Tehnološka revolucija koja je čovečanstvu donela ogroman prosperitet i napredak u svim sferama života i delovanja, podrazumeva korišćenje velike količine energije, koja se do danas proizvodi najvećim delom iz neobnovljivih izvora kao što su nafta, ugalj i gas. Posledice korišćenja ogromnih količina ovih izvora dovele su do značajnog porasta emisije štetnih gasova u atmosferu, koji proizvode efekat staklene bašte, a što za rezultat ima katastrofalno zagađenje životne sredine i globalno zagrevanje. Danas više nema dileme da su klimatske promene stvarna i realna opasnost za planetu Zemlju, a primetne su čak i na našim prostorima.
Godišnja doba su se u samo nekoliko poslednjih godina promenila, a svedoci smo i nepredvidivih poplava i suša o čijim posledicama je suvišno govoriti. Da li mi kao društvo moramo da promenimo svoje aktivnosti ili ne? Ulog je preveliki da bi rizikovali ili prepustili ove tokove slučaju. Ulog je budućnost naše planete i naših potomaka koji će na njoj živeti. Svet polako uviđa važnost ekološke krize, koja, iako sporije, odaje svoje posledice od ekonomske krize, na dugoročnom planu ima mnogo razorniji efekat.
Pasivne kuće, Foto: pixabay.com
Potrebno je pronaći nove načine delovanja, proizvodnje i potrošnje energije kako bismo obezbedili ono što je i sama definicija održivog razvoja koju je 1987. godine dala Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj – razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, nedovodeći u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe.
Iz ovog razloga, zemlje širom sveta su se obavezale da će smanjiti emisiju ugljen dioksida (CO2) i ostalih tzv. gasova sa efektom staklene bašte. Iako se održivi razvoj i energetska efikasnost najčešće vezuju za promenu koncepta same proizvodnje energije, industrijsku proizvodnju i transport, ne smemo zaboraviti da građevinski sektor ima udeo od 40% u ukupnoj emisiji CO2, te nije začuđujuće da se baš u ovom sektoru zahtevaju najveće promene. Takođe, primetno je da samo arhitektonsko projektovanje i građevinska industrija, ne uspevaju dovoljno brzo da se adaptiraju i menjaju u skladu sa tehnološkim inovacijama.
Pet osnovnih principa gradnje pasivne kuče
Danas, složeni sistemi za klimatizaciju i ventilaciju koji obezbeđuju komfor u objektu, kao i zahtevi koji se postavljaju projektantima u smislu maksimalno dozvoljene potrošnje energije u objektima, zahtevaju pronalaženje novih koncepata projektovanja, promišljanje arhitektonskih rešenja u skladu sa uslovima klime i prirodnih uticaja na konkretnoj lokaciji, multidisciplinarni pristup u projektovanju, zatim bolju saradnju arhitekata i inženjera od samog starta projektovanja.
Pasivna kuća, Foto: pixabay.com
Održivi koncept projektovanja mora podrazumevati promišljanje o uštedi energije, pasivnom i aktivnom korišćenju solarne i drugih obnovljivih izvora energije, zaštiti životne sredine, primeni ekoloških materijala i efikasnih mašinskih sistema, a to ne može početi onda kada je proces projektovanja doveden do završne faze.
Koncept ekološke i energetski efikasne gradnje predstavlja koncept budućnosti koji će biti neophodan ako želimo da sačuvamo planetu i životnu sredinu za buduće generacije.
Građevinarstvo dvadesetog veka oblikovala je nagla urbanizacija sa potpunim zanemarivanjem ekoloških načela i ekonomske isplativosti takve gradnje na dugoročnom planu. Danas se uviđa pozitivna korelacija ekološke gradnje i štedljive upotrebe energije sa ekonomskim prosperitetom, što jasno govore napori koje velike kompanije ulažu na razvoju novih modela poslovanja i prelasku na čiste izvore energije, a što možemo videti i na primeru automobilske industrije. Ekološki proizvodi koji su nekada bili generalno neisplativi i dostupni samo imućnijem sloju stanovništva sa pozitivnim stavom prema životnoj sredini, danas postaju dostupniji širem tržištu i pokazuju svoje pozitivne ekonomske efekte za korisnike.
U građevinarstvu, razvoj energetski efikasnih sistema grejanja i hlađenja, efikasnije opreme u domaćinstvima i poslovnim objektima dolaze na tržište sa sve manjom investicionom cenom i kraćim periodima otplate. Međutim, pogrešno je smatrati da je dodavanjem izolacije ili instaliranjem toplotnih pumpi “posao gotov”. Energetski efikasni objekti se već podrazumevaju, a u roku od samo nekoliko godina će biti obavezni i daleko napredniji i tehnološki zahtevniji standardi. Stoga postoji velika potreba za informisanjem arhitekata, inženjera i ostalih stručnjaka u građevinskoj industriji, jer samo oni koji poseduju adekvatna znanja iz oblasti održivog razvoja će moći da opstanu na sve zahtevnijem tržištu.
Otvara se novo poglavlje u graditeljskom delovanju, gde se dugoročno razvijaju novi modeli, počevši od urbanističkog planiranja, preko arhitektoktonskog projektovanja u skladu sa prirodnim uticajima na lokaciji, upotrebom recikliranih materijala, do integrisanja savremenih sistema mašinske i električne instalacije i opreme.
Održivi razvoj, a sa njim i održiva gradnja, je izuzetno kompleksan pojam i podrazumeva mnogo više od energetske efikasnosti, iako ona, naravno, ima veliku ulogu. Vrlo često su benefiti bilo koje od mera energetske efikasnosti sagledani sa samo jedne strane, što uglavnom utiče na rezervisanost arhitekata o ovoj temi. Ne treba zanemariti druge kvalitete koji se ne mogu tako lako izraziti u brojkama, poput estetike objekta, prijatnog i funkcionalnog prostora i svega što je od uvek karakterisalo “dobru arhitekturu”. Upravo iz tog razloga je važno da se arhitekte aktivnije uključe u debatu o tome šta predstavlja održiv objekat i uvedu faktore iz svoje discipline, umesto da proces projektovanja diktiraju tehničke mere.
Sa druge strane, arhitektura se oduvek prilagođavala trenutnim prilikama, bile one nedostatak nekog materijala ili pojava drugog, promene u socijalnim ili ekonomskim prilikama. Današnje prilike podrazumevaju uključivanje veoma komplikovanih inženjerskih sistema u cilju postizanja energetske efikasnosti. Više nego ikad, potreban je zajednički rad arhitekata i inženjera, ali i stručnjaka iz drugih oblasti, ne očigledno povezanih sa građevinskom industrijom. Na kraju krajeva, ljudski mozak ima dve cerebralne hemisfere: levu, za rešavanje logičkih problema i desnu, za intuiciju i kreativnost. Neophodno je da iskoristimo svoj pun kapacitet kako bismo dostigli održiv razvoj.
Autori: Ivan Kalc i Sonja Krastavčević