Cene energenata u Evropi su na rekordnom nivou, a građane Evrope čeka neizvesna zima. Vlade zemalja Evrope i Zapadnog Balkana kroz donesene smernice za smanjenje potrošnje energije i energenata upozoravaju na važnost promene ponašanja i racionalnog korišćenja energije.
Na koji način domaćinstva u Srbiji mogu da spremno dočekaju zimu u toplom domu uz racionalniju potrošnju energije, razgovarali smo sa Lukom Naglićem, GEFF tehničkim ekspertom za Srbiju.
Sa kojim poteškoćama se suočavaju domaćinstva tokom aktuelne energetske krize i na koji način mogu da smanje energetsku zavisnost?
Usled svetske energetske krize, cene energenata u Srbiji su u značajnom porastu. Cena kubika ogrevnog drveta je oko 100 €, a tone peleta i preko 400 €. Uz to je pelet skoro nemoguće naći u prodaji. Cena uglja je takođe skočila, dok su gas i struja minimalno poskupeli, ali su i oni skupi, naročito ukoliko se greje veća površina. Zbog svega toga, domaćinstva u Srbiji će morati da izdvoje značajnu sumu novca za grejanje u toku ove grejne sezone.
Kako bi smanjili svoje troškove, trebalo bi da povedu računa o uštedi energije. To se najbolje postiže energetskom efikasnošću, što podrazumeva smanjenje potrošnje energije u domaćinstvu bez uticaja na komfor. Ovo se postiže ugradnjom izolacije i kvalitetnih prozora, zamenom starih sistema grejanja modernim i efikasnim, kao i ugradnjom LED osvetljenja.
Energetska efikasnost je najisplativiji način da se odgovori na energetsku krizu jer se u roku od nekoliko meseci može poboljšati instalacijom novih materijala i uređaja, a značajno smanjuje troškove. Time se obezbeđuje veći komfor stanovanja, a i povećava vrednost nekretnine. Takođe se povećava energetska sigurnost, jer je potrebno manje energenata, a smanjuje se i emisija gasova staklene bašte i zagađenje životne sredine.
Sve se više govori o važnosti povećanja kapaciteta domaćinstava za proizvodnju sopstvene energije. U tom kontekstu, akcenat je na fotovoltaičnim sistemima i toplotnim pumpama. Kakve prednosti donose zelene tehnologije?
Poželjno je da što više energije proizvedemo sami iz obnovljivih izvora. To za domaćinstva u praksi znači proizvodnju energije putem solarnih panela koji pretvaraju sunčevu svetlost u električnu energiju. Na taj način moguće je proizvesti većinu energije koju domaćinstvo utroši i značajno smanjiti račune za struju, kao i zagađenje životne sredine.
Solarni paneli traju 25 godina, a njihova montaža je laka i brza. Troškovi održavanja su veoma niski – potreba za čišćenjem panela postoji samo tokom jakih snežnih padavina. U Srbiji se od 1 kW instalisane snage elektrane dobija 1.200 – 1.300 kWh električne energije godišnje.
Da biste napravili elektranu za svoje potrebe, preporuka je da vam iskusni instalateri urade analizu potrošnje i preporuče optimalan tip i snagu elektrane.
Toplotne pumpe su uređaji koji se već duži niz godina u razvijenim državama koriste kao sredstvo za grejanje, a u poslednje vreme su stekle veliku popularnost i kod nas. Toplotna pumpa radi na istom principu kao i frižider, samo što umesto rashladne komore hladi spoljni vazduh, a greje unutrašnji prostor. Toplotna pumpa uzima većinu energije za grejanje od spoljnog vazduha, a koristi električnu energiju za rad kompresora, ventilatora i pumpe.
Efikasnost toplotne pumpe se izražava kao koeficijent performansi (COP) koji predstavlja odnos uložene električne i dobijene toplotne energije. Što je broj veći, toplotna pumpa je efikasnija i troši manje energije.
Postoji više tipova toplotnih pumpi, od kojih toplotne pumpe tipa vazduh – voda čine većinu proizvoda dostupnih na našem tržištu. One su vrlo jednostavne za instalaciju, a troše oko 4 puta manje električne energije za grejanje u poređenju sa električnim grejalicama ili TA pećima.
Koliko je preporučeno i korisno kombinovati ove tehnologije sa ostalim energetski efikasnim tehnologijama, npr. izolacijom zidova, PVC prozorima?
Naravno da je korisno kombinovati više tehnologija, jer time smanjujemo potrošnju i račune. Nekada je to i neophodno. Naime, ugradnja toplotnih pumpi ima smisla samo ako je kuća dobro izolovana i ima kvalitetnu stolariju. U suprotnom toplotna pumpa neće moći da obezbedi adekvatno grejanje, radiće neefikasno, a potrošnja energije će biti visoka. Kada je u pitanju ugradnja solarne elektrane, treba voditi računa da električni uređaji koji se napajaju budu što efikasniji. Na taj način će manja i jeftinija elektrana moći da zadovolji potrebe domaćinstva.
Kao primer ćemo uzeti uštedu dobijenom primenom mera energetske efikasnosti u stanu od 60 m2 koji se greje na električnu energiju, kao i dvospratnoj porodičnoj kući od 120 m2 sa centralnim sistemom grejanja na čvrsto gorivo – ogrevno drvo. Spoljni zidovi i krov su neizolovani, stolarija je stara sa jednoslojnim staklom. U oba slučaja predloženo je postavljanje termoizolacije na spoljne zidove debljine 10 cm, termoizolacije krova mineralnom vunom debljine 15 cm, zamena stare drvene stolarije sa novom PVC sa troslojnim staklom. U oba slučaja je predložena zamena postojećeg sistema grejanja toplotnom pumpom vazduh-voda.
Za primer stana se implementacijom gore navedenih mera može uštedeti oko 350€ godišnje, dok se za kuću štedi skoro 2.000€.
Na koji način domaćinstva mogu da izračunaju koje uštede energije mogu da ostvare u svom domu?
Kreditna linija za zeleno finansiranje (skraćeno GEFF), program Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), razvila je onlajn Kalkulator energetske efikasnosti kako bi pomogla građanima Srbije da saznaju koliko energije i novca mogu uštedeti primenom visoko energetski efikasnih tehnologija. Vlasnici stanova i kuća sada mogu da samostalno izračunaju potencijalne uštede i saznaju uz pomoć kojih tehnologija povećati energetsku efikasnost doma i smanjiti zagađenje vazduha.
EBRD GEFF obezbeđuje sredstva za povećanje energetske efikasnosti stanova i kuća uz EU podsticaj do 20%. Finansiranje se vrši preko lokalnih partnerskih finasijskih institucija: Erste banke i ProCredit banke.
Kako bi lista zelenih proizvoda koji ispunjavaju uslove za finansiranje bila dostupna svim građanima Srbije, EBRD je razvila Tehnološki selektor, onlajn katalog visoko energetski efikasnih tehnologija.
Do sada je u Srbiji više od 4.500 domaćinstava unapredilo energetsku efikasnost domova putem GEFF programa.
EBRD GEFF program se provodi uz podršku Evropske unije (EU), Saveznog ministarstva finansija Austrije (BMF) i Investicijskog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).
Za više informacija posetite GEFF u Srbiji Facebook stranicu ili web stranicu programa.
Narodnih heroja 40a, Beograd, Srbija
T. +381 11 428 1119
serbia@ebrdgeff.com
www.ebrdgeff.com