Sadržaj
Iako je pandemija korona virusa samo kratko prekinula dugotrajni uzlazni trend u evropskoj građevinskoj industriji, posledice rata u Ukrajini sprečavaju dalji rast u srednjem roku. Predviđa se da će 2026. godine obim građevinske aktivnosti biti samo malo manji u odnosu na 2022. godinu. Razlozi za to uključuju usporavanje privrede, privremeni skok kamatnih stopa, značajan gubitak kupovne moći i nagli rast troškova građevinskih materijala.
Postoje i različiti faktori specifični za zemlju koji dodatno utiču na pojedinačna tržišta, kao što su subvencije za izgradnju od strane države. Na informativnim razgovorima BAU 7. i 8. novembra 2024. godine, Ludwig Dorffmeister, stručnjak za industriju građevine i nekretnina u institutu ifo, predstavio je najnovije podatke o građevinskoj aktivnosti.
Prema letnjoj prognozi za 2024. godinu, očekuje se da će evropska građevinska aktivnost opasti za ukupno 4% u periodu 2023-2024, ali da će zatim rasti za 3% do 2026. godine.
Segment niskogradnje će nastaviti širenje (+7,8%). Prema rečima stručnjaka Ludwiga Dorffmeistera, jedan od razloga za to je „što se i dalje mogu mobilisati dovoljna javna i privatna sredstva za velike investicione potrebe u oblasti transportne i energetske infrastrukture“.
Dorffmeister je takođe objasnio: „Uprkos mešovitim ekonomskim prognozama, očekuje se da će nestambena izgradnja barem umereno rasti (+2,7%), iako nivo pre pandemije perioda ostaje nedostižan.“
Male šanse za oporavak stambene gradnje
Stambena gradnja, koja čini gotovo polovinu svih građevinskih projekata u Evropi, opala je ukupno za desetinu u 2023. i 2024. godini (novogradnja: –18%). Šanse za značajan oporavak u narednim godinama smatraju se malim (–4,3%), zbog čega je prognoza za odobrenja oprezna. Ispadanje izuzetno velikih subvencija za renovaciju zgrada u Italiji gura ceo sektor renoviranja postojećih objekata u negativnu zonu. Ako se izuzme Italija, mere renoviranja biće 4,2% veće u 2026. u odnosu na 2023. godinu.
Najveći rast u Poljskoj
Iza minimalnog rasta od 0,3% u ukupnom građevinskom obimu Evrope između 2024. i 2026. godine stoje vrlo različiti razvojni trendovi na nivou zemalja. U Poljskoj se, na primer, očekuje da će proizvodnja u građevinskoj industriji porasti za 15,2% do 2026. u odnosu na 2023. godinu. Slede Irska (+9,5%), Češka (+8,3%), Švedska (+8,0%) i Norveška (+7,6%). Velika Britanija, koja je težak igrač na tržištu, predviđa rast od 6,1%. Zapravo, srednjoročne prognoze za većinu zemalja su pozitivne. Istovremeno, međutim, tržišta u tri velike zemlje Italiji (–6,7%), Nemačkoj (–4,1%) i Francuskoj (–4,0%) pokazuju pad, što sprečava povoljniju ukupnu sliku.
Nestambena izgradnja u Nemačkoj ostaje na nivou iz 2023.
U Nemačkoj je obim građevinske aktivnosti porastao za skoro 13% između 2014. i 2020. godine. Pozitivni ekonomski uslovi, snažna imigracija i rastuća potražnja za stambenim objektima, povoljan finansijski ambijent, napori u modernizaciji stambenih objekata i posvećenost vlade poboljšanju saobraćajne infrastrukture doveli su tržište do najvišeg nivoa u poslednjih 21 godinu.
Recesija izazvana pandemijom kasnije je usporila potražnju za novim neresidencijalnim zgradama. Investicije u postojeće javne i komercijalne zgrade nastavile su da opadaju u poslednjim godinama, što je verovatno bilo uzrokovano, između ostalog, promenama geografskog fokusa mnogih firmi i ograničenim budžetima lokalnih vlasti.
Međutim, neresidencijalna gradnja će završiti svoju fazu korekcije do 2024. godine i, uprkos mnogim strukturnim problemima (npr. trošak energije, birokratija/regulativa, nedostatak kvalifikovanih radnika), ponovo će rasti u 2025. godini. Očekuje se da će rast kupovne moći, normalizacija inflacije, jeftinije spoljne finansije i izvesno nagomilano traženje omogućiti ovu dinamiku.
Prema letnjoj prognozi za 2024. godinu, građevinska aktivnost u ovom segmentu biće približno na nivou iz 2023. godine, ali 6% ispod nivoa iz 2020.
Segment niskogradnje nastavlja da se širi
Građevinarstvo je takođe naišlo na prepreke u ovoj deceniji, što je u velikoj meri sprečilo dalji rast. Nepoznato je da li će originalna prognoza rasta građevinarstva od 4% u periodu od 2024. do 2026. godine ostati na snazi. Pozitivno je to što telekomunikacione i energetske kompanije ulažu u infrastrukturu, kao i intenzivnija obnova nemačke železničke mreže—uz pomoć vladinih sredstava. Istovremeno, finansiranje saobraćajnih projekata—posebno iz javnog sektora—postaje sve izazovnije. Na primer, budžetska situacija opština se znatno pogoršala u 2023. godini, a fiskalni deficit će verovatno ponovo rasti u 2024.
Bez skorašnje promene trenda u novogradnji stambenih objekata
Iako sektor postojećih objekata ima relativno stabilan razvoj i raste u srednjem roku, stambena gradnja ostaje veliki problem. To je zbog naglog opadanja potražnje za novogradnjom usled iznenadnog obrta u kamatnim stopama, eksplozije cena građevinskog materijala i drastičnog smanjenja subvencija za novogradnju. Inflacioni šok izazvan ratom u Ukrajini takođe je značajno smanjio finansijski prostor nemačkih domaćinstava.
Broj odobrenih stambenih jedinica u porodičnim kućama prepoloviće se između 2022. i 2024. godine. Situacija je samo nešto bolja u segmentu višeporodičnih stambenih objekata. Iako će rast kupovne moći, pad kamatnih stopa, olakšanje na tržištu nekretnina i kontinuirani rast kirija ponovo učiniti projekte stambene gradnje privlačnijim u srednjem roku, ogromna finansijska opterećenja usled niza (vladinih) regulativa ostaju glavni problem i ne favorizuju promenu trenda u kratkom roku. Očekuje se da će obim stambene gradnje u 2026. biti 14% manji nego u 2021. (novogradnja: – 41%).
Najveći svetski sajam za arhitekturu, materijale, sisteme
13–17. januar 2025, Messe München, Nemačka
Izvor: www.bau-munchen.com / www.ifo.de/en
O ifo institutu
„Oblikovanje ekonomske debate“: ifo institut želi da doprinese oblikovanju ekonomske politike u Nemačkoj i Evropi. Spaja izuzetna istraživanja sa relevantnošću za ekonomsku politiku.
Njegovi istraživački nalazi pružaju kreatorima politike i liderima u biznisu osnovu za donošenje informisanih odluka. ifo institut priprema ekonomske nalaze na način koji mediji i šira javnost mogu razumeti i klasifikovati u kontekstu trenutnih ekonomskih i političkih događaja. Ljudi u ifo institutu, njegovi podržavaoci i komiteti omogućavaju ostvarenje ove misije. Njegova bliska saradnja sa Ludwig-Maximilians-Universität (LMU) u Minhenu predstavlja važnu osnovu za njegov uspeh.
O BAU
BAU, najvažniji svetski sajam za arhitekturu, materijale i sisteme, najveći je i najvažniji događaj u industriji. Jedinstven u svetu, BAU svake dve godine okuplja lidere industrije na ovoj sajamskoj manifestaciji i smatra se pokretačem inovacija i mrežom industrije.
Asortiman izložbenih eksponata podeljen je prema građevinskim materijalima, proizvodima i temama. Svi koji su međunarodno uključeni u planiranje, izgradnju i dizajn zgrada dolaze na BAU: arhitekte, planeri, investitori, predstavnici industrije i trgovine, zanatlije i mnogi drugi. Kao jedan od svojih jedinstvenih prodajnih prednosti (USP), BAU spaja znanje iz svih sektora i zanata na visokom međunarodnom nivou. Brojni događaji u pratećem programu, uključujući istaknute forume sa ekspertima iz celog sveta, upotpunjuju sajamski program.
Messe München
Kao jedan od vodećih organizatora sajmova na svetu, Messe München predstavlja svet budućnosti na svojih oko 90 međunarodnih sajmova. Među njima su i dvanaest vodećih svetskih sajmova, kao što su bauma, BAU, IFAT i electronica. Njegov portfelj obuhvata sajmove kapitalnih i potrošačkih dobara, kao i novih tehnologija.
Zajedno sa svojim podružnicama, organizuje sajmove u Kini, Indiji, Brazilu, Južnoj Africi, Turskoj, Singapuru, Vijetnamu, Hong Kongu, Tajlandu i SAD-u. Sa mrežom od više od 15 povezanih kompanija i gotovo 70 kancelarija širom sveta, Messe München je aktivan u više od 130 zemalja. Više od 150 događaja koji se održavaju svake godine privlači oko 50.000 izlagača i oko tri miliona posetilaca u Nemačkoj i inostranstvu.