Intervju: Vladislav Lalicki i ‘Drina Plastika 86’: Primer savremene arhitekture

U svetu arhitekture, gde se svakodnevno susreću inovacija i tradicija, Vladislav T. Lalicki iz Ateljea Vladislav Lalicki predstavlja izuzetno iskustvo koje spaja oba pristupa na jedinstven način. Njegovo najnovije ostvarenje, upravna zgrada „Drina plastika 86“, nije samo impresivno arhitektonsko delo, već i primer vrhunskog spajanja energetske efikasnosti sa estetskom sofisticiranošću.

Sa bogatim iskustvom koje se proteže kroz brojne projekte – od kompleksnih industrijskih objekata do značajnih kulturnih centara – Lalicki je stekao reputaciju zbog svog posvećenog rada i izuzetne preciznosti u svakom segmentu dizajna.

U ovom intervjuu, Predrag Rađen, urednik časopisa „grenef“ zajedno sa arhitektom Jasnom Pavlović iz „Reynaers Aluminiuma“, kroz seriju pitanja istražuje duboko razumevanje koje je stajalo iza uspešne saradnje V. Lalickog sa investitorom na ovom projektu, kao i način na koji su inovativne tehnologije u aluminijumskim fasadama doprinele uspešnoj realizaciji projekta.

Razgovaramo o tome kako je Lalicki pristupio izazovima modernog arhitektonskog dizajna, od konceptualnih ideja do finalne realizacije, i kako se njegova filozofija oblikuje kako u trenutnim, tako i u budućim projektima. Otkrijte kako AVL stvara arhitektonske projekte koji osvajaju pažnju svojim jedinstvenim pristupom i šta možemo očekivati u budućnosti od ovog sjajnog Ateljea.

• Naziv objekta: Upravna zgrada kompanije „Drina plastika 86“
• Lokacija: Nova Pazova, Industrijska zona
• Veličina objekta: 1.600 m²
• Investitor: „Drina plastika 86“ d.o.o.
• Vrsta projekta: kompletno projektovanje
• Datum projekta: 2020.
• Status: realizovano, 2023.
• Dizajn enterijera: Ksenija Bajagić, dipl. arh. un. arh. (ZABRISKIE d.o.o.)
• Konstrukcija: Dušan Banjanjin, dipl. inž. građ.
• Hidrotehničke instalacije: Anja Grozdanić, dipl. inž. građ.
• Elektroenergetske instalacije: Biljana Ivković, dipl. inž. el.
• Telekomunikacione instalacije: Vladimir Marković, dipl. inž. el.
• Termotehničke instalacije: Marko Milošević, dipl. inž. maš.
• Alu. fasadne konstrukcije: Reynaers Aluminium Srbija
• Staklo: Guardian Glass Europe
• Metalna mreža: Metal tehnologija d.o.o.
• Fibercementni paneli: SwissPearl / ESAL d.o.o.
• Izvođač radova na fasadi: MISAL d.o.o.
• Fotografija: Relja Ivanić

• Projektni tim: ATELJE VLADISLAV LALICKI d.o.o. (u saradnji sa LARK d.o.o.), Vladislav T. Lalicki, d.i.a, autor i odgovorni projektant, Milena Stojković, m.i.a, koautor i projektant

Kako je tekla saradnja sa investitorom nove upravne zgrade „Drina plastika 86“? Da li se od samog starta razgovaralo o visokom nivou energetske efikasnosti?

Saradnja sa vlasnikom „Drina plastike 86”, g. Vidojem Mikavicom, desila se na osnovu ranijeg lepog i pozitivnog iskustva na uređenju starog kompleksa kompanije. Na ovom projektu, to uzajamno poverenje ne samo da je potvrđeno, već je podignuto na jedan novi nivo, za naše prilike ne tako tipičnog, izuzetno posvećenog zajedničkog rada, uz najveće moguće uvažavanje autoriteta struke sa jedne, i brižljivo osluškivanje potreba i očekivanja klijenta sa druge strane. U tom duhu saradnja se odvijala od prvih skica, preko analize konkretnih tehničkih rešenja i minuciozno razmatranih detalja, pa do samog završetka gradnje i useljenja.

Investitor je na početku postavio jasne ciljeve u pogledu racionalnosti izgradnje, ali i eksploatacije i održavanja, pa se trezven, izbalansiran odnos prema energetskim resursima sam po sebi nametnuo kao značajna tema. To je, na koncu, rezultiralo veoma komfornim, a nezahtevnim objektom.

Upravna zgrada je impozantnog karaktera koji vizuelno govori o korporativnim principima kompanije. Kako kroz arhitekturu dolazite do određenog željenog osećaja kod posetilaca?

Tu je, pre svega, ključno da razumete i osećate klijenta, a da bi to bilo moguće, neophodno je da blisko sarađujete u jednom strpljivom, postupnom procesu. To, onda, omogućava da arhitektura zaista razreši potrebe i izrazi težnje klijenta, pa, time, da probudi određenu reakciju i kod posetilaca, odnosno svih onih koji nisu bili neposredni učesnici projekta. Da se malo našalim, koristeći frazu jednog mog dragog prijatelja, kolege i vrsnog arhitekte: „nema arhitekture bez izgubljenih kvadrata” – drugim rečima, u kreiranju nekog prostora su praznina, pauza, neiskorišćena površina ili volumen, akcenat u slobodnom prostoru – ono što daje karakter.

Koliko je potrebno iskustva da bi se efikasno projektovala aluminijumska konstrukcija? Čije ste savete rado prihvatali tokom rada na projektu?

Aluminijumske fasadne konstrukcije spadaju, danas, u red visokih tehnologija građevinarstva, koje podrazumevaju mnoštvo primenjenih komponenti, kompleksne i zahtevne veze sa ostalim delovima objekta, i, što je najvažnije, presudan uticaj na kvalitet prostora sa aspekta osvetljenosti, mikroklimatskih efekata i estetike. Da bi se te konstrukcije uspešno projektovale, veoma je važno dobro razumeti bazične koncepte svake od konstrukcionih tipologija koje koristimo, a to je moguće samo uz permanentnu edukaciju, praćenje realizacija, uočavanje i otklanjanje problema, jednom rečju – uz zainteresovanost i neprocenjivo sticanje iskustva.

Na projektu koji je predmet našeg razgovora o svemu smo se detaljno savetovali sa tehničkom podrškom cenjene kompanije „Reynaers Aluminium”, za čije sisteme se Investitor odlučio, kao i sa kolegama iz kompanije „Misal”, koja je bila zadužena za realizaciju svih radova na spoljnoj fasadi objekta.

Iskustvo i jednih i drugih bilo je dragoceno u odabiru optimalnih solucija i konkretizaciji naših zamisli.

Zašto je ventilisana fasada jedno od najmodernijih rešenja za postizanje visoke energetske efikasnosti objekta?

Mišljenja sam da postoje dva zaista dobra konstrukciona koncepta fasadnog zida: jedan je tradicionalni, homogeni, kompaktni zid, a drugi je tzv. „ventilisana fasada”.

Prednosti ventilisane fasade su opštepoznate, a zasnivaju se na jasnom razgraničenju funkcija pojedinih slojeva fasadnog zida.

Na toj činjenici je bazirana izuzetna kontrolabilnost i predvidljivost čitavog sklopa sa aspekta građevinske fizike i to ovaj tip fasadnog zida čini, kako kažete, modernim i u pravilnoj primeni, energetski visoko efikasnim. Razvoj ovog koncepta je, vremenom, doneo ogromna iskustva i široku paletu primenjivih završnih obloga i potkonstrukcija, termoizolacionih materijala, zidanih ili montažnih ispuna, što, sve skupa, opredeljuje nas arhitekte za njegovu primenu kada god je to moguće i opravdano. U ovom slučaju, na ventilisanoj fasadi je primenjena završna obloga od fibercementnih „Swisspearl“ panela, linija „Carat”.

Koje su osnove konceptualnog rešenja objekta? Od kojih početnih ideja i zahteva se krenulo tokom projektovanja i da li je finalni rezultat ispratio prvobitne ideje ili je pri razradi objekat evoluirao?

Gotovo svaki projekat u nekoj meri evoluira tokom rada na njemu. Ipak, u ovom slučaju smo prilično brzo, kroz nekoliko iteracija, došli do koncepta koji je kasnije i sproveden kroz tehničku dokumentaciju i realizaciju. A ta konceptualna postavka, u ovom slučaju, podrazumevala je jednostavni, svedeni paralelopipedni volumen, sa dvobrodnom unutrašnjom organizacijom prostora, pri čemu jedan brod predstavlja ulazni hol i showroom, formiran u punoj visini objekta, dok su u drugom, u galerijskom sistemu, smeštene kancelarije različitih službi kompanije.

Drugi važan element koncepta je orijentacija ulaza i glavne fasade ka unutrašnjosti kompleksa, nekoj vrsti unutrašnjeg trga koji formiraju objekti kompanije, a ne ka spolja (obodnim saobraćajnicama), kako je to uobičajeno u urbanoj sredini. Razlog tome leži u činjenici da je objekat projektovan u industrijskoj zoni i svi posetioci dolaze namenski, kroz kontrolisanu kapiju, i tek po ulasku u kompleks ostvaruju perceptivni odnos prema objektu, poziciji ulaza, onome što se nazire kroz glavnu zastakljenu fasadu i tome slično.

Glavna fasada je u celosti zastakljen u sistemu zid-zavese kompanije Reynaers Aluminium.Zbog čega je važna podrška tehničkih lica kompanije koja dobavlja sisteme za projekat?

Koliko god da imamo nakupljenog iskustva iza sebe, ipak skoro svaki novi projekat otvara i neka nova tehnička pitanja i dileme. U traganju za optimalnim odgovorima na ta pitanja, veoma je važno skratiti vreme i dobiti potpuno pouzdane informacije i uputstva.

Sem rešavanja koncepta zastakljene konstrukcije i razrade bitnih detalja, tu je, naravno, i budžetska optimizacija čitavog tog značajnog segmenta projekta, koja je od ogromnog značaja i za projektanta i za investitora. U svim ovim segmentima, od kolega iz kompanije „Reynaers Aluminium” dobili smo nesebičnu i potpunu podršku, na čemu smo im istinski zahvalni.

Na koji način je Reynaers Aluminium staklena zid-zavesa ispratila zahtevani vizuelni efekat u okviru enterijera i rešenja fasade, kao i ostale zastakljene površine i otvore? Koji je značaj dizajna profila staklenih površina i njihov odnos sa prostorom i ostalim implementiranim elementima i materijalima objekta?

Zid-zavesa na celoj površini glavne fasade svakako je jedan od osnovnih motiva čitavog projekta. Površine pojedinih staklenih polja su relativno velike, a profili primenjenog aluminijumskog sistema vrlo elegantni, tako da je uspešno postignut željeni efekat fasade kao transparentne opne između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora.

Dorečenost dizajna savremenih aluminijumskih sistema, poput onih od Reynaers Aluminiuma koje smo ovde primenili, zaista je impresivna, od gotovih sistemskih rešenja za bezbroj mogućih situacija, preko izuzetne statike koja omogućava veoma kompaktne dimenzije profila, pa do besprekornog oblikovanja i završne obrade samih profila i drugih komponenti sistema.

Na koji način se postigla povezanost funkcije objekta sa oblikovanjem i materijalizacijom fasade?

Jedna od naših ideja bila je da zastakljene fasadne površine neposredno i iskreno odražavaju prirodu funkcionalnog sadržaja koji se iza njih nalazi, što je stara tema moderne arhitekture.
Ulazni hol (showroom) je, svojom „staklenom stenom”, orijentisan prema pristupnom platou, uspostavljajući direktnu vizuelnu komunikaciju u oba smera, otkrivajući sadržaj unutrašnjeg prostora posmatračima koji se nalaze spolja, „rastvarajući” granicu između „spolja” i „unutra” i propuštajući obilje svetla u unutrašnji trovisinski prostor.

Strane objekta, pak, koje su orijentisane ka obodnim saobraćajnicama su „punog”, introvertnijeg karaktera, obložene fibercementnim panelima, sa karakterističnim horizontalnim prozorskim trakama, što nepogrešivo upućuje na kancelarijsku funkciju prostora.

Poruka kolegama nakon procesa realizacije o odlukama, doslednosti, kao i kompromisima, na koji način su rešeni, gde jesu a gde nisu bili mogući, da bi objekat bio uspešno završen?

Jedna od specifičnosti ovog projekta je da su odluke, u najvećem broju slučajeva, donošene zaista blagovremeno, a onda se i doslednost podrazumevala, kao i odsustvo potrebe za značajnim kompromisima.

Da bi to bilo moguće, da bismo neželjene kompromise sveli na minimum, mislim da je ključna permanentna komunikacija, pre svega sa klijentom, a zatim i sa svim ostalim učesnicima u projektu.

Kako ste doneli odluku po pitanju odabira adekvatnog stakla za fasadu i zbog čega je doneta odluka da se ugradi staklo sa solarnim faktorom?

Sticajem kontekstualnih okolnosti, glavna zastakljena fasada orijentisana je ka jugozapadu, što je, u letnjem režimu, najnepovoljnija orijentacija. Stoga je trebalo odabrati staklo koje će propustiti najveći mogući procenat vidljivog spektra, a istovremeno blokirati preteranu infiltraciju toplotnog zračenja.

Pri tome, želeli smo staklo sa niskom refleksijom, neutralne pojavnosti i sa podjednako dobrim, niskoemisivnim ponašanjem u zimskom režimu. Sve ove željene karakteristike ostvarene su primenom vrhunskog, visokoselektivnog troslojnog staklo paketa kompanije „Guardian”, iz njihove „Super Neutral” linije.

Dodatnu kontrolu sunčevog zračenja obezbedili smo primenom elemenata za zasenčenje, izvedenih od istegnutog metala (proizvod kompanije „Metal tehnologija”), koji redukuju direktnu izloženost zastakljene površine suncu.

Kako ste kroz projekat doprineli ukupnoj uštedi električne energije?

Zahvaljujući veoma dobroj termičkoj izolovanosti objekata, ukupni toplotni gubici (zimi) i dobici (leti) su srazmerno mali, pa je, već samim tim, potreba za energentima u startu smanjena. Kao izvor toplote odabran je sistem toplotne pumpe vazduh–voda, visoke energetske efikasnosti, čime je količina električne energije koja se angažuje za proizvodnju toplote – svedena na minimum. Usput je u čitavom objektu osmišljen sistem prirodne ventilacije, tako da su vazdušni sistemi prinudne ventilacije sprovedeni samo lokalno, gde je bilo neophodno.

Pored pomenutih termotehničkih rešenja, dobrom prirodnom osvetljenošću redukovana je i potreba za veštačkim osvetljenjem. Na kraju, objekat ima integrisan i izvestan nivo automatizacije, koji dodatno doprinosi uštedama energije.

Vodili ste računa i o orijentaciji samog objekta. Koja je polazna tačka i kako se pravilno orijentiše objekat?

Položaj ovog objekta na parceli i njegova orijentacija bili su uslovljeni već zatečenim objektima (halama) u okviru kompleksa, položajem ulaza u kompleks, kao i pomenutom opravdanom željom investitora da se ulazni motiv i glavna fasada orijentišu ka unutrašnjosti bloka. To je, međutim, značilo da će zastakljena fasada biti relativno nepovoljno orijentisana, bar kada je letnji režim u pitanju. Tu se negde nalazi i polazište za dalje razmatranje rešenja – na koje načine zadržati i maksimalno iskoristiti sve pozitivne konotacije usvojene (i uslovljene) orijentacije, a kako odgovoriti na one nepoželjne, potencijalno negativne. U slučaju ovakve, jugozapadne ekspozicije velike staklene površine, morate, kako smo napred rekli, odabrati adekvatno staklo i predvideti, shodno potrebi, dodatne sisteme za kontrolu sunčevog zračenja.

Koji je Vaš lični utisak o ovom projektu i po čemu ćete ga pamtiti najviše?

Rekao bih da je objekat izveden sa, za naše prilike, sasvim nestandardnom pedantnošću u poštovanju projekta, što je, pre svega, zasluga investitora. Bila nam je zaista čast i zadovoljstvo da radimo za g. Mikavicu i jednu tako uzornu srpsku kompaniju kao što je „Drina plastika 86”, čiji razvoj od malog porodičnog biznisa do onoga što ona danas predstavlja u svetu proizvoda od plastike i preduzetništva uopšte – zaista fascinira.

Upoznavši bolje naše klijente kroz rad na ovom projektu, nemamo nikakvu dilemu zašto rezultat nije ni mogao da izostane.

Šta nam sprema Atelje Vladislav Lalicki i na čemu radi trenutno?

U realizaciji nam se nalazi Muzej Sv. vladike Nikolaja Žičkog i Ohridskog u manastiru Lelić kod Valjeva i prilično smo tome posvećeni. Iako ne tako velike površine, niti preterano komplikovanog programskog sadržaja, objekat je prilično zahtevan i iziskuje ozbiljno praćenje, posebno na nivou detalja.

Takođe, sa radošću i nestrpljenjem očekujemo početak izgradnje upravne zgrade kompanije „Beorol”, projekat koji smo radili partnerski sa Peđom Milutinovićem i kolegama iz „Mapa architects”. Sem ovih, za nas značajnih realizacija, na stolu nam se trenutno nalazi nekoliko novih zadataka, od onih „standardnijeg” tipa (stambene zgrade), pa do nekih novih projekata za SPC, što je, svakako, specifična „niša” u našem radu.

Za više informacija o sistemima kompanije REYNAERS ALUMINIUM SRBIJA kontaktirajte: www.reynaers.rs