Laminat je sintetička podna obloga, načinjena od više slojeva koji se spajaju pod uticajem toplote, visokog pritiska i pomoću specijalnih lepkova procesom laminacije po kojoj je dobio i ime. Ova podna obloga imitira drvo, u pojedinim slučajevima kamen ili druge materijale, a zahvaljujući šari koja se nanosi u sloju neposredno ispod providnog zaštitnog sloja na površini laminata. Ova šara je zapravo vid fotografije i za nju se može izabrati bilo kakav motiv, međutim, najpopularniji je drvo. Unutrašnji slojevi laminata su najčešće sačinjeni od različitih smola i vlakana. Poslednjih godina laminat je postao veoma popularan na našem tržištu zahvaljujući, pre svega, svojoj ekonomičnosti. Ova podna obloga je često daleko jeftinija od podova od punog drveta, a istovremeno se lako ugrađuje i održava što samo doprinosi njegovoj ekonomičnosti.
Laminat, Foto: Pixabay
Iako ga znamo i koristimo dugo, laminat je relativno nov materijal. Nastao je u Švedskoj, 1977. godine, u kompaniji “Perstorp” koja se bavila proizvodnjom podnih obloga od 1923. godine. “Perstorp” je prvi put ponudio laminat evropskom tržištu 1984. godine da bi deset godina kasnije svoju ekspanziju proširio na američko tržište.
Prvi laminatni podovi su, baš kao i moderni laminati, bili napravljeni od više slojeva drveta i drugih materijala, a izgledali su poput podova od punog drveta. Ovako laminirano drvo se i pre pojave laminata kao podne obloge koristilo u kuhinjama – od njega su se pravile kuhinjske radne površine. Perstorp se dosetio da ove površine prenese u prostore za dnevni boravak i tako je laminat postao deo istorije podova i to veoma značajan. Laminat, zapravo, predstavlja jednu od najvažnijih inovacija novijeg datuma na tlu Evrope.
Današnji laminati su u velikoj meri evoluirali u odnosu na prvobitne verzije ovog materijala. U početku, laminati su koristili lepak kako bi se pričvrstili za baznu površinu, dok su laminati koji koriste sistem bez lepka i koje danas najviše koristimo, nastali su tek 1996. godine. Takođe, tokom vremena laminat je poboljšao svoja fizička svojstva i upotrebom različitih materijala i premaza kao i specijalizovanih slojeva prilikom laminacije postao veoma otporan na habanje i druge uticaje.
Laminat, Foto: Pixabay
Jedan od najvećih „neprijatelja“ laminata na početku njegovog postojanja bila je – vlaga.
Prvi laminati su u velikoj meri bili neotporni na vlagu i uticaj vode. Danas se situacija promenila u korist laminata – zahvaljujući različitim tehnikama i tehnologiji izrade i laminacije, današnji laminati veoma dobro mogu podneti vlagu. Ipak, ovo nije pod izbora kada se radi o sredinama koje su veoma izložene uticaju vode kao što su, na primer, bazeni. S druge strane, laminati su u dovoljnoj meri razvijeni danas da ih možemo koristiti u prostorima kao što je kuhinja a specijalizovani laminati se mogu koristiti i u kupatilima.
Postoji više razloga zašto popularnost ovog materijala ne jenjava, ali u prvom redu to su praktičnost i ekonomičnost. Laminat ima odlične karakteristike i, osim toga, izgledom veoma uspešno imitira drvo. Istovremeno, ovaj materijal je u najvećem broju slučajeva povoljniji od podnih obloga od punog drveta. Međutim, i pored svoje ekonomičnosti u odnosu na tradicionalne drvene obloge, laminat ima i niz drugih prednosti kojima bi se mogla objasniti njegova popularnost.
Deo teksta preuzet sa portala: www.podovi.org.