“grenef” ima tu čast da mu je kum jedan sasvim cool novosađanin Dejan Ćirjaković poznatiji kao Boškić iz “Državnog posla”. Dejan je prihvatio naš poziv i došao da otvori ArchyEnergy. Njega je najavio Predrag Rađen sa nekoliko rečenica:
„ U jesen 2017.godine kada sam imao ideju i kompletan biznis plan da na proleće 2018-te godine pokrenem časopis. Imao sam samo jednu dilemu, a to je ime. Prosto, dugačko je bilo da naziv bude Građevinarstvo&Energetska efikasnost jer bi nam trebala dva reda na svakoj naslovnici za logo. Ja sam provodio sate i sate, dane i večeri u svojoj kancelariji na Podbari crtajući po tabli potencijalne nazive, izvlačio sam slova, prvo po jedno, a onda po dva i pokušavao da složim slagalicu. Često sam ostajao do devet ili deset uveče za stolom praveći razne koncepte. Negde oko devet uveče naišao je moj drug i naš sugrađanin Dejan Ćirjaković i sav u čudu šta uopšte radim tako do kasno u firmi…Bacio je pogled na tablu i brzinski izbacio ime časopisa i rekao mi: Matori, meni “grenef” zvuči svetski. Dame i gospodo molim vas da pozdravite kuma Dejana Ćirjakovića ili kako ga većina vas zna Boškića iz “Državnog posla”.
Dejan Ćirjakovć se zahvalio domaćinu na pozivu i rekao: „ Hvala, hvala… dobro jutro poštovani prijatelji, gosti. Mene su poslali ispred arhivskog odeljenja da vas pozdravim i poželim vam dobrodošlicu. Što? Bez nas nema ni vas! Jer džaba vi crtate, projektujete i planirate ako nema neko ko će vam to odobriti, pečatirati, zavesti, peti primerak, registrator… strašno težak posao.
Veoma mi je drago što vas vidim u ovolikom broju i što vidim da je prva konferencija uspela. Jedina moja zamerka je što počinje ovako rano, svaka vama čast.
Predrag Rađen i Dejan Ćirjaković najava otvaranja ArchyEnergy 2024 konferencije
Mog drugara Peđu znam dosta dugo, premda pre neki dan kada smo se našli, prvi put sam ga video preko dana. I stvarno mi je bila velika čast što mi je ukazao poverenje da otvorim ovu sjajnu konferenciju. Kao što možete videti na njegovom licu, to su blagi znaci kajanja. Šalim se.
Pre neku godinu šetam se ja Podbarom i naletim na Peđinu kancelariju. Nismo se videli koju godinu, uđemo u priču, ko, gde, šta se radi… i objasni on meni kako izdaje časopise. Hmmmmm… zanimljivo! Koje? „Prozori+Vrata“. Hmmmm… pa i nije nešto zanimljivo. „Prozori i vrata“ i „Podovi“??? Uredu druže ako te to zanima ali nije mi za časopis, nije mi za 50 strana, već za dve. Na jednoj vrata, na drugoj prozor i vidimo se.
Zašto ne ići dalje??? „Odvodi i slivnici“? „Odžaci i crepovi“? „Slavine i pločice“
No, poslednjem izdanju i sam i kumovao, jer upravo tada kada smo se sreli, Peđa se lomio kakao da nazove novi časopis, kombinovao slova, vrteo u krug, a meni se baš dopao naziv „grenef“. Nekako mi je zvučao svetski. A i ta tematika mi je bila bliža, ta zelena izgradnja. Pošto u selu odakle mi je otac i imamo jednu takvu kuću, zelenu. Napravljena je od blata-a, sad kroz nju i raste drvo. Ne može zelenije. Hvala vam na pažnji i uživajte ova dva dana na ovoj divnoj konferenciji.“