Način na koji specijalizovane kompanije treba da se iskažu i pokažu kao nosioci određenih aktivnosti, tako da budu primećene jeste da oblast njihovog angažovanja bude zakonski regulisana, kvalifikacija vrednovana i sama kompanija dobila validan sertifikat za svoje aktivnosti.
Ovde govorimo o radovima koji nisu zakonski regulisani, ne postoje kvalifikacije za izvođače, kao ni stručne specijalizacije inženjerskog kadra, iako su poslovi iz oblasti rušenja objekata,iskopa, adaptacija, rekonstrukcija, održavanja, energetske efikasnosti, dekontaminacije, već odavno deo aktivnosti većeg broja kompanija kod nas i deo su svakodnevnih aktivnosti, koje viđamo na skoro svim gradilištima, bilo oni iz oblasti niskogradnje ili visokogradnje.
Iz svih tih aktivnosti stvara se i otpad, koji nazivamo građevinski otpad, zbog njegovog mesta nastanka, iako u svom sastavu ima i elemenata komunalnog otpada kada je u pitanju izgradnja objekata i njihova završna obrada.
Tako da možemo i definisati građevinski otpad-nastao izvođenjem građevinskih radova, na izgradnji i rušenju objekata, adaptacijama, renoviranju, rekonstruisanju stambenih i drugih objekata, održavanju i zameni infrastrukturnih objekata, kao i iskopima za stambenu i putnu infrastrukturu.
Problematično je za sve izvođače je to što nemamo deponije za građevinski otpad, nisu ni predviđene, i one bi morale da postoje u svakoj lokalnoj samoupravi. Morao bi da se zna ulaz i izlaz materijala, sa takvih uređenih lokacija. Projektno bi morale biti posebno rešene.
Znači, da bi uspostavili ovaj tok otpada kao prvo bi morali razdvojiti komunalni i ovaj otpad, i da se ukine rešenje da se ova vrsta materijala koristi kao prekrivka komunalnog otpada.
Niz predradnji je potrebno prethodno rešiti kako bi ovaj materijal mogao postati koristan i upotrebljiv, i naš je predlog da se do sada izdate dozvole operaterima za građevinski neopasan otpad, kao i za opasan ukinu, jer na ovaj način se smanjuje broj manipulacija sa istim, i dobijamo novi kvalitet utvrđivanjem tačnih lokacija na kojima se može dovoziti ova vrsta materijala.Naime, kada je ovaj otpad mešan on spada u kategoriju opasnih materijala i njegova reupotreba je teško izvodljiva, tako da je samo deponovanje takvog materijala izuzetno skupo.
www.goeexplorer.org
Napominjemo da ova vrsta kvalifikacija ne postoji u našoj državi, te imamo zadatak da taj kadar stvorimo u izvođačkom delu, a samim tim i u monitoringu, i da za početak stvorimo uslove pripremom lokacija i obezbeđenjem uslova za nesmetane radove na pripremi obrade ovako dobijenih materijala.
Zakonsko postojanje upravljača otpada na gradilištu, je dobro rešenje, ukoliko to lice prođe kompletnu edukaciju, i po našem mišljenju to bi se angažovanje moglo nazvati i koordinator gradnje, iz više razloga, pre svega da se vodi računa i o izgledu samog radilišta, jer je danas previše otpadaka, peska, prašine koji negativno utiču kako na same radne uslove tako i na okolinu.
Izvođačku bazu za ove radove nemamo, morali bi je stvoriti kroz MGSI i Zakon o prostornom planiranju i izgradnji, odnosno edukacijom stvoriti korpus za ovu vrstu delatnosti, pre samog stvaranja otpada, jer je tada već kasno kada se stvori, pravilno upravljati njime.I to je jedan od razloga našeg zahteva za ukidanje dozvola koje je do sada izdavalo MZŽS jer i ono nema potrebne kvalifikacije za izdavanje istih.Potrebno je napraviti novu strategiju ili uraditi Plan na koji način regulisati ovlašćenja koja proizilaze iz ovog upravljanja, tiču se lokacija i upravljanja samih centara, pod čijom upravom će raditi.
To isto važi i za opasne materijale u građevinarstvu, gde imamo operatere, ne i izvođače radova koji bi morali biti sertifikovani, i naravno obezbediti mesta za trajno zbrinjavanje otpada koji sadrži azbest, ili neki drugi opasan materijal.
Sledeći važan korak je sertifikacija firmi koje se bave ovom vrstom radova jer je dokazano i napravila ogromne probleme na teritoriji cele države stvaranjem divljih smetlišta, koji u osnovi su 99% i nastale zbog otpada koji nastaje rušenjem i građenjem i njegovim bacanjem, odnosno istovarom.
www.freepik.com
Ovo važi i za velike infrastrukturne projekte, jer se ispostavilo da su i oni generatori ogromnih količina otpada, gde je naš fokus bačen na zaštitu humusnog sloja koji bi se morao posebno skladištiti, ili predavati na dalju upotrebu lokalnoj samoupravi gde je i nastao, kao i opasnih materijala koji nastaju takvom vrstom radova npr. železnički pragovi, asfalt, vodovodne i kanalizacione cevi itd.Po nama bi svi akteri morali da prođu edukaciju, obuku i trening, da bi mogli da obavljaju ovakve radove, uz strogi monitoring ovlašćenih institucija.
Sve ukazuje na to da je razvrstavanje ovako dobijenog materijala potrebno izvršiti na licu mesta, i obezbediti više lokacija za različite vrste materijala, jer kada je u mešanom obliku ovaj materijal je neupotrebljiv za dalju obradu, čak se u većini slučajeva klasifikuje kao opasan materijal, i tako ima drugačiju cenu deponovanja.
Sastavni deo prijave radova i građevinske dozvole za ovu oblast (rušenje, dekonstrukcija, rekonstrukcija, adaptacija…) mora biti procena na osnovu tehničke dokumentacije i neposrednog uvida na licu mesta izvođenja o zapremini i sastavu predviđenih vrasta građevinskog otpada, posebno opasnog otpada.Obavezno je sprovesti proceduru dekontaminacije (uklanjanja, čišćenja) svih vrsta opasnih materijala pre bilo kakvih građevinskih aktivnosti.
Na ovom mestu bi dodali i radove na energetskoj obnovi objekata, koju bi takođe morale da izvode građevinske firme koje su sertifikovane, baš iz razloga što se tu radi o opasnim materijalima u građevinarstvu, i kada se izvode ti radovi evropska i svetska praksa je da se iz objekata uklanjaju i opasni materijali, azbest recimo.Sa druge strane treba se pripremiti i za veće količine stakla, i pronaći adekvatan način zbrinjavanja tog materijala, jer je opšte poznato da on uništava sve druge alate koji se koriste u daljoj obradi sirovine, kao i za drvo, naravno i za izolacione materijale, kao i za gips.Na ovoj temi treba se uskladiti sa više ministarstava i zakona, kao npr. Zakon o stanovanju i o energetskoj efikasnosti.
Sve su ovo dobri početni uslovi za uspostavljanje stabilnog sistema, koji bi trebalo u kratkom roku da obezbedi da od tereta dobijemo višestruku korist, i stvorimo novu industriju koja već dugo obotava u svetu, sa firmama koje na ovaj način lakše mogu da dobijaju poslove i van granica, jer je ovo standard u načinu izvođenja građevinskih radova.
foto: pbctoday.co.uk
Kao i u svim poslovima potrebno je uraditi dobar pregled objekata koji su opredeljeni za bilo kakvu građevinsku aktivnost, i utvrditi postojanje opasnih materijala, i grubu procenu ostalih, koja bi morala biti deo projektne dokumentacije.
Izvršiti dekontaminaciju, ukoliko se ispostavi postojanje opasnih supstanci, i tek tada pristupiti daljoj eksploataciji objekata.Važno je postojanje laboratorija koje su osposobljene za ovakvu proveru, jer bez tih i takvih analiza se i ne može utvrditi bezbednost materijala i njegov dalji tretman. Svi ovi procesi su uvezani i jedan bez drugog ne funkcionišu.
Sa ovim smo hteli dokazati, da pre same reciklaže je potrebno mnogo rada, da se stvori kvalitetni uslovi za dobijanje novog, zdravog i čistog materijala jer kao što se vidi da je to široka lepeza materijala koji postoje u građevini, i na kraju naravno potrebno je standardizovati postupke i ovako dobijeni materijal da bi mogao dalje da se upotrebljava.
Naravno, potrebno je koordinisati više zakona iz različitih ministarstava, međutim ako se poslovi dobro postave i napravi dobra osnova, dosadašnji gubitak bi stvoriop čistu dobit.
Iz ovog proističe i to što su građevinske kompanije svrstane u srednje zagađivače životne sredine i na osnovu toga plaćaju eko taksu, što u svojoj suštini, one to nikako nisu, već bi to pre bile kompanije koje se bave proizvodnjom građevinskog materijala, jer po nekim procenama u procesu proizvodnje prroizvodnje stvaraju 40% CO2, samo u EU.
foto: rubicoin.com
Srpska asocijacija za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu je podnela zvaničnu INICIJATIVU za ukidanje plaćanja eko takse vezane za građevinsku industriju (izvođače, projektante…)
Ovakav pogled na ove delatnosti rada bi podigao vrednost i konkurentnost naših kompanija jer se na ovakav način već dugo radi i razmišlja u svim razvijenim zemljama sveta, i ovo je jedan od načina da se vratimo tamo gde smo uvek i pripadali, na vrh liste izvođača građevinskih radova.
Autor teksta: Dejan Bojović dipl.ing.
SRPSKA ASOCIJACIJA ZA RUŠENJE, DEKONTAMINACIJU I RECIKLAŽU
zvaničan član EDA – Europian Demolition Association
