Klimatske promene i ekstremne vremenske prilike sa tumbanjem godišnjih doba, ne samo da nam donose maramice, temperature, zagađenja, epidemije i karantine, nego nas opasno drmaju i finansijski. Istraživanja su pokazala da se potrošnja energije na svetskom nivou i dalje nastavlja, kao i da je i pored usporenog rasta, ona i dalje prisutna. Za razliku od prethodnih decenija kada se nemilice vršila eksploatacija prirodnih izvora, novije vreme beleži veliki razvoj svesti o održivom razvoju i potrebi korišćenja obnovljivih izvora energije.
Kada je naša zemlja u pitanju i dalje se meri konstantan rast potrošnje energenata, a samim tim i troškova. Drugim rečima, rasipamo energiju. Pored direktnog finansijskog kolapsa i potrebe za proizvodnjom veće količine energije i indirektno neadekvatnom ekološkom i zakonskom politikom suočavamo se sa sve većim zagađenjem vazduha. I tako u krug.
Gde je rešenje
U izolaciji. Toplotnoj. Imajući u vidu ekstremne vremenske prilike sa rasponom temperature od minus 25⁰C do plus 45⁰C, preko vetrova i oluja i neočekivanih padavina, izolacija objekata je neminovna. Ako bi morali odgovoriti na pitanje, šta izolovati, najbolji odgovor bi bio: sve. Od temelja do krova. Ukoliko finansijske okolnosti dozvoljavaju, ovo bi bila idealna i najbolja solucija. Sa druge strane, za početak je dobro izolovati one delove koji čine najveći deo objekta, iliti spoljašnje zidove ili fasadu. Smatra se da se čak četvrtina ukupne energije izgubi baš na ovom putu.
Spoljašnja zaštita od sunca, brisoleji
Da bi se neki objekat valjano izolovao neophodno je ispoštovati odgovarajuće norme i standarde. Izbor adekvatnog izolacionog materijala je prvi korak koji se mora pravilno sprovesti. Izbor zavisi od činjenice da li se objekat nalazi u hladnim planinskim predelima ili je primorje u pitanju. Odgovarajuća debljina, termička provodljivost, otpornost na vatru i vodu, kao i sama tvrdoća materijala su osobine koje treba imati u vidu prilikom izbora. Sa druge strane, nije isto da li se izoluje ceo objekat ili deo, kao što je slučaj kod stambenih zgrada gde vlasnici individualno donose odluku o izolaciji samo sopstvenog stana. U tom slučaju, izolacija se izvodi na unutrašnjim zidovima. Ova izolacija je, ako se tako može reći, lošija varijanta jer se radi na uštrb prostora. Međutim, ukoliko je to jedina opcija, svakako je bolje izvesti i takvu izolaciju nego nikakvu.
Prateći ove činjenice pristupa se izboru odgovarajućeg izolacionog materijala.
Stiropor
Najčešće korišćeni izolacioni materijal na našim prostorima nastaje upumpavanjem ugljovodonika u tečni polistiren, čime nastaje ekspandirani polistiren. Sa druge strane ekstrudiranjem polistirena nastaje stirodur, takođe odličan termoizolacioni materijal. Oba materijala pružaju veliku izolacionu moć objektu na kome se nalaze. Temperaturno su postojani i ne menjaju oblik pri ekstremnim vremenskim prilikama, pružajući efikasnu, sigurnu i dugotrajnu zaštitu. Ukoliko bi morali da pomenemo neku manu, onda bi za stiropor bila slaba otpornost na vlagu. Sa druge strane, veću otpornost na vodu pruža stirodur i kao takav koristi se za izolaciju temelja i ravnog krova, gde je opasnost od prodora vode daleko veća. Ipak, zahvaljujući svojoj toplotnoj izolaciji i pristupačnoj ceni u odnosu na druge izolacione materijale stiropor je jedan od najzastupljenijih izolacionih materijala na našim prostorima.
Najčešće korišćeni izolacioni materijal na našim prostorima nastaje upumpavanjem ugljovodonika u tečni polistiren
U zavisnosti od geografskog područja gde se objekat nalazi, zavisi debljina stiropora. Donedavno, izolacijom se nije smatrao stirpor ispod 8 cm, danas, ta granica je pomerena na 10 cm. Sada zamislite objekat koji je obložen stiroporom te debljine. Možete li steći utisak kolika će biti ušteda energenata? Imajući u vidu da postoji tačno određen postupak kako se izolacija postavlja, treba naglasiti da se na stiropor postavlja sloj lepka, potom mrežica, lepak, podloga i na kraju dekorativni sloj. Drugim rečima izolacija će, za par centimetara biti deblja od samog stiropora. Nakon postavke, krajni rezultat je više nego očigledan.
Kamena vuna
Drugi bitan termoizolacioni materijal koji se koristi prilikom izolacije objekata. Budući da se pravi od kamene lave, kamena vuna je prirodni materijal koji doprinosi stvaranju zdravih uslova življenja. Pored odlične otpornosti na temperaturne promene, kamena vuna je nezapaljiv, organski čist vodonepropustan, ali paropropustan materijal što je veoma bitno jer sigurno odvodi vodenu paru iz objekta i omogućava da zidovi dišu. Jednostavno rečeno, u pitanju je veoma postojan materijal, koji pruža dugogodišnju i sigurnu zaštitu objekta.
Toplotna i zvučna izolacija – kamena vuna
Za razliku od stiropora, kamena vuna pruža i adekvatnu zvučnu izolaciju, te je veoma bitno postaviti je na onim objektima gde je zvučna izolacija neophodna za normalno funkcionisanje ljudi u objektu. Iako je poželjna i za stambene objekte, kamena vuna se obično koristi u izolaciji javnih objekata (bolnica, vrtića) gde su termo i zvučna izolacija primarne. Smatra se da je danas glavni ograničavajući faktor šireg korišćenja ovog izolacionog materijala viša cena u odnosu na stirpor. Međutim, sva uložena sredstva za koju godinu bi bila vraćena kroz niže troškove energenata i stvaranjem većeg komfora življenja.
Zeleni izolacioni materijali
Pored stiropora i kamene vune, postoje i tzv. zeleni izolacioni materijali među kojima značajnu ulogu imaju: celuloza, glina, trska, slama, ovčija vuna. Istina je da ovi izolacioni materijali imaju slabiju toplotnu otpornost u odnosu na stiropor i kamenu vunu i zbog toga se mogu koristiti u većim količinama. Kako bi se postigli što bolji izolacioni rezultati i ekonomičnost, neophodno je poznavati osobine svakog izolacionog materijala i shodno tome izabrati onaj koji najbolje zadovoljava potrebu objekta koji se izoluje.
Celuloza – zeleni izolacioni materijali
Šta zakon kaže
Kako je potrošnja energenata svake godine bivala sve veća i kako smo po istoj među vodećim zemljama u Evropi, godine 2012. izmenjen je Zakon o energetskoj efikasnosti objekata i u skladu sa njim donet je Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgradarstva kao najvećeg potrošača energenata. Po ovom Pravilniku svi gradovi koji imaju sličnu klimu kao Beograd prilikom novogradnje moraju koristiti minimum 10 cm debljine izolacionog materijala, dok kod renoviranja objekata ta debljina mora biti minimum 8cm.
Kamena vuna je prirodni materijal koji doprinosi stvaranju zdravih uslova življenja
Kada je u pitanju izolacija kosih krovova, debljina se kreće između 25 i 30 cm. Poslednju deceniju obeležilo je i pojavljivanje tzv. zelenog pasoša. Naime, zakonski je regulisano da svaki novi objekat mora posedovati energetski ili zeleni pasoš koji će biti preduslov za dobijanje dozvole za gradnju. Nakon izgradnje ukoliko su ispoštovani svi standardi, objekat dobija zeleni pasoš, što je garant da će budućim korisnicima obezbediti niže troškove energenata, kao i veći komfor i udobnost života. Takođe, te zgrade imaće veći kvalitet, kao i veću vrednost na tržištu. Da se zakon ne odnosi samo na novogradnju, ukazuje i činjenica da svaki objekat koji se renovira više od 25%, mora poštovati standarde zakonom propisane i moraju posedovati zeleni pasoš. Drugim rečima, isti zakon za sve i u korist svih.
Šta brojke kažu
Praćenjem situacije, došlo se do podatka da korišćenjem izolacionih materijala, stiropora, kamene vune, odnosno postavljanjem izolacije kao i zamenom dotrajale stolarije kod starijih objekata, dolazi do vidljive uštede troškova koja se kreće i do 80%. Znači novi efikasni objekti startno postaju energetski efikasni.
Iako troškovi izolacije predstavljaju zavidnu cifru u budžetu privatnog ili društvenog korisnika, jedno je sigurno, potrošnja energije se rapidno smanjuje, a sa njom i troškovi energenata, objekat postaje efikasniji, uslovi života bolji, a životna sredina zdravija. Drugim rečima, svako ulaganje u toplotnu i zvučnu izolaciju se isplati i to za svega par godina. Početna ulaganja su velika, ali su uštede znatno veće.
Autor teksta: Snežana Trtica Graovac, novinar