Menjam crveni za zeleni pasoš

#IZ MOG ISKUSTVA
građevinski materijali

Dugo godina slušala sam kako je to bilo u ono vreme. Kako se živelo od plate, kako su ljudi bili društveniji, kako sunce nije tako grejalo, kako su zime bile jake, sa snegom, kako je bilo svega tri, ali kvalitetna tv kanala, kako su ljudi bili srećniji,… Vrhunac priče bio je crveni pasoš. Institucija. Statusni simbol. Način života. Pouzdano znam da se još neki primerci čuvaju kao uspomena na neka lepa, srećnija vremena. U početku sam sa velikim interesovanjem i divljenjem slušala sve te priče. Onda sam postala ljuta, želeći da i naše vreme bude kao ona vremena. A, sada sam došla do saznanja da su ona vremena, istina neki segmenti, još kako zastupljena u našim vremenima i da ih treba što pre menjati.

Naime, tokom šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka bila je masovna gradnja stambenih objekata. Kao glavni izvor zagrevanja korišćen je daljinski sistem grejanja, koji se u to vreme smatrao ekonomičnim, komfornim grejanjem koji zadovoljava sve sociološke kategorije.

// Višegodišnjim korišćenjem, došlo je do sve veće eksploatacije energenata, sve veće emisije ugljen dioksida i sve jačeg narušavanja prirodnog balansa. //

Pa smo tako od onih vremena stigli do našeg vremena, kada još uvek živimo u istim tim zgradama, eksploatišemo i dalje prirodne energente, kojih je sve manje i koji su sve skuplji, troškovi toplotne energije sve viši, a klimatske promene sve gore. Da ne bude zabune, nismo samo mi neodgovorni. Neiscrpno korišćenje energenata i narušavanje prirodne sredine je problem globalnih razmera. Sve češće i veće klimatske promene označene su kao crveni alarm za buđenje svesti i stvaranju rešenja za opstanak ovih, ali i budućih vremena.

Energetski efikasnija i održiva vremena

Kao rezultat buđenja pojavili su se termini energetske efikasnosti i održivog razvoja koji zapravo idu zajedno. Održivi razvoj znači stvaranje i korišćenje energije iz održivih izvora (sunca, vode, vetra, zemlje) kojom će se zadovoljiti potrebe današnjeg i budućeg društva, bez negativnih posledica po prirodu.

// Energetska efikasnost podrazumeva korišćenje aparata i uređaja u stambenim i poslovnim objektima, koji će obaviti za čoveka neophodnu funkciju sa što manjom potrošnjom energije. //

Sa druge strane, energetska efikasnost podrazumeva i način ponašanja ljudi, razvijanje svesti o potrebi čuvanja energije, kao i sprovođenje određenih mera kako bi se smanjila njena potrošnja. Jedan od načina sprovođenja efikasnih mera jeste stvaranje energetski efikasnih zgrada. Razlog je što su upravo zgrade i industrija najveći potrošači energije i najveći činioci koji utiču na stvaranje nezdrave, neekonomične životne sredine i generalno dovode do uništavanja prirode.

Iako je u evropskim zemljama ova borba odavno počela, u našoj zemlji zvanično i zakonski bitka kreće od 2013. godine, kada svaki novoizgrađeni objekat mora imati energetski pasoš.

// Zeleni ili energetski pasoš je dokumenti preduslov za dobijanje dozvole za gradnju. Energetski pasoš pokazuje: kojoj energetskoj klasi pripada objekat (od A+ do G klase), kolika je potrošnja energenata, koliko će biti režijski troškovi, koji je kvalitet same zgrade… //

Svi ovi parametri zajedno uticaće na krajnju ocenu same nekretnine i njenu vrednost.Nakon gradnje, proverom se utvrđuje da li su ispoštovani svi parametri iz energetskog pasoša, nakon čega objekat dobija upotrebnu dozvolu i naziv energetske zgrade.

Kako u Srbiji, veliki deo stambenih objekata još uvek čine zgrade iz šeste, sedme, osme decenije prošlog veka i predstavljaju velike potrošače energije, sve više se nametnula potreba za njihovom rekonstrukcijom. Zakonom je predviđeno da, sve one koje se rekonstruišu više od 25%, moraju posedovati energetski pasoš. Nakon renoviranja moraju biti bar jednu kategoriju više u odnosu na predhodni period.

// Razvojem svesti i sprovođenjem mera za gradnju energetski efikasnih objekata, došlo je do razvoja i napretka materijala od kojih se ove zgrade i prave. //

Da bi jedna zgrada bila energetski efikasna neophodno je korišćenje energetski efikasnih materijala, odnosno materijala koji će tokom svog veka postojanja smanjiti potrošnju energije u odnosu na druge materijale, a da pri tome ne izgube ništa od svojih mehaničkih i termoizolacionih osobina. Zaključujemo da su novi materijali ustvari materijali koji utiču na veliku toplotnu i zvučnu izolaciju, ključni kako za nove, tako i za stare objekte. Istraživanje je pokazalo da stariji objekti, nakon renoviranja novim materijalima, ostvaruju uštedu energenata i do 75%.

Savremeni građevinski i izolacioni materijali

Kako je poznato da se najveći odliv energije vrši preko zidova, stolarije, krova, podova i temelja, upravo su ti materijali doživeli najveći razvoj.

Ekološke glinene opeke

Termoblok – savremeni blokovi nastali na bazi prirodne gline, ekološki prihvatljivi, bez ikakvog negativnog uticaja na životnu sredinu. Ova vrsta blokova obezbeđuje akumulaciju toplote, malu potrošnju energije, dobru toplotnu i zvučnu izolaciju, brzu ugradnju i malu potrošnju maltera. U odnosu na standardne blokove, termoblok nema potrebu za dodatnom izolacijom, te je efikasniji, ekonomičniji i ekološki prihvatljiviji i kao takav idealan i za buduće gradnje.

Fasadne opeke – izrađene od gline kao potpuno prirodnog materijal, čime su dobile ime ekološkog materijala. Budući da se nalaze u različitim bojama i različite površine (reljefne ili glatke) idealne su za savremeni dizajn spoljašnjih i unutrašnjih površina poslovnih i stambenih objekata. Prednost je što fasadna opeka ne zahteva nikakvo održavanje, pruža veliku izolaciju i garantuje postojanost dugi niz godina.

Razni hemijski materijali

Unutrašnji reflektujući premaz je moderno, savremeno sredstvo koje znatno više reflektuje svetlost u odnosu na standardne boje. Nakon nanošenja na zidove stiče se utisak da je prostorija svetlija, prostorno veća, što dovodi do smanjenja korišćenja električnog osvetljenja, čime se i troškovi smanjuju. Takođe, u zimskom delu godine, omogućuju akumulaciju toplote nastale sunčevim zračenjem. Postojanost i pristupačna cena dodatno opravdavaju sve češće korišćenje ovog premaza kao idealnog rešenja za neophodnom svetlosnom energijom uz niže troškove.

Visoko refluktujući spoljašnji premazi su veoma bitni jer odbijaju sunčevo zračenje, te su veoma značajni kada se postavljaju na spoljašnje zidove ili krovove. Naime, ovi premazi sprečavaju zagrevanje zidova i krovova i prenošenje toplote na unutrašnjost objekta. Veoma su postojani i najčešće se koriste u onim područjima gde su izražene visoke temperature. Ovi premazi su kvalitetna, dugotrajna i ekonomski isplativa izolacija, budući da ostvaruju i do 15% uštede energije.

Fazno promenjilvi materijali pojavljuju se na tržištu kao sastavni deo gipsa, cementa, gipsanih ploča, delovi zidova ili krova. Suština ovih materijala jeste da u toku dana kada je pojačano sunčevo zračenje, akumuliraju toplotu u sebe, sprečavaju njeno prodiranje preko zidova ili plafona, da bi u toku noći kada padne spoljna temperatura, tu istu toplotu oslobodili. Primer jednog takvog materijala je tzv. „krov koji se znoji“, tačnije prostirka izrađena od polimera koja se postavlja na krov. Prilikom kontakta sa kišom, prostirka apsorbuje u sebe vlagu. Onog momenta kada u kući postane toplo, prostirka oslobađa vlagu u vidu tečnosti, krov se „znoji“ i hladi kuću. Neka vrsta prirodnog klima uređaja, rekli bi. Naučnici koji su pratili ovu prostirku utvrdili su da štedi i do 60% energije neophodne za hlađenje. Upotrebom fazno promenljivih materijala, štedi se neophodna toplotna i rashladna energija. Treba dodati da su oni veoma postojani i da se njihovo efikasno korišćenje može očekivati i preko trideset godina.

Napredne izolacione pene predstavljaju izolacioni materijal koji se može postavljati sa spoljašnje ili unutrašnje strane objekta. Poseduju visok stepen izolacije koji može uštedeti čak do 80% toplotne energije. Ukoliko im vrsta objekta dozvoljava, ove pene se mogu ubrizgati u izolacioni prostor, odnosno šupljine ili se postaviti u vidu izolacionih panela koji su pričvršćeni za površinu zida. Ukoliko zgrada na kojoj se vrše rekonstrukcija pripada nekoj zaštićenoj gradskoj zoni gde nema narušavanja spoljnjeg izgleda, onda se izolaciona pena postavlja na unutrašnje zidove. Ovaj vid izolacije ide na uštrb prostora, ali i na smanjivanje troškova zagrevanja i hlađenja.

Vakum izolacijske ploče nastale su kao potreba izolovanja malih i skučenih prostora. Prvobitno su se koristile kao izolacija u frižiderima i zamrzivačima, da bi danas sve veću primenu našle i u građevinarstvu. VIP ploče nastaju kada se iz jezgra, koji je najčešće silicijum dioksid, pod pritiskom izvuče sav vazduh, stvori vakum, koji sprečava prenošenje toplote. Nakon vakumiranja jezgra ono se oblaže aluminijum folijom i nastaje VIP ploča koja se koristi kao izolacija podova, krova, zidova, staklenih površina. Suština je da se koriste u svim onim slučajevima kada je ograničen, mali prostor gde se ne može postaviti nijedan drugi izolacioni materijal. Debljina VIP ploča je manja i do osam puta u odnosu na druge materijale. Druga bitna stavka korišćenja ovog materijala jeste znatno veća izolacija u odnosu na druge izolacione materijale, kao i dug vek trajanja od 25 do 40 godina. Kao jedna od mana ovog materijala jeste stvaranje toplotnih mostova na rubovima ploča, što se može izbeći postavljanjem novog sloja VIP ploča. Velika osetljivost na fizička oštećenja i još uvek visoka cena glavni su ograničavajući faktori za širu primenu ovog materijala.

Aerogel poznatiji kao „smrznuti dim“, do skora je nosio naziv najlakšeg čvrstog materijala na svetu. Sastavljen je od 95% do 97% vazduha, izuzetne snage, budući da može da nosi teret, 4000 puta teži od soptvene težine. Zbog velike lakoće, velike izdržljivosti i male provodljivosti toplote, aerogel je stvorila NASA za svoje potrebe. Međutim danas zbog svojih osobina: najbolji izolator, otporan na temperature od -200⁰ do +650⁰ C, izrazito mala težina, vodonepropusan materijal, ne stvara se plesan, ne stari, potpuno je zdrav za ljude i okolinu, nosilac je petnaest rekorda u Ginisovoj knjizi i našao je široku primenu. Aerogel u svojim različitim oblicima koristi se kao značajan izolacioni materijal u vojnoj industriji, raznim industrijskim postrojenjima, kao izolator kod specifične odeće i obuće i u građevinarstvu. U građevinarstvu je poznat pod imenom SPACELOFT, kao najtanji toplotni izolator, otporan na temperature do 200⁰C. Jedina mana ovog proizvoda jeste što još uvek drži visoku cenu.

Savremena visoko energetska stolarija

Budući da zgradarstvo predstavlja najvećeg potrošača energije, iskustvo je pokazalo da trećina te energije gubi se preko prozora i vrata, odnosno neadekvatne stolarije. Iz tog razloga velika pažnja posvećena je razvoju i usavršavanju prozora i vrata. Danas imamo savremene oblike stolarije:

Aluminijum stolarija pruža veliku otpornost na atmosferske uticaje i veliku dugotrajnost u njenom korišćenju. Zahvaljujući lakoći materijala, omogućila je pravu revoluciju u građevinarstvu u smislu gradnje tzv. staklenih zgrada, sa velikim staklenim površinama. Sa druge strane, velikim staklenim površinama obezbedila je velike količine svetlosti, ali i toplote, što je uticalo i na proizvodnju dvostrukih i trostrukih termoizolacionih stakala. Zastupljenost u različitim bojama, doprinela je da ova vrsta stolarije ima sve širu primenu u građevinarstvu.

PVC stolarija je jedna od najzastupljenijih oblika stolarije, budući da obezbeđuje dobar odnos cene i kvaliteta. Radi postizanja što veće energetske efikasnosti, proizvedeni su višekormorni vazdušni PVC profili, usavršeni su PVC okovi radi bolje termičke i zvučne izolacije i proizvedena dvostruka i trostruka termoizolaciona stakla. Ne samo da obezbeđuje odličnu izolaciju i smanjuje potrošnju energije, proizvodnja PVC stolarije je stavljena pod kontrolu zvaničnih organa koji zahtevaju poštovanje ekoloških normi i održivog razvoja. Drugim rečima, proizvod koji zadovoljava potrebe i čoveka i prirode.

ZA KRAJ

Vratimo se na početak ukoliko želimo da obezbedimo neka bolja naša vremena kao osnovu za buduća vremena. Sve to možemo postići razvojem svesti o potrebi čuvanja energije. Za početak krenimo. Ali moramo biti brzi, mnogo vremena smo potrošili i priroda nam svaki dan to i govori. Zato manimo se prošlih vremena, okrenimo se prirodi i sebi.I da ne zaboravim, manjam crveni pasoš za zeleni. A vi?

Autor: Snežana Trtica Graovac, novinar