Sklonište je osnovno pitanje u arhitekturi. Načini življenja i interakcije sa prostorom u kojem provodimo svakodnevni život večna je rasprava na terenu koja je posvećena pružanju boljeg kvaliteta života, ali i razvoju novih načina života. Dodavanjem drugih aspekata kao što su špekulacije sa nekretninama, velika gustina naseljenosti u urbanim centrima, težnja za nomadizmom ili čak puka želja da se sledi trend, debata o kućama malog obima postaje još relevantnija. I zato se pitamo, koja je najmanja površina potrebna za život?
Diskusije o minimalnom useljivom stanu teško da su nova pojava. Na CIAM-u 1929, tema Die Vohnung fur das Ekistenzminimum (Stan za minimalnu egzistenciju) već je pokušavala da predloži rešenja za biološke i psihološke potrebe kroz minimalne životne prostore. Gotovo vek kasnije, ideja o minimalnom smeštaju i dalje je kontroverzna tema koja se mora rešiti, pogotovo jer često nije u stanju da zadovolji želje ili kriterijume blagostanja pojedinca.
Pogledajte primere malih stambenih projekata koji ispunjavaju očekivanja svojih stanovnika, predstavljajući najmanje kuće na planeti, veličine od 1 do 15 kvadratna metra.
Smešten na krovu postojeće zgrade u kvartu San Juan u mestu Kuito u Ekvadoru, El sindicato arkuitectura je sagradio „parazitsku kuću“ (casa parasito) – kompaktni stan površine samo 12 kvadratnih metara. Projekat je inspirisan citatom bivšeg urugvajskog političara Josea Mujice koji je rekao: „Siromašan nije onaj ko malo poseduje, već kome treba puno“. Imajući ovo u vidu, sićušna struktura pruža samo osnovne životne funkcije pojedinca ili para.
Parazitska kuća od 12 kvadratnih metara
Drugo važno pitanje je koliko kuća može biti uska kako bi se popunili preostali prostori ili čak samo da bi se obezbedila veća otvorena površina. Dva sjajna primera su japanski projekat Lucky Drops, koji se sastoji od dugačkog, uskog oblika trapeza donje osnove od 3,2 m i gornje osnove od 0,7 m, i najuža kuća na svetu koju je projektovao Jakub Szczesni, sa najširom tačkom koja meri samo 122 centimetra.
Lucky Drops
Najuža kuća na svetu
Odličan primer postizanja dobrog kvaliteta života u malim rezidencijalnim programima je gradnja koliba van urbanog područja. To je moguće zbog intenzivnijeg kontakta sa prirodom, što je veoma važno za udobnost i dobrobit korisnika, s obzirom na to da ljudi imaju urođenu tendenciju da traže veze sa prirodom.
Takođe, razmišljajući o tome šta zaista definiše kuću i koje programe smatramo ključnim za to, ostavljajući po strani kuhinju ili kupatilo – koje lako mogu biti zasebne strukture dizajnirane za komunalnu, a ne za privatnu upotrebu – prostori mogu postati još manji, kao što je prikazano u primerima u nastavku.
Getaway koliba u šumi od 15m²
Elsewhere kućica od 15m²
Charred kućica na stubovima od 15m²
Diogene kućica ima 7,5m²
Kudhva Wilderness kućica od 5m²
Arhitekta Van Bo Le-Mentzel stvorio je verovatno najmanju kuću na svetu. Ova struktura od samo jednog kvadratnog metra zamišljena je kao iskustvo da ljudi razmisle o tome kako definišu koncept kuće, budući da „parkove možete proglasiti svojom baštom ili grad svojom dnevnom sobom“, kako navodi arhitekta.