Å teta koju Äovek uzrokuje doprinoseÄi globalnom zagrevanju ispuÅ”tanjem sve veÄih koliÄina ugljen-dioksida u atmosferu ne može se popraviti, a nauÄno je dokazana Äinjenica da se nivo svetskih okeana iz godine u godinu poveÄava.
Nivo mora je porastao za 20 cm od 1850. godine, ali je bio neravnomerno rasporeÄen Å”irom sveta. Možda se ne Äini puno, ali to je globalni porast, pripisan sporom, postepenom otapanju ledenog grebena. Od tada su se stvari zahuktale. Znatno. StruÄnjaci su upozorili 2019. da cĢe, ukoliko se ledeni pokrivaÄ zapadnog Antarktika sruÅ”i u more, samo Severna Amerika i Evropa imati porast nivoa mora za viÅ”e od 30%, Å”to cĢe dovesti do evakuacije ljudi u priobalnim oblastima, gurajuÄi ljude – i njihove infrastrukture, domove, sredstva za život, sve – dalje u unutraÅ”njost. Ovaj ledeni pokrivaÄ sadrži led ekvivalentan porastu nivoa mora na 3,3 metra, mada se i sam smatra samo malim delom leda koji bi mogao relativno brzo da se pretvori u vodu.
StruÄnjaci Å”irom sveta upozoravaju da su gradovi i zemlje Å”irom sveta u opasnosti da nestanu pod talasima do kraja stoleÄa, dok nivo mora nastavlja da raste.Ā NauÄni komitet za antarktiÄka istraživanja ukazuje na to da bi 18 miliona ljudi moglo biti raseljeno iz BangladeÅ”a, a vecĢina – 66% – planinskih lednika Hindu KuÅ”a mogla bi nestati do 2100. Do 2050. govorimo o 340 miliona ljudi, od preko 8 milijardi u svetu, Äiji su životi na neki ozbiljan naÄin dotaknuti klimatskim promenama.
Druga grupa nauÄnika sugeriÅ”e da oko 630 miliona ljudi trenutno živi na kopnu koje bi bilo sklono poplavama do 2100. godine, a procenjuje se da milijarda ljudi trenutno živi na kopnu koje bi bilo manje od 10 metara (oko 33 stope) iznad trenutne plime.
Ako bi se otopile ledene povrÅ”ine i Južnog pola i Grenlanda, nivo svetskih mora i okeana bi se podigao za Äitavih 65 metara, efekti bi bili globalna devastacija. Evo kako bi izgledali neki primorski gradovi u tako ekstremnom scenariju kada sav led na Zemlji nestane: