Za Äasopis āgrenef – graÄevinarstvo & energetska efikasnostā govori dr SlaviÅ”a KondiÄ, Teking Architecture Studio
Imali smo izuzetnu Äast da razgovaramo sa dr SlaviÅ”om KondiÄem, profesorom na GraÄevinsko – arhitektonskom fakultetu u NiÅ”u, istaknutim arhitektom Äije impresivno znanje i ekspertiza oblikuje pejzaže u prostorima na kojima radi. TakoÄe, predstavljamo i Teking Architecture studio Äiji tim stoji iza nekih od najfascinantnijih graÄevinskih projekata, a Äiji je jedan od osnivaÄa i naÅ” sagovornik. Sa bogatim iskustvom kao profesor na GraÄevinsko-arhitektonskom fakultetu, on je uspeÅ”no oblikovao generacije mladih arhitekata, prenoseÄi im svoje znanje i strast prema arhitekturi. Njegov arhitektonski studio Teking postao je sinonim za kreativnost, inovaciju i visok kvalitet u projektovanju i realizaciji arhitektonskih reÅ”enja.
NajveÄe priznanje za njegov rad doÅ”lo je u vidu Velike nagrade – Grand Prix na 43. Salonu arhitekture za projekat ViÅ”enamenske lamele, dogradnju Elektronskog fakulteta u NiÅ”u. Ovo delo je postalo simbol savremene arhitekture u gradu i istovremeno svedoÄanstvo o njegovom struÄnom i umetniÄkom integritetu. Svojim predanim radom i vizionarskim pristupom arhitekturi, ovaj niÅ”ki arhitekta i profesor ostavlja neizbrisiv trag u urbanistiÄkom razvoju NiÅ”a i inspiriÅ”e buduÄe generacije da nastave da istražuju i oblikuju arhitektonsku stvarnost grada. U ekskluzivnom razgovoru za āgrenefā, saznaÄemo viÅ”e o SlaviÅ”inim vizijama, inspiracijama i perspektivama za buduÄnost arhitekture.
Kada ste shvatili da želite postati arhitekta i ko je na fakultetu najviŔe uticao na Vas najviŔe?
Moram da priznam da u vreme kada sam upisivao fakultet nisam imao jasnu ideju i viziju, nisam joÅ” uvek znao Å”ta želim da postanem. Äak je cela priÄa iÅ”la u potpuno drugom smeru, bio sam bliži tome da upiÅ”em Elektronski fakultet. Sticajem okolnosti upisao sam arhitekturu. I nikada se zbog toga nisam pokajao. Shvatio sam da mi arhitektura leži, i da me ispunjava. U to vreme niÅ”ki fakultet je bio veoma mlad, moja generacija je bila tek druga na arhitekturi. Arhitektura je, na neki naÄin, proizaÅ”la iz smera visokogradnje, na tadaÅ”njem GraÄevinskom fakultetu. Nastavu na projektantskim predmetima držali su stariji profesori, poput DuÅ”ana IliÄa, Mirjane i Hranislava AnÄelkoviÄa, Nikole CekiÄa, koji su na nas u tom periodu dosta uticali.
MeÄutim, bilo je i dosta mladih asistenata, koji su na fakultet doÅ”li sa otvaranjem nove Å”kole. Svi oni zajedno pred sobom su imali otvorene Å”iroke moguÄnosti da formiraju i postave Äitav sistem. Ove moguÄnosti bile su otvorene i za moju generaciju, jer smo i mi bili deo tog procesa i rasli smo zajedno sa fakultetom. Mnogi od nas su i danas njegov deo, ali sada kao profesori. Prve profesionalne korake moje kolege Ivan KostiÄ, ÄorÄe KitiÄ i ja napravili smo sa naÅ”im tadaÅ”njim asistentima Aleksandrom MilojkoviÄem i Branislavom StoiljkoviÄ kada smo formirali Garage Group kao neformalnu grupu arhitekata u okviru koje smo delovali nekoliko godina. Ivan, ÄorÄe i ja smo tada, kao studenti, imali priliku da radimo na, za to vreme, veoma inspirativnim projektima, sa svojim starijim kolegama.
U kasnijem periodu imali smo zadovoljstvo da saraÄujemo i sa drugim kolegama koji su nam tada bili asistenti, ali su vremenom postali i prijatelji, poput Aleksandra KekoviÄa, Gorana JovanoviÄa i Miomira Vasova. Nastavu na niÅ”kom fakultetu u jednom periodu držali su i profesori sa beogradskog Arhitektonskog fakulteta, Darko MaruÅ”iÄ i Vladimir Lojanica, a kasnije i Branislav MitroviÄ, koji su ostavili ozbiljan trag, i na niÅ”ku Å”kolu i na mene liÄno. Oduvek sam voleo da saraÄujem sa kolegama, i radio sam na velikom broju projekata, uvek u timovima. Takav rad doživljavam kao priliku da uÄimo jedni od drugih, i da kroz zajedniÄki rad dolazimo do najboljih rezultata. Sada na mene dosta utiÄu ljudi sa kojima radim u sklopu biroa Teking Architecture. MeÄu njima postoji i veliki broj mladih i talentovanih arhitekata, koji možda uÄe od nas starijih, ali smatram da i mi na neki naÄin uÄimo od njih.
VaŔa generacija je dosta uspeŔna u svojoj branŔi. Ko su arhitekte sa kojima ste studirali?
Neke od njih, poput Ivana KostiÄa i ÄorÄa KitiÄa sam veÄ naveo. Ivan i dalje radi sa mnom, u sklopu Teking Architecture, gde su iz naÅ”e generacije prisutni i Milan TaniÄ, Miljana IgnjatoviÄ i Mirko StanimiroviÄ, kao i Vojislav NikoliÄ, koji je bio naÅ” student kada smo krenuli da radimo na fakultetu kao asistenti, a sada nam je jedan od najznaÄajnijih Älanova tima. To su ljudi sa kojima sam studirao, polagao ispite, zajedno proveo studentske dane, a i dalje imam priliku da radim sa njima, za Å”ta sam veoma zahvalan.
Pored njih, iz naÅ”e generacije je proizaÅ”lo nekoliko veoma uspeÅ”nih niÅ”kih arhitektonskih biroa. NajznaÄajniji su Alterno, koji vode ÄorÄe KitiÄ i DuÅ”an NikoliÄ, i Kontra Studio, koji vode Miroljub StankoviÄ i Zoran NikoliÄ. MeÄutim, deo niÅ”ke arhitektonske scene su i brojni drugi biroi koji stvaraju kvalitetnu arhitekturu, kao Å”to su A.De.PE Predraga DenÄiÄa, Hauser MiloÅ”a PetriÄeviÄa i Vladimira ŽivkoviÄa, Polyarch Studio Marka ZeÄeviÄa, Afree Studio Vladana NikoliÄa, Studio Kubik Marka NikoliÄa i Milana BrzakoviÄa, MV Arh Mirka VukomanoviÄa… Sve su to ljudi koji su potekli sa niÅ”kog fakulteta i koji postižu zapažene rezultate u struci.
Kako se VaŔa arhitektonska vizija razlikuje ili podudara sa lokalnim kulturnim i socijalnim kontekstom u kojem radite?
Arhitektonsku viziju Teking Architecture bih pre svega okarakterisao kao veoma Å”iroku. Kao Å”to sam veÄ naveo, oduvek radim u timovima, sa veÄim brojem Älanova, iz Äega proizilazi i raznovrsnost. Smatram to za znaÄajan kvalitet naÅ”eg biroa. U tom smislu, mogu da kažem da odreÄeni projekti svakako iskaÄu iz lokalnog konteksta, ali da se mnogi u njega i uklapaju i predstavljaju pokuÅ”aj da se taj kontekst postepeno unapredi.
Kako se nosite sa izazovima oÄuvanja kulturne baÅ”tine prilikom razvoja novih projekata u urbanim sredinama i koliko ima takvih projekata u NiÅ”u?
Nažalost, kulturna baÅ”tina u naÅ”oj sredini Äesto nije adekvatno sagledana i tretirana. Ne bih previÅ”e da ulazim u razloge za to, ali oni su svakako raznovrsni, od nerazumevanja i needukovanosti nekih investitora, koji baÅ”tinu ne doživljavaju kao vrednost veÄ kao prepreku, do loÅ”e regulative, koja podstiÄe ovakvu atmosferu, kao i nedostatka adekvatnog finansiranja njene zaÅ”tite i oÄuvanja od strane države. NiÅ” je grad sa bogatim kulturnim nasleÄem i baÅ”tinom, i takvih projekata svakako ima. Ranije sam naveo da naÅ” pristup arhitekturi karakteriÅ”e raznovrsnost, meÄutim kada je u pitanju tretman kulturne baÅ”tine mislim da svi imamo jedinstven stav, a to je oÄuvanje baÅ”tine u njenoj autentiÄnoj formi, dok sve nove intervencije moraju da budu tretirane savremeno i da budu jasno Äitljive i oblikovno odvojene od autentiÄnog objekta, ali istovremeno i sa njim potpuno usklaÄene. Neophodno je ove objekte osavremeniti i staviti u funkciju, ali i oÄuvati njihov kvalitet i nasleÄenu vrednost. Mislim da je za nas ovo jedini ispravan naÄin tretiranja objekata kulturne baÅ”tine.
Kakva su VaÅ”a iskustva o upotrebi modernih i energetski efikasnih materijala i tehnologija u projektovanju i koliko su investitori u VaÅ”em okruženju spremni da prihvate ovakve vrste materijala koje su skuplje od klasiÄnih?
Iskustva postoje, ali ih svakako ne bih okarakterisao kao bogata. Imali smo sreÄe da radimo na znaÄajnijim projektima javnih i poslovnih objekata kod kojih je upotreba savremenijih materijala bila moguÄa. MeÄutim, ima i dosta projekata kod kojih je prioritet uÅ”teda, a to se, na žalost, pre svega odnosi na ovakve materijale. Pri tome uglavnom mislim na stambene objekte kao najobimniji segment arhitektonskog stvaralaÅ”tva. Niska platežna moÄ kupaca stanova diktira i njihovu manju selektivnost. Investitorima je Äesto prioritet smanjenje investicione vrednosti i uveÄanje profita, Å”to tržiÅ”te i dalje prihvata.
I pored naglog porasta cena stanova u poslednjem periodu, unapreÄenje kvaliteta njihove izgradnje nije na adekvatan naÄin ispratilo ovaj trend. UvoÄenje BREAM i LEED sertifikacije bi možda bili adekvatni koraci da se stanje u tom segmentu unapredi. Možda i nije realno da kriterijumi budu preterano visoki, ali je bitno da kupci imaju adekvatnu informaciju o postignutom nivou kvaliteta stana. Možda bi posledica toga bila i poveÄana konkurencija i selektivnost tržiÅ”ta.
Kako se suoÄavate sa balansom izmeÄu funkcionalnosti i estetike u VaÅ”im projektima, posebno kada postoje konfliktni zahtevi?
Funkcija je u naÅ”oj arhitekturi prioritet. Neophodno je da arhitektonski objekat ima adekvatno i kvalitetno reÅ”enu funkciju. Estetika nije neÅ”to Å”to bi smelo da bude u konfliktu sa njom. Äest je sluÄaj da funkcionalno reÅ”enje u odreÄenoj meri uslovljava i diktira estetiku, ali je u takvim sluÄajevima moguÄe estetiku usaglasiti i prilagoditi. Generalno, po meni estetika pruža veoma Å”iroke moguÄnosti razliÄitih interpretacija tako da mislim da su veoma retki sluÄajevi kada ova dva aspekta nije moguÄe uskladiti. Ne mogu da prihvatim stav da su funkcija i estetika u nekim sluÄajevima u takvom konfliktu da ih je nemoguÄe uskladiti i dovesti i jedno i drugo na korektan nivo, bar ja takav sluÄaj nisam imao. Prema mom iskustvu, zahtevi investitora i urbanistiÄki parametri predstavljaju u mnogo veÄoj meri ograniÄavajuÄe faktore za kvalitetnija estetska reÅ”enja.
Vi ste jedan od Älanova ASAP-a i aktivni ste u radu ove asocijacije. Kako vidite buduÄnost ASAP-a i koliko Äe pomeriti standarde na naÅ”oj arhitektonskoj sceni?
Smatram da je udruživanje veoma bitan aspekt svake, pa i naÅ”e struke. Ne samo kroz ASAP, veÄ i kroz druga udruženja. Pored ASAP-a Älan sam i upravnog odbora DruÅ”tva arhitekata NiÅ”a, kao i regionalnog odbora Inženjerske komore Srbije. MeÄutim, ta udruženja nisu u dovoljnoj meri aktivna. Sa druge strane, ASAP je udruženje koje je izuzetno aktivno i motivisano da radi na unapreÄenju arhitektonske struke i njenog položaja u druÅ”tvu. ZnaÄaj ASAP-a je veÄ prepoznat od strane mnogih relevantnih aktera i udruženje je veÄ ukljuÄeno u odreÄene procese koji su znaÄajni za struku, poput izrade Nacionalne arhitektonske strategije, ili organizaciju ovogodiÅ”njeg Salona arhitekture. U tom smislu, mislim da ASAP ima veliki potencijal da odigra znaÄajnu ulogu na naÅ”oj arhitektonskoj sceni. Smatrali smo da je naÅ”a obaveza da takvo udruženje podržimo i da budemo uÄesnici tog procesa i damo svoj doprinos.
Da li prepoznajete talenat kod svojih studenata i kako Vam izgledaju nove generacije? Koliko su strpljivi i spremni da uÄe i āpotroÅ”e vremeā kod arhitekata sa iskustvom, kako bi i oni jednog dana oblikovali arhitektonsku scenu?
To Å”to imam priliku da radim na fakultetu smatram svojom velikom sreÄom jer imam priliku da radim sa mnogim mladim i talentovanim ljudima i da im pomognem da taj talenat razviju i ostvare svoj potencijal. Ima dosta sluÄajeva da sam kroz rad sa studentima stekao i iskrene prijatelje sa kojima sam kasnije imao prilike da saraÄujem i u praksi.
Mnogi od njih su danas uspeÅ”ne arhitekte, kod nas, ali i u inostranstvu. Takvi primeri i njihovi uspesi me uvek ispunjavaju. Sa nekima od njih imam zadovoljstvo da i dalje radim u sklopu naÅ”eg biroa, i njihov talenat predstavlja znaÄajan segment njihove kreativnosti. U tom smislu smatram da je znaÄajno da, u odreÄenoj meri, i mlade generacije uÄestvuju u celokupnom procesu, njegovom kreativnom delu, ali i u kasnijoj implementaciji i materijalizaciji svojih ideja. Mi se, u sklopu Tekinga, trudimo da mladim kolegama uvek damo priliku da veÄ danas uÄestvuju u oblikovanju naÅ”eg okruženja i daju mu odreÄeni doprinos. Mislim da su oni itekako spremni da uÄe i ulože vreme u svoj dalji razvoj i napredak.
Kako vidite buduÄnost arhitekture u digitalnom dobu i kakav Äe uticaj imati tehnologija poput AI na VaÅ” rad ili kako podstiÄete svoj tim da bude kreativan?
Digitalno doba je u velikoj meri veÄ u zamahu. U vreme kada sam studirao kretali smo sa ozbiljnijim radom u CAD-u, a sada BIM postaje standard. Dalji razvoj tehnologije doneÄe nam svakako nove alate i naÄine rada, koji mislim da Äe svakako biti zasnovani na virtuelnim modelima objekata i daljem razvoju i usavrÅ”avanju BIM tehnologije. Kakva Äe tu biti uloga veÅ”taÄke inteligencije teÅ”ko je predvideti. Mislim da u bliskoj buduÄnosti svakako nije realno da veÅ”taÄka inteligencija u potpunosti zameni živog arhitektu. Nadam se da Äe njen razvoj u arhitekturi da bude u veÄoj meri usmeren na tehniÄki aspekt i razradu projekata. Kada je u pitanju kreativni aspekt, mislim da smo i dalje dosta daleko od takvog stepena razvoja veÅ”taÄke inteligencije da bi ona mogla da postigne vrhunske rezultate u arhitekturi. MeÄutim, nije nerealno da ona postane koristan alat kojim, uz relativno malo napora, može da se doÄe do korektnih rezultata.
To bi bio dobar model za one meÄu nama Äiji je primarni motiv da zavrÅ”e posao, ali kojima nedostaje ona prava strast i ljubav prema arhitekturi. Ali to svakako nije neÅ”to Å”to ja vidim kao pravac u kome treba da idemo. U svakom sluÄaju, nadam se da Äe primena veÅ”taÄke inteligencije u buduÄnosti biti veoma korisna, da Äe nas osloboditi monotonih tehniÄkih poslova i generisati dodatno vreme koje Äemo moÄi da posvetimo razvoju i usavrÅ”avanju ideja, Å”to bi dovelo do mnogo boljih rezultata. Možda je i to dobar naÄin da se unapredi kreativnost tima. Kreativni proces zahteva vreme, neÅ”to Å”to nam je u danaÅ”nje vreme Äesto deficitarno. Dodatno vreme koje bi mogli da posvetimo svom razvoju i razvoju ideja bilo bi vrlo znaÄajan benefit razvoja veÅ”taÄke inteligencije.
Kako pronalazite inspiraciju za svoje arhitektonske projekte i koliko je to evoluiralo tokom VaŔe karijere?
Izvori inspiracije kod arhitekte su raznovrsni, nalaze se svuda oko nas. Na poÄetku, kao studenti, inspiraciju smo moje kolege i ja vukli iz literature. U to vreme struÄne knjige i Äasopisi bili su glavni kontakt sa svetskim trendovima u arhitekturi. Nije bilo toliko arhitektonskih sajtova na internetu, a i sam dial-up internet nije pružao mnogo moguÄnosti. TeÅ”ko i složeno je bilo i putovati u tom periodu. Svi navedeni izvori inspiracije koji su danas uobiÄajeni tada nisu bili toliko dostupni. To jeste donekle otežavalo naÅ” razvoj, ali ga je na neki naÄin i podsticalo. Morali smo priliÄno da se potrudimo da doÄemo do informacija, ali smo zato znali i da ih cenimo. U tom periodu usvajali smo ono Å”to nam je bilo na raspolaganju. Minimalizam, moderna, savremena arhitektura bili su dogme, usvojene sa naÅ”e strane kao jedino ispravne. MeÄutim, evolucija ideja jeste znaÄajan proces koji se odvija kroz sazrevanje arhitekte. Tokom vremena, vidici su se Å”irili pod razliÄitim uticajima.
Prikupljanje novih iskustava, upoznavanje sa razliÄitim razmiÅ”ljanjima drugih kolega, konstantne promene trendova u svetu, sve je to uticalo na razbijanje dogmi i na to da vremenom shvatim koliko je arhitektura Å”iroka, kompleksna i osloboÄena ograniÄenja. Postepeno sam stvarno shvatio koliko je bitan kontekst, duh mesta, ali i um arhitekte kao subjektivni faktor koji odreÄuje njegovu kreaciju, kao i to koliko su odreÄene vrednosti i principi univerzalni, ali koliko je moguÄnost za njihovu interpretaciju Å”iroka.
Kako Vam izgleda niÅ”ka graÄevinsko – arhitektonska scena, od viÅ”estambenih, preko poslovnih i rezidencijalnih objekata?
VeÄ sam naveo jedan deo arhitektonskih biroa koji deluju u NiÅ”u, i koji su znaÄajno doprineli razvoju niÅ”ke arhitektonske scene. Navedeni su biroi koje vode ljudi koji su potekli sa niÅ”kog fakulteta, meÄutim ima i drugih, veoma uspeÅ”nih biroa, kao Å”to su Kapa projekt ili Arhitektura BuÄevac, koji veoma uspeÅ”no rade u NiÅ”u, ali i Å”ire. S obzirom na to da sam vezan za fakultet ponosan sam na Äinjenicu da je oÄigledno koliko je on doprineo razvoju arhitekture u NiÅ”u. Odsek arhitekture na tadaÅ”njem niÅ”kom GraÄevinskom fakultetu, otvoren je 1995. godine. Ja sam bio druga generacija na niÅ”koj arhitekturi. NaÅ”e generacije su sa fakulteta poÄele da se ukljuÄuju u praksu poÄetkom dvehiljaditih.
Kao prelomni trenutak ja liÄno identifikujem izložbu arhitektonskih ostvarenja iz niÅ”kog regiona koja je održana 2000. godine, a organizovalo je DruÅ”tvo arhitekata NiÅ”a, tada osveženo novim ljudima koji su bili puni entuzijazma. Oni su, paralelno sa fakultetom, dali znaÄajan doprinos razvoju i promociji niÅ”ke arhitektonske scene. Ta izložba je kasnije prerasla u niÅ”ko Trijenale arhitekture, koje se do danaÅ”njeg dana redovno održava. Na njoj je bila oÄigledna promena koja je nastupila i odreÄena svežina koju su sa sobom donele nove generacije niÅ”kih arhitekata. Nakon toga je to osveženje bilo sve vidljivije. Ono Å”to su na prvim trijenalima bili izolovani sluÄajevi kvalitetne arhitekture, skriveni u gradskom tkivu, vremenom je postalo neÅ”to Å”to je uobiÄajeno. Porast nivoa kvaliteta arhitekture sada se veÄ odražava i na unapreÄenje slike grada, koje je sada veÄ veoma vidljivo. NiÅ” je grad sa bogatim arhitektonskim nasleÄem, a ovi savremeni objekti dodaju nove slojeve kvalitetne arhitekture tom nasleÄu i unapreÄuju kompletnu sliku grada. Naravno, ima i negativnih primera, ali o njima ne bih da govorim ovom prilikom.
Koje su najveÄe prepreke s kojima se suoÄavate u procesu projektovanja i kako ih prevazilazite?
VeÄ sam naveo da po meni zahtevi investitora i urbanistiÄki parametri predstavljaju dva znaÄajna ograniÄenja u procesu projektovanja. Sa jedne strane, da nema investitora ne bi bilo ni arhitekture, i toga moramo da budemo svesni. U tom smislu, od suÅ”tinskog je znaÄaja da investitor na kraju celokupnog procesa bude zadovoljan. MeÄutim, sa druge strane, i investitori Äesto nisu svesni znaÄaja arhitekte, Äinjenice da možda ipak arhitekta projektovanje i arhitekturu poznaje malo bolje od investitora, i da njegovo znanje treba optimalno iskoristiti. Arhitekte se Äesto susreÄu sa zahtevima koji se odnose na racionalizaciju, smanjenje troÅ”kova, pre svega sa ciljem uveÄanja profita. To ne smatram glavnim problemom jer kvalitetna arhitektura ne sme da zavisi od budžeta. Mislim da je i sa malim fondovima, uz dobro promiÅ”ljanje, moguÄe praviti dobru arhitekturu.
Problemi nastaju kada se investitor umeÅ”a u sam proces projektovanja, sa zahtevima koji po mom iskustvu mogu da budu estetski, funkcionalni, pa Äak da se odnose i na urbanistiÄku postavku, a koji Äesto nisu u skladu sa razmiÅ”ljanjima i principima arhitekte. Tako se Äesto arhitektonsko delo degradira. UrbanistiÄki parametri, regulativa, i njihovo tumaÄenje od strane nadležnih organa, su joÅ” jedan Äest ograniÄavajuÄi faktor za arhitektu. U urbanizmu Äesto postoji nedostatak kreativne note i formalistiÄki pristup koji promaÅ”uje suÅ”tinu. U odreÄenim sluÄajevima to nije loÅ”e jer spreÄava zloupotrebe. NajÄeÅ”Äe nas takvi stavovi u velikoj meri ograniÄavaju, u kreativnom smislu. Pitanje je koji je najbolji naÄin da se ti problemi prevaziÄu. Po meni, jedan od najboljih naÄina je da se unapredi komunikacija izmeÄu svih aktera u procesu, kako bi se poveÄao stepen njihovog meÄusobnog razumevanja. Pored toga, mislim da je dobar naÄin za prevazilaženje navedenih prepreka znanje i edukacija.
Zajedno sa VaÅ”im kolegama dobitnici ste Velike nagrade 43. Salona arhitekture u Beogradu za Dogradnju Elektronskog fakulteta u NiÅ”u. Å ta ovaj projekat znaÄi za Vas, kao i sama nagrada?
Lamela Elektronskog fakulteta je projekat koji je nama jako drag, i izuzetno smo zadovoljni Å”to je upravo on dobio Veliku nagradu 43. Salona arhitekture, ali i GodiÅ”nju nagradu UAS Aleksej BrkiÄ za 2020. godinu. Ovaj objekat na najbolji naÄin odražava naÅ”u arhitekturu u tom periodu. U pitanju je dogradnja postojeÄeg objekta fakulteta koja volumetrijski prati postojeÄu formu i sa njom Äini skladnu celinu. Pri tome je dogradnja arhitektonski nepretenciozna, poÅ”tuje u potpunosti kontekst, ali se i jasno izdvaja od postojeÄih struktura i odražava duh vremena. Meni je drago i zbog Äinjenice da je Äitav tim, koji je uÄestvovao na realizaciji tog projekta, potpisan ravnopravno kao autorski tim. Svako od tih ljudi je dao odreÄeni doprinos, veÄi ili manji, i mnogi od njih i danas kontinualno doprinose razvoju Tekinga, zbog Äega sam im izuzetno zahvalan. U radu na projektu uÄestvovale su i moje kolege Mirko StanimiroviÄ, Milan TaniÄ, Vojislav NikoliÄ, Milan BrzakoviÄ, Miljan IgnjatoviÄ, Biserka JovanoviÄ, Andrija ÄoloviÄ, Marija MarinkoviÄ, Nemanja RanÄeloviÄ i Marija NikoliÄ. Sama nagrada je naravno mnogo znaÄila, jer predstavlja znaÄajno priznanje koje nam je dodelio žiri sastavljen od renomiranih kolega arhitekata. S obzirom na Äinjenicu da veoma malo truda ulažemo u marketing, ova nagrada je dosta znaÄila i za promociju Tekinga.
Koji su projekti pored Elektronskog fakulteta u NiŔu obeležili vaŔu karijeru?
Lamela Elektronskog fakulteta predstavlja deo kampusa tehniÄkih fakulteta u NiÅ”u. Ja sam liÄno vezan za taj kampus veÄ 27 godina, najpre kao student, potom kao asistent, a kasnije i docent na GraÄevinsko- arhitektonskom fakultetu koji je njegov deo, ali i kao projektant koji veÄ deset godina radi na unapreÄenju tog kampusa. U sklopu ovog kompleksa trenutno imamo tri realizovana projekta, jedan Äija realizacija uskoro treba da poÄne, i jedan za koji je tek potrebno obezbediti finansiranje.
Na Elektronskom fakultetu 2017. godine formiran je studentski Startup Centar, koji je izveden prema naÅ”em projektu, i koji je bio koncipiran kao zaÄetak grupisanja zajednice inovacionih tehnologija u sklopu kampusa tehniÄkih fakulteta. U pitanju je bila enterijerska intervencija, transformacija jednog od holova fakulteta koji nije bio u upotrebi u prostor namenjen startup kompanijama, koji se sastoji od kancelarija, sale za sastanke i konferencijske sale. Lamela Elektronskog fakulteta i NauÄno tehnoloÅ”ki park bila su dva projekta Äija je realizacija neposredno usledila.
Projekat NauÄno-tehnoloÅ”kog parka je raÄen pod voÄstvom naÅ”eg tadaÅ”njeg dekana i prijatelja, sada nažalost pokojnog profesora Petra MitkoviÄa. Lokacija i urbanistiÄki parametri, kao i program i odreÄeni zahtevi investitora diktirali su izduženu formu koja je bila razvijena u pravcu istok-zapad, sa dominantnom južnom i severnom orijentacijom. Kroz tretman te mase kao organske, zakrivljene i isprepletene forme, sa jakim erkerima ka istoÄnoj i južnoj strani, pokuÅ”ali smo da postignemo jak vizuelni efekat i objekat uÄinimo Å”to atraktivnijim, svojevrsnom skulpturom u prostoru i simbolom tehnoloÅ”kog razvoja. Ovome je doprinela i materijalizacija, sa specifiÄnom dvostrukom staklenom fasadom, koja je imala i ulogu da zaÅ”titi objekat od preterane insolacije, imajuÄi u vidu njegovu južnu orijentaciju, ali i od buke ulice sa te strane. NauÄno-tehnoloÅ”ki park je otvoren 2020. godine, kada je krenuo sa radom. Za samo tri godine on se razvio u toj meri da se pokazalo da je neophodno njegovo proÅ”irenje. Trenutno radimo na projektu njegovog proÅ”irenja – dogradnje joÅ” jedne lamele.
JoÅ” jedan nama bitan projekat koji je realizovan je kompleks socijalnog stanovanja u Kamendinu. Projekat je raÄen na osnovu naÅ”eg prvonagraÄenog konkursnog reÅ”enja iz 2015. godine koje smo radili sa koleginicom Draganom VimiÄ iz Kladova. Nažalost, nismo mnogo Äesti uÄesnici arhitektonskih konkursa, i to je bio prvi znaÄajan konkurs na kome smo osvojili prvu nagradu i koji je realizovan. Kada smo kod konkursa, joÅ” jedan konkurs koji je bio veoma znaÄajan za Teking i mene liÄno je konkurs za novu zgradu ElektrotehniÄkog fakulteta i proÅ”irenje kampusa tehniÄkih fakulteta u Beogradu. Konkurs je organizovan na veoma specifiÄan i kod nas neuobiÄajen naÄin. Prvi krug konkursa bio je otvoren za sve biroe koji su mogli da se prijavljuju. U ovom krugu, izabrano je osam najboljih biroa, prema referencama. Pri tome reference se nisu vrednovale kvantitativno, kao Å”to je uobiÄajeno pri javnim nabavkama, veÄ pre svega kvalitativno, u smislu osvojenih nagrada i kvalitetu projekata. Selektovani biroi su uÄestvovali u drugom krugu u kome su dali svoje predloge reÅ”enja i javno ih prezentovali pred žirijem.
Na ovom konkursu, Teking je podelio drugu nagradu, dok su prvu nagradu osvojili naÅ”i prijatelji iz biroa 4mind i Kuzmanov and Partners. Ovaj konkurs meni predstavlja veoma znaÄajan i dobar pozitivan primer celokupnog koncepta i organizacije arhitektonskog konkursa.
Koliko su mediji i Äasopisi kao Å”to je āgrenefā i naÅ” portal grenef.com važni za arhitekte i kreiranje realne slike u druÅ”tvu, kao i promociji graÄevinskih materijala i za promociju domaÄe arhitektonske scene?
ZnaÄaj svih tipova medija koji se bave naÅ”om strukom, bilo da su u pitanju Å”tampani Äasopisi ili portali i podcasti kao internet mediji, je veoma veliki. Pre svega, oni su znaÄajni za promociju naÅ”ih biroa i arhitekture u Å”iroj javnosti. To sa sobom nosi znaÄajne benefite, pre svega kada je u pitanju unapreÄenje kvaliteta arhitekture, jer se kroz promociju kvalitetne arhitekture edukativno deluje na Å”ire stanovniÅ”tvo, pa i na investitore. Ljudi imaju prilike da vide dobre primere i da ih postepeno usvoje kao standard. Drugi bitan aspekt je znaÄaj ovih medija za struku, jer se kroz njih svi mi bolje informiÅ”emo i Äak na neki naÄin unapreÄujemo meÄusobnu komunikaciju i bolje upoznajemo.