Arhitektura u službi zadržavanja vrhunskog talenta, bila je jedna od tema vodilja za koncipiranje projekta. Naše rešenje za proširenje ETF-a prepoznalo je izazov savremenih akademskih institucija. Pri oblikovanju i projektovanju rešenja imali smo cilj da budući paviljon može parirati sadržajima i zajedničkim prostorima svetskih univerzitetskih kampusa i IT kompanija, naglasivši veliku energiju, ideje i autonomiju koju samo akademsko okruženje može da ponudi budućim naučnicima i istraživačima.
KONKURS za proširenje Elektrotehničkog fakulteta i kampusa Tehničkih fakulteta u Beogradu
S obzirom na značaj lokacije, kao i izuzetan razvojni potencijal ustanove koja ostale inženjerske struke vodi u budućnost, smatramo da je presudno važno da i sam objekat, u svakom smislu, predstavlja svetionik – benchmark koji će pomeriti standard visokoškolskih ustanova. Naš Studio je osvojio drugu nagradu za svoje rešenje koje ovim putem predstavljamo.
Kroz multidisciplinarni pristup, postigli smo sveobuhvatno razumevanje potreba budućih korisnika i interesa javnosti.
Pomoću ekološkog koncepta, strategije zadržavanja talenta, strategije smanjenja CO2 emisija i primenu naprednih digitalnih alata pri izradi rešenja, postignut je ikoničan objekat koji pospešuje i akcentuje kvalitete svog izgrađenog okruženja, korisnika, struke i šire javnosti. Posledica toga jeste kampus tehničkih univerziteta, koji može „rame uz rame“ da stoji sa drugim prestižnim evropskim institucijama visokog obrazovanja.
Poštovanje nasleđa
Lokacija unutrašnjeg dvorišta kampusa Tehničkih fakulteta ima veoma opipljiv istorijski kontekst i fizička ograničenja, čije smeštanje novog objekta u centar celine preispituje postojeće odnose i identitet kampusa.
Odgovor autorskog tima na kompleksnu izgrađenu i istorijski značajnu lokaciju je zgrada koja ne prevazilazi visinu najnižeg postojećeg objekta u kompleksu. Spuštanjem objekta na visinu od 14 m, projekat je očuvao jedinstven identitet i hijerarhiju zaštićenih volumena i fasada Tehničkih fakulteta. To je ujedno i podstaklo odluku da zgrada bude paviljon, kako bi omogućili postojećim objektima da „dišu“ i zadrže svoju karakterističnu autonomiju.
Park na krovu
Očuvanjem i poštovanjem postojećih kvaliteta kompleksa stvorena je karakteristična krovna površina, sa vizurama ka parku Ćirila i Metodija i Malog Tašmajdana, koja ujedno i sugeriše kontinualnu parkovsku vezu.
Pozicioniranjem objekta-platforme u središte kampusa, podignut je park na krov zgrade, koji će služiti za istraživanja, interakciju i prezentaciju rada univerziteta ka javnosti. Ovaj gest ujedno ukršta i podstiče korišćenje nove aule fakulteta, novog manifestacionog trga i okolnih javnih prostora na nivou partera.
Sadržaj platforme:
- studentski start-up hub
- poligon za istraživanje alternativnih izvora energije
- poligon za robotiku
- platforma za interakciju sa veštačkom inteligencijom
- radni prostor na otvorenom
- vertikalna farma
- dron staza
Ekološki koncept
U skladu sa savremenim standardima ekološke i društvene održivosti, projekat je koncipiran sa nizom komplementarnih sistema i sadržaja – od parkinga za bicikle, tuševa i garderobe za bicikliste, preko CLT konstrukcije, do ponovno upotrebljenih materijala za popločanje otvorenih površina.
Predviđena je značajna dopuna i obnova parkovskih površina na lokaciji, u cilju postizanja biodiverziteta, podsticanja studentskog života na otvorenom i kontinuiteta parkovskog niza. Sistem pešačkih i biciklističkih staza je logično povezan sa okruženjem i obogaćen je nizom komplementarnih sadržaja i aktivnosti u prizemlju objekta kao i na otvorenom.
Takođe je predviđeno skupljanje kišnice sa krova i sa slobodnih površina kompleksa, solarni paneli na najosunčanijim delovima krova, automatizovane urbane bašte „urban gardening”, prirodna vertikalna i horizontalna ventilacija prostora i automatizovana spoljna zaštita od sunca.
Drvena konstrukcija
Postavljanjem cilja smanjenja CO2 emisija kroz izgradnju i životni vek objekta, mogli smo da predvidimo uštedu do 75% utrošaka energije, CO2 emisija i dugoročnog održavanja objekta tokom životnog veka zgrade.
Iz tog razloga je bitno da predviđeni konstruktivni sistem bude suštinski i simbolički značajan element u smanjenju CO2 otiska – a to je CLT drvena konstrukcija. Uz pomoć carbon storage kapaciteta CLT sistema gradnje, postignuta je CO2 neutralnost u celokupnom procesu proizvodnje, transporta i izgradnje konstrukcije objekta. Osim što će ovakvo rešenje biti jasan tehnološko-ekološki stav, plemeniti karakter drvene konstrukcije doprinosi celokupnoj prepoznatljivosti objekta koji direktno komunicira vrednosti iza kojih stoji.
Benefiti postignuti ekološkim konceptom i strategijom smanjenja CO2 emisije su:
• Stvaranje zajednice oko kolektivnih vrednosti
• Društvena odgovornost ka izgrađenoj i prirodnoj sredini
• Održiv poslovni model kroz nižu potrošnju energije i cene održavanja objekta
• Viši kvalitet života uz veći raspoloživi dohodak
Autor: Zabriskie d.o.o. i Urbanistički centar d.o.o.
Autorski tim:
Arhitektura: Milka Gnjato, dia
Ivan Zuliani, March
Nikola Milanović, dia – Ured studio
Nemanja Čurćić, dia
Milena Katić, dia
Ivica Marković, dia
Miloš Stanković, dia
Fedor Jurić, dia
Ivan Šuić,dia
Urbanizam: Urbanistički centar doo, Anđelka Miloradović, dia i Milana Vandič, dia
Saradnici na izradi konkursnog rešenja:
Mihajlo Neimarević, dia – grafika
Ognjen Graovac, dia – Algorithmic Architecture,
Stručno konsultovanje u vezi sa digitalnim dizajnom
Uroš Dragović, dia – maketa
Sofija Alorić, dia – maketa
Stručni konsultanti – saradnici autorskog tima:
CLT sistemi: ACETRA, Dušan Milutinović, dig i Janko Maksimović, dig
Business consulting: Andrej Kravčuk
Betonska konstrukcija:Aleksandar Trajković, dig
Energetska efikasnost: ENEF concept Ivan Kalc, dia
Ekološki koncept: Nataša Ćuković Ignjatović, mia
Saobraćaj: Danijela Mišković, dig
Pejzažna arhitektura:Maja Đorđević, dipa