IzložbaĀ āNikola DobroviÄ ā Pod zastavama modernih pokretaā u saradnji sa Beogradskom internacionalnom nedeljom arhitekture ā BINA, biÄe otvorena 24. maja u 19 Äasova u Galeriji SANU i trajaÄe do 24. avgusta.
Ova izložba organizovana je povodom 125-godiÅ”njice roÄenja akademika prof. Nikole DobroviÄa (1897ā1967), arhitekte, Älana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Jugoslavenske akademije znanosti i umetnosti (JAZU, danas HAZU). Šutori izložbe su Marta VukotiÄ Lazar i Bojan ŠovaÄeviÄ, a autorka izložbene postavke je Marina DokmanoviÄ.
Izložba je zamiÅ”ljena kao eksponiranje viÅ”e slojeva života i dela Nikole DobroviÄa. Autori Marta VukotiÄ Lazar i Bojan KovaÄeviÄ imaju u vidu izvesni zaborav koji je delimiÄno pokrio znanje i svest o tom velikom Äoveku srpske arhitekture i kulture uopÅ”te, ranije svakako i jugoslovenske, po životnim okolnostima i centralnoevropske, a svakako graditelja Äiji je opus ostao na raznim stranama sadaÅ”njih evropskih država. Jedan od ciljeva izložbe je da sinoptiÄki pregleda i prikaže DobroviÄev opus po prvi put, ne raÄunajuÄi, pa i ne u potpunosti, neke zbornike o ovom arhitekti.
Pogodna okolnost za pripremu izložbe jeste to Å”to je zaostavÅ”tina projekata i životne i radne dokumentacije u priliÄnoj meri saÄuvana pohranom u Muzeju nauke i tehnike, znaÄajnim delom u Arhivu SANU i fragmentarno po manjim liÄnim kolekcijama dokumenata.
Drugi deo života i karijere Nikole DobroviÄa protekao je u vreme socijalistiÄkog državnog i druÅ”tvenog ureÄenja u Jugoslaviji i u dobrom delu Evrope, Äak i u onim zemljama u kojima je doÅ”ao na svet i kasnije studirao, MaÄarskoj i ÄehoslovaÄkoj, obe nastale iz Austrougarske u kojoj je arhitekta roÄen, a Äiji su delovi uÅ”li u sastav Jugoslavije, države u kojoj je DobroviÄ zavrÅ”io život.
Osim važnog zasnivanja predmeta Savremena arhitektura i urbanizam na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, DobroviÄ je ostavio trag kao pisac dvadesetak knjiga i mnogih tekstova, postavljajuÄi temelje naÅ”e savremene kulture u domenu urbanosti.
Okolnosti su uÄinile da Nikola DobroviÄ na teritoriji Srbije ima podignuto samo jedno zdanje, ansambl Ministarstva odbrane (u vreme gradnje pod nazivom koji je bio u skladu sa državnim sistemom perioda) i GeneralÅ”taba u Ulici kneza MiloÅ”a u Beogradu. Njegovo, po mnogim shvatanjima, najveÄe i najznaÄajnije delo teÅ”ko je uruÅ”eno u NATO agresiji 1999. godine i do danas veÄinom volumena neobnovljeno. Šrajem 2005. godine Vlada Republike Srbije proglasila ga je za kulturno dobro. Cilj izložbe je i da aktuelizuje taj Äin i proces.
Sama izložba deo je integralnog obeležavanja 125 godina od roÄenja velikog arhitekte, koje obuhvata nauÄni skup, nekoliko publikacija na srpskom i engleskom jeziku, studentski konkurs, tribine i razgovore, u organizacionoj saradnji sa Beogradskom internacionalnom nedeljom arhitekture, Arhitektonskim fakultetom UB, Filozofskim fakultetom UB, Udruženjem arhitekata Srbije i Akademijom arhitekture Srbije.
Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA 2022
+381 11 26 24 858
bina.centar@gmail.com
office@bina.rs
www.bina.rs