazena. Konstruisana je kao simbol njujorške Svetske izložbe (World expo) čija je tema bila „Mir kroz razumevanje“. Reprezentuje ideju globalnog mira.
Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar