Šteta koju čovek uzrokuje doprinoseći globalnom zagrevanju ispuštanjem sve većih količina ugljen-dioksida u atmosferu ne može se popraviti, a naučno je dokazana činjenica da se nivo svetskih okeana iz godine u godinu povećava.
Nivo mora je porastao za 20 cm od 1850. godine, ali je bio neravnomerno raspoređen širom sveta. Možda se ne čini puno, ali to je globalni porast, pripisan sporom, postepenom otapanju ledenog grebena. Od tada su se stvari zahuktale. Znatno. Stručnjaci su upozorili 2019. da će, ukoliko se ledeni pokrivač zapadnog Antarktika sruši u more, samo Severna Amerika i Evropa imati porast nivoa mora za više od 30%, što će dovesti do evakuacije ljudi u priobalnim oblastima, gurajući ljude – i njihove infrastrukture, domove, sredstva za život, sve – dalje u unutrašnjost. Ovaj ledeni pokrivač sadrži led ekvivalentan porastu nivoa mora na 3,3 metra, mada se i sam smatra samo malim delom leda koji bi mogao relativno brzo da se pretvori u vodu.
Stručnjaci širom sveta upozoravaju da su gradovi i zemlje širom sveta u opasnosti da nestanu pod talasima do kraja stoleća, dok nivo mora nastavlja da raste. Naučni komitet za antarktička istraživanja ukazuje na to da bi 18 miliona ljudi moglo biti raseljeno iz Bangladeša, a većina – 66% – planinskih lednika Hindu Kuša mogla bi nestati do 2100. Do 2050. govorimo o 340 miliona ljudi, od preko 8 milijardi u svetu, čiji su životi na neki ozbiljan način dotaknuti klimatskim promenama.
Druga grupa naučnika sugeriše da oko 630 miliona ljudi trenutno živi na kopnu koje bi bilo sklono poplavama do 2100. godine, a procenjuje se da milijarda ljudi trenutno živi na kopnu koje bi bilo manje od 10 metara (oko 33 stope) iznad trenutne plime.
Ako bi se otopile ledene površine i Južnog pola i Grenlanda, nivo svetskih mora i okeana bi se podigao za čitavih 65 metara, efekti bi bili globalna devastacija. Evo kako bi izgledali neki primorski gradovi u tako ekstremnom scenariju kada sav led na Zemlji nestane: