projekat: Kreativno – inovativni multifunkcionalni centar „Ložionica”

Bivša okretnica za parne lokomotive kod Mostarske petlje u Beogradu biće rekonstruisana i do proleća 2025. pretvorena u višenamenski centar, mesto okupljanja kreativnih i inovativnih ljudi različitih profila kreativnih industrija.

Investitor: Vlada Republike Srbije, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Nacionalna platforma Srbija Stvara
Autor rekonstrukcije i arhitektonsko-urbanističkog rešenja (2022):
AKVS arhitektura, Beograd Anđela Karabašević Sudžum, Vladislav Sudžum
Konkursno rešenje (2021): AKVS arhitektura, Beograd, Anđela Karabašević Sudžum, Vladislav Sudžum, Ana Petrović, Marija Matijević, Zoja Milić, Vuk Zlatković (saradnik)
Autori enterijera Ložionice (2022): INKA studio, Beograd Marina Lazović, Predrag Ignjatović, Dijana Savanović, Jovana Bošković, Jelena Korolija, Dunja Nedeljković, Zoran Lazović, Mina Kostić, Zorana Jović, Katarina Pejić
Originalni projekat Ložionice (1925-1927): Nikola Raičković, inženjer
Projektant: MAŠINOPROJEKT KOPRING, Beograd
Izvođač radova: M ENTERIJER GRADNJA, Beograd
Početak radova: februar 2023.
Završetak radova: februar 2025.
Investiciona vrednost: 52 000 000 EUR

*3d vizualizacije copywright: AKVS arhitektura, INKA studio

Investitor projekta je Vlada Republike Srbije – Kancelarija za informacione tehnologije i e-upravu sa nacionalnom platformom Srbija Stvara, a autori rekonstrukcije i novog arhitektonsko-urbanističkog rešenja su Anđela Karabašević Sudžum i Vladislav Sudžum, osnivači beogradskog studia AKVS arhitektura, koji je sa svojim timom pobedio na internacionalnom konkursu u novembru 2021. godine.

Nosilac izrade projektne dokumentacije je preduzeće Mašinoprojekt KORPING, dok projekat enterijera Ložionice potpisuje studio INKA iz Beograda. 1. februara ove godine zvanično je obeležen početak gradnje celog kompleksa, a završetak radova planiran je za 2025. godinu. Originalni projekat zgrade Ložionice uradio je inženjer Nikola Raičković (1925-27). Ložionica je podignuta u armirano-betonskoj konstrukciji i imala je veliku modernu polukružnu halu sa 31. mestom za smeštaj i izvođenje parnih lokomotiva na kolosek, novu okretnicu za lokomotive i administrativnu zgradu.

Objekat Vodotornja je u sadašnjem obliku na ovom mestu od 1945. godine, nakon što je obnovljen i izmenjen usled oštećenja koja je pretrpeo tokom rata. Prema nezvaničnim podacima, u projektovanju tornja koji je postojao između dva rata učestvovao je čuveni akademik Milutin Milanković.

Opis rekonstrukcije i arhitektonsko – urbanističkog rešenja (AKVS ARHITEKTURA)

Projekat kreativno-inovativnog multifunkcionalnog centra „Ložionica“ ima za cilj da kroz sinergiju starog i novog doprinese prirodnom, društvenom i semantičkom ozdravljenju prostora nekadašnje Okretnice, Ložionice i Vodotornja Železničke stanice Beograd i njenog neposrednog okruženja, kao i da predmetnu lokaciju strateški pozicionira kao simbolično mesto savremenog progresa u domenu kreativnih industrija i šire. Osnovni princip projekta je očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa u sadašnjem trenutku, sa jasno naglašenim novim elementima i strukturama koji poput savremenih implanata doprinose ozdravljenju celine i njenom aktivnom uključenju u kreativne procese proizvodnje savremenog života. Osnovni elementi koji čine projekat su javni otvoreni prostor oko Okretnice, rekonstruisani objekti Ložionice i Vodotornja i nova poslovna zgrada – Aneks na severoistočnom delu lokacije.

Otvoreni prostor sa okretnicom

Otvoreni prostor novog kompleksa projektovan je kao potpuno novi tip javnog gradskog prostora u Beogradu. Predviđeno je da se lako transformiše za potrebe različitih namena – od neformalnog parka za rad, izložbe i sajmove na otvorenom, do prostora za velike manifestacije i skupove. Okretnica, u skladu sa svojom originalnom namenom centralne tačke železničkog mehanizma, sada postaje žiža pešačkih tokova otvorenog javnog prostora novog kompleksa. Teren oko nje je blago upušten na dole, tako da formira neformalni amfiteatar sa letnjom scenom pod otvorenim nebom, i sa izloženom originalnom betonskom strukturom Okretnice u samom centru.

Nova poslovna zgrada je odignuta od terena tako da se ispod nje teatralno uvode posetioci u ceo kompleks, i to upravo pravcima nekadašnjih šina kojima su dolazili vozovi sa Glavne železničke stanice. Zastakljeni eskalator vodiće posetioce na javnu panoramsku terasu na trećem spratu poslovne zgrade, odakle će moći da se sagleda ceo kompleks Ložionice sa okruženjem.
Rekonstruisani objekat Vodotornja će sa javnim prostorom biti povezan pasarelom preko novoplanirane saobraćajnice uz Mostarsku petlju.

Pejzažnim uređenjem otvorenog prostora i materijalizacijom novoizgrađenih struktura na lokaciji projekat teži ponovnom ozdravljenju duha mesta jedinstvene celine kompleksa „Ložionica”. U planu je formiranje velikog parka, ekstenzivnim ozelenjavanjem cele lokacije drvećem koje će uz stvaranje prijatne mikroklime ujedno štititi od buke i zagađenja sa Mostarske petlje u neposrednoj blizini. Parternim uređenjem – gabionima ispunjenim lokalnim kamenom, kombinacijom šljunkovitih površina sa skoro divlje ozelenjenim zonama – evocira se atmosfera stare železnice i vozova, i podstiče prirodni, neformalni ambijent spontanog susretanja, stvaranja i razmene ideja mladih kreativaca u budućnosti.

Ložionica

Objekat Ložionice je potpuno očuvan u svom originalnom stanju, tako da unutrašnji prostor ostane potpuno otvoren i protočan, bez poprečnih pregrada, tako da se struktura zgrade stalno sagledava u svoj svojoj veličanstvenosti.

Svojom polukružnom strukturom Ložionica je fokusirana ka centru Okretnice, a novim intervencijama u enterijeru planirano je da se logika radijalnog i lučnog kretanja prenese i unutra, u prostor kreativno-inovativnog haba. Dvadeset šestgabionskih panela, visokih 5 metara, ispunjeni lokalnih železničkim kamenom na mestima nekadašnjih ulazaka lokomotiva u Ložionicu, dramatično otvaraju ceo unutrašnji prostor hola ka pejzažu oko Okretnice i uvode posetioce u prostor haba. Ulazni i izložbeni hol se proteže iza gabionskih panela, natkriven je staklenim krovom, a kako je orijentisan ka jugu, ujedno predstavlja i najosunčaniji prostor ka kojem je orijentisan ceo hab. Gabionski paneli imaju ulogu ogromnih brisoleja koji štite od jakog sunca, i istovremeno štimuju atmosferu u prostoru unutra, propuštajući mestimično zrake sunca među kamenjem danju, odnosno isijavajući iz unutrašnjeg prostora ka spolja noću.

Iznutra, prostor je programski zoniran radijalno u fragmentima kružnih isečaka koji se nadovezuju jedan na drugi. Jedini novi element prostora predviđen prvonagrađenim konkursnim rešenjem je čelična, žuta lučna galerija celom dužinom objekta, u velikom brodu sa severne strane, sa koje se radijalno prepuštaju radni prostori u vidu terasa koje levitiraju u vazdušnom prostoru Ložionice. Terase se tipološki razli- kuju među sobom, tako da su neke u nivou galerije, neke spuštene u vidu tribina ka prizemlju, neke odignute ka galeriji u vidu malih neformalnih prostora za prezentacije…

Međusobno su vizuelno povezane, tako da sve zajedno čine veliki otvoreni radni pejzaž novog haba, i dramatično naglašavaju moćni ritam originalnih armirano-betonskih ramova Ložionice. Projekat enterijera Ložionice je tokom 2023. godine uradio studio INKA, nadovezujući se na prvonagrađeno konkursno rešenje. Prema rečima studija AKVS, projekat enterijera studija INKA pažljivo čuva osnovnu ideju prostora, i značajno unapređuje celokupni projekat, dajući mu novi, jedinstveni autorski pečat.

Vodotoranj

Objekat Vodotornja će biti u potpu- nosti rekonstruisan, sa završnom obradom u terakota crvenoj nijansi, u duhu crvene konstrukcije mosta Gazela koji je značajno odredio njegovu sudbinu u prošlosti – Mostarska petlja i most Gazela su građeni u periodu 1966-1970, i tako su pozicionirani u prostoru da direktno tangiraju Vodotoranj, ali ga ostavljaju u životu.

Sada rekonstruisan, očišćen od reklama koje su ga sakrivale decenijama, Vodotoranj će biti novi reper u prostoru i znak koji usmerava pogled i kretanje ka Ložionici iz pravca Gazele, biće očuvan i izložen javnosti kao vredan istorijski dokument industrijske arheologije grada Beograda.

Prostor iznutra će biti potpuno ošupljen, bez novih dodataka, osim jedne platforme za stajanje posetilaca, tako da će moći da se sagleda ceo volumen objekta, originalni zidovi od cigle i bronzana kugla na vrhu prečnika 6.5 m, u kojoj je ranije prikupljana voda za parne lokomotive. U unutrašnjem prostoru visine skoro 15 m, i prečnika oko 7 m, planiraju se privremene panoramske digitalne projekcije.

Nova poslovna zgrada

Poslovni Aneks uz Ložionicu predstavlja najavu nove prekretnice u tehnološkom, kreativnom i naučnom razvoju društva u savremenom trenutku, kao što je to pre tačno jednog veka bila sama Železnica, i pre skoro pola veka Autoput Beograd – Niš i Mostarska petlja na istom mestu. Pozicioniran je upravno na nekadašnje snopove šina koje su povezivale lokaciju sa Glavnom Železničkom stanicom, tako da se frontalno sagledava sa pravca mosta Gazela. Svojom karakterističnom strukturalnom pojavnošču, nalik velikom mehanizmu, odiše duhom tehnološkog napretka. Aneks će biti prva poslovna zgrada u zemlji bez stubova – sve etaže će biti okačene na veliko centralno armirano betonsko jezgro, tako da se u zoni prizemlja postigne efekat lebdeće i moćne strukture, i potpuno protočnog prostora ka zoni prolaska od buduće metro stanice Gazela na ulasku u lokaciju.

Na trećoj etaži zgrade planirana je panoramska javna terasa do koje će voditi veliki zastakljeni eskalator, odakle će moći sa visine da se sagleda ceo kompleks Ložionice sa okruženjem. Poslovni Aneks, u duhu ideje o ekološkom progresu, dobija kiseoničnu opnu – vertikalnu šumu sa preko 200 sadnica džinovskih bambusa koji levitiraju oko zgrade, prečišćavajući vazduh u neposrednom okruženju, pre svega čineći sredinu za rad ljudi zdravijom, i istovremeno dajući celom kreativno-inovativnom centru novi specifičan identitet kao simbol borbe za zdrav život i okruženje u budućnosti. Šuma bambusa će značajno doprineti zdravijem mikroambijentu radnog i javnog prostora u neposrednoj blizini saobraćajno opterećene Mostarske petlje. Bambus ima veliku površinu listova za koje se lepe čestice zagađenja iz vazduha, pa tako smanjuje nivo CO₂, pm 2.5, pm 10 čestica, prašine, obogaćuje vazduh kiseonikom i vlažnošću i stvara mirnu i prijatnu mikroklimu za boravak ljudi. U odnosu na druge biljke, bambus u atmosferu otpušta 30% više kiseonika i apsorbuje više ugljen-dioksida. Za oko 400 ljudi koji će raditi u novom poslovnom Aneksu, šuma bambusa će ublažavati užurbani život grada – stišavaće zvuke, umanjivati jaku svetlost, uklanjati neprijatne mirise i zagađenje iz vazduha, i ujedno će radnu atmosferu obogatiti prijatnim šuštanjem lišća na vetru, stvarajući ambijent rada u šumi, u samom centru grada.

Opis enterijera Ložionice (INKA STUDIO)

Vrlo promišljen i jasno postavljen koncept arhitekture čitavog kompleksa kreativno-inovativnog multifunkcionalnog centra „Ložionica” kroz konkursno rešenje studija AKVS, bio je vrlo inspirativna baza za dalje projektovanje unutrašnjeg prostora Ložionice sa čijom smo se estetikom odmah identifikovali i sa lakoćom nadovezali. Kroz razradu enterijera, bilo je važno zadržati koncept zalučenog kontinuiranog toka objekta „Ložionice” kako zbog dinamike povezivanja funkcija naglašavajući ideju multifunkcionalnosti koja je neophodna za ovaj tip objekta tako i radi ostvarivanja utiska većeg prostora.

Programski radijalno zoniran prostor, sadrži tri funkcionalno, tehnološki i vizuelno jasno diferencirane celine koje se međusobno nadovezuju jedna na drugu. Centralnu zonu čini zona izložbenog prostora, kreativnih habova, radionica, učionica, sala za sastanke, prezentacije, probe i kreativna istraživanja. Njom dominira čelična, žuta, lučna galerija umetnuta između očuvanih postojećih armirano betonskih ramova Ložionice, izražavajući nedvosmislen stav autora da se svaki novi detalj umetnut u postojeću strukturu jasno naglasi i da svojom novom namenom odražava duh vremena u kojem je nastao, istovremeno ne ugrožavajući istorijsko nasleđe.

Iz istog razloga ona je i celom svojom severnom stranom distancirana od postojećeg fasadnog zida Ložionice, „levitirajući“ u vazdušnom prostoru. Konstrukcija galerije je rešena kao lagana čelična konstrukcija koja ne opterećuje prostor, tretirajući svaki njen detalj kao estetski element. Radi ostvarivanja kontinuiranih vizura i sagledavanja autentične konstrukcije Ložionice, a istovremeno vodeći računa o upotrebljivosti i multifunkcionalnosti prostora za buduće korisnike „plutajuće“ terase galerije su u pojedinim segmentima zastakljene.

Svaki od ovih koncepcijski posebnih celina je dizajniran tako da se može ostvariti multifunkcionalnost. Na severnoj strani galerije projektovane su konvencionalne kancelarije, ali i radionice i sale za sastanke, dok na južnoj strani galerije dominira koncept savremenog haba gde se tribine i izdignute galerije sa otvorenim co-working prostorima, naizmenično prepliću sa zastakljenim prostorima kreativnih inkubatora i sala za sastanke profesionalnih udruženja. Kroz centralnu zonu prolazi glavni ulaz u Ložionicu preko koga se ostvaruje veza „Beograda na vodi“ sa novoformiranim javnim prostorom sa Okretnicom.

Druga vrlo važna celina koja se nadovezuje na ulazni hol je prostor multifunkcionalne sale ili takozvani „Black Box“. Kao jedinstven prostor u gradu, vizuelno i funkcionalno prepoznatljiv, namenjen ozbiljnim kulturnim sadržajima, projektovan je tako da tehnološki mora zadovoljiti potrebe najraznovrsnijih događaja.

Posebna pažnja je posvećena projektovanju konfiguracija scensko-gledališnog prostora, tehničko-tehnološkog, kao i prostora namenjenog publici. Predviđen da bude transformabilnog karaktera, scensko-gledališni prostor, daje mogućnost formiranja različitih konfiguracija od bioskopa, konferencija, kongresa do baletskih predstava i rok koncerata. Promenom odnosa između scene i gledališta projektom je predviđeno i više konfiguraciji za pozorišne predstave kao i modne revije i druge slične događaje.

Treću značajnu, ali funkcionalno i tehnološki drugačiju celinu od svega pomenutog čini Food & Beverage hala. Ona je transparentnom staklenom pregradom vizuelno povezana sa izložbenim prostorom, gde se iz unutrašnjeg prostora u nju ulazi i isto tako velikim staklenim fasadnim zidom sa pripadajućom baštom na koju se iz nje izlazi. Ova transparentnost prostora je bila imperativ kako bismo zadržali dugačke vizure lučne, podužne ose objekta i vezu sa spoljašnjim prostorom preko restorana ka bašti. Otvoreni prostor velike visine preseca čelična, žuta, lučna galerija kao nastavak vizuelnog kontinuiteta sa centralnim delom Ložionice.

Kontinuitet galerije se produžava do prostora ispod kog su smeštene zatvorene kuhinje za izlagače kojima su one neophodne sa pripadajućim magacinskim prostorima i toaletom. Ostali izlagači kao i galerija za potrebe posetilaca smešteni su u punoj visini Ložionice sa predivnim vizurama ka bašti restorana i otvorenom prostoru sa Okretnicom. Prema preporukama eksperata iz oblasti F&B sektora, projektovane su pored 5 toplih i 4 hladne kuhinje, 2 pop-up pozicije, suvenirnica ili delikatesna radnja, kao i prostor za koncept takozvane „open kitchen“ oko koje će se formirati različiti programi – gostujuće kuhinje, promocije, radionice i sl. Gabion vrata, kao jako bitan element kako eksterijera tako i enterijera, umnogome definišu i čine atmosferu Ložionice autentičnom.

Poput gabiona, veliki komadi kamenih blokova, kao asocijacija na železnicu, se javljaju u delovima enterijera info pulta i garderobe za posetioce u centralnom holu evocirajući na nekadašnji prostor i namenu Ložionice. U okviru izložbenog prostora posebno su dizajnirani izlagački sistemi koji prate savremene trendove u izlaganju. Osnovni konstruktivni delovi izlagačkog sistema čine „skele” koje su jednostavne za manipulaciju i eksploataciju, montažno su demontažne i prilagodljive različitim tipovima postavki u prostoru. Elementi primarno stoje u magacinu Ložionice, i iznose se po potrebi u toku privremenih izložbenih postavki, tako da je izložbeni prostor, u periodu kada nema postavki, slobodan.