#Intervju: Branko Nikolić, Antipod Studio – Psihologija kao deo arhitekture

Za časopis „grenef – građevinarstvo & energetska efikasnost” govori Branko Nikolić, Antipod studio

Antipod studio sa kancelarijom u Beogradu osnovan 2007. godine, bavi se dizajnom i arhitekturom. Već više od petnaest godina projektuju sveže, uzbudljive i nagrađivane dizajnerske projekte.

Tokom godina ovaj tim je porastao u jedan od vodećih studija za dizajn i opremanje, koji nudi stručne konsultacije i analitiku dizajna usluga kako bi klijentima pomogao da pronađu najbolja rešenja za radno mesto.

Koriste dizajn kao alat da pomognu svojim klijentima da rastu, i kako napominju, uživaju u tom napretku. Razvili su metodu, nazvanu ReDA (Research and Design Antipod) kojom za veoma kratko vreme upoznaju klijenta, njegove želje i potrebe projekta.Taj dokument sadrži vrlo širok pogled na klijenta i na potrebe koje je potrebno zadovoljiti. Od emotivnih, čulnih do praktičnih i funkcionalnih. Najveći fokus im je na iskustvu korisnika kroz sve aspekte korišćenja prostora, a ne samo one funkcionalne.

S obzirom na zavidno iskustvo ovog tima, razgovarali smo sa sa Brankom o nekim temama koje su nas interesovale. Dalje u tekstu predstavljamo projekte koje su ovaj tim doveli na trenutnu poziciju, kao i put kojim su išli i razvijali svoje afinitete.

Kada ste doneli odluku da će arhitektura, odnosno dizajn enterijera biti vaš životni poziv?

Kod kuće sam uvek imao puno časopisa i kataloga za uređenje enterijera, koji su roditelji kupovali. U nedostatku zabavnih sadržaja za klinca tokom osamdesetih godina rado sam ih prelistavao. Interesovanja su mi bila polarizovana tokom škole. Prirodne nauke sa jedne strane, a umetnost sa druge. Dizajn i arhitektura su bili na pola puta. U srednjoj Školi za dizajn kristalisali su se afiniteti ka uređenju prostora koji ljudi koriste. Tokom priprema za fakultet je bilo jasno čime želim da se bavim do kraja života.

Kako su izgledali dani jednog studenta arhitekture i ko je najviše uticao na Vas tokom tog perioda?

Vrlo rano sam shvatio da ono što mogu da dobijem na fakultetu nije dovoljno za bavljenje ovim poslom.

Mada smo imali sreće da nam je jedan od profesora bio Ranko Radović, čija predavanja i danas pamtimo, citiramo i inspirišu nas. On je bio svetla tačka u našem formiranju u veoma depresivno i pesimistično vreme ovde na prelazu između dva milenijuma.

Na drugoj godini studija smo Milan Stefanović (kasnije, koosnivač Antipoda) i ja počeli da radimo manje projekte enterijera. Tako smo upoznali i počeli da radimo za neke starije kolege i uz njih da stičemo realna iskustva iz posla. Kupovali smo dobre arhitektonske magazine (Abitare, Domus, Casabella…), koji su nam bili prozor u svet.

Sada kada pogledam u nazad, vidim da je ovih nekoliko ključnih stavki napravilo temelje, formiralo nas i usmerilo ka ovome sto smo danas.

Antipod Studio je počeo sa radom 2007. godine, kako su izgledali vaši prvi projekti i koji su bili prvi izazovi?

Od kraja devedesetih, do osnivanja Antipoda 2007. smo sporadično radili nekoliko nas iz generacije na raznim projektima. Oko jednog, nama, tada velikog projekta enterijera poslovnog prostora (cca 1000 m2) smo se okupili Petar Savić, Milan Stefanović i ja i to je bio nezvanični početak Antipoda. Ime Antipod je bila naša reakcija na tadašnje trendove u dizajnu enterijera kod nas, koji su podilazili investitorima, i vodili se i jednostavnim zadovoljenjem čulnih nadražaja dekorativnim pristupom.

Bilo je i izuzetaka. Đorde Gec, studio Fluid tada su nam davali nadu da je moguće i kod nas dizajnirati prostore, kakve smo ranije viđali samo u stranim časopisima. Kao i većina mladih i ambicioznih kolega, na početku smo mislili da znamo sve, i da ćemo da promenimo svet.

Suočavanje sa realnostima tržišta i sopstvenim neiskustvom je ono sto nas je kalilo do danas.

Kroz mnogo edukacije, učenja kroz greške i promašaje ali i dobre i uspešne prakse, saradnje sa ekspertima i kolegama, smo uspeli da prihvatimo ovaj put, kao proces, koji se ne završava, nego se spiralno nastavlja zauvek.

Koliko je važno za vas i za vašeg klijenta da ostanete uključeni u sam proces izgradnje objekta?

U poslednjih nekoliko godina smo razvili metod koji prethodi procesu projektovanja i dizajna, ali i traje tokom celog projekta, čak i nakon završetka. Uz pomoć naših iskustava i saradnjom sa ekspertima, organski je proizašla iz zahteva i potreba projekata na kojima smo radili.

2020. smo ovu praksu odvojili od Antipoda u posebnu firmu i nazvali je ReDA (Research and Design Antipod)

Kroz intervjue, radionice, ankete i razne dostupne alate i prakse, koje smo pozajmili iz drugih sfera (psihologija, „design thinking”, „HR”, biznis i prodajne analitike…) , prikupljamo informacije, podatke i uvide, koje nakon toga obrađujemo na vrlo specifičan način.

Razvili smo metodu kojom za veoma kratko vreme duboko upoznamo klijenta i stvarne potrebe projekta na kome radimo. Rezultat je dokument, koji sadrži vrlo širok pogled na klijenta i na potrebe koje je potrebno zadovoljiti. Od emotivnih, čulnih do praktičnih i funkcionalnih. Fokusirani smo na iskustvo korisnika, kroz sve aspekte korišćenja prostora, a ne samo one funkcionalne. Vodimo računa o proporciji, ali ne samo u odnosu na forme i boje, nego na sve utiske i osete koji se mogu u prostoru doživeti i osetiti.

Klijenta odmah uključujemo u proces, sa njim pravimo tim gde uvodimo sve potrebne saradnike i eksperte. Tim se sastaje redovno i razmenjuje korake i progres i pravi ključne odluke.

Ovakav put je teži, ali je osetljiviji na stvarne želje i potrebe. Dobijamo rezultat, koji smo zajedno napravili.

Proces je komforniji i klijentu, i zaposlenima, koje povremeno i tokom procesa obaveštavamo gde smo stigli i proveravamo dileme ako ih imamo. Nakon završetka, kada neko vreme prođe, radimo evaluacije i procenjujemo kako prostor funkcioniše u praksi i da li sve radi onako kako smo osmislili. Nakon toga sledi fino podešavanje u odnosu na rezultate evaluacija.

Koliko je teško ostati svoj, inovativan i kreativan u poslu koji zahteva da budete drugačiji i da svakodnevno pratite trendove?

Nikada nismo bili opterećeni „veličinom i značajem” našeg poziva. Voleli bi da verujemo da nemamo rukopis. Kreativnost i inovativnost pronalazimo u specifičnostima klijentovog karaktera i njegovih želja i potreba, koji kroz ReDA proces dobijemo. To postane prava riznica detalja i inspiracija koja je autentična i odnosi se samo na njega.

Odatle kasnije vučemo paralele i analogije i pretvaramo ih u vizuelne, emotivne i čulne reference koje integrišemo u rešenja. Zvuči kao metafizika, a zapravo je vrlo prirodno i organski. Trendove koristimo kao element, kojim ćemo postići ono što želimo. Oni su samo jedan od elemenata koje koristimo i voleli bi da verujemo da nisu dominantni u našim prostorima. Ponosni smo na različitost naših projekata.

Stiče se utisak da u prostorima koje projektujete implementirate najnovije materijale iz oblasti opremanja, da prostorije komuniciraju jedna sa drugom, kao i da u vašim enterijerima ima dosta psihologije?

Koristimo obrnuti inženjering kada su i materijali, psihologija i ceo proces u pitanju. Krećemo od kraja, sa pitanjem, kako želimo da se korisnik oseća i šta da oseća kada je u nekom prostoru. Kako se osećaji i oseti smenjuju, kada se kreće kroz prostor. Materijali, bilo stari ili novi, su samo elementi, kojima reziramo korišćenje prostora. Osim novih materijala, koristimo dosta i nove tehnologije, ali i vrlo primalne elemente, kao sto su mirisi, taktilne promene, zvuk. Proporcijom svih ovih elemenata pokušavamo da dobijemo željeno iskustvo i osećaj.

Ako želite poslovni prostor koji je drugačiji, koji ima svoj pečat i u kom će se zaposleni osećati uzvišeno, onda angažujete Antipod Studio, tako kaže stručna publika. Zašto je to tako?

Vrlo smo skromni i jednostavni, ali smo i svesni koliko nam je saradnja sa najvećim kompanijama ovde, sa kolegama iz inostranstva i ekspertima iz raznih oblasti, donela iskustva i znanja. Kada se na to doda ReDA praksa duboke analize i holistički pristup projektovanju i dizajnu sa svim raspoloživim elementima, a ne samo sa vizuelnim, dobija se recept za ono sto nas narod kaže „custom”. To je razlika između konfekcije i krojenog.

Vaš studio uglavnom radi poslovne prostore i reklo bi se da vam je to specijalnost. Šta je specifično za projektovanje radnog okruženja i koliko se ovaj posao razlikuje od dizajniranja stambenog prostora?

Usmerili smo se na poslovne prostore, jer smo kroz njih mogli da radimo mnogo više ono sto smo želeli. Da razvijamo prakse, principe i procese, koji čine život i dizajn lak i lep od samog početka, kroz upoznavanje, projektovanje i dizajn, cak i izvođenje i na kraju naravno najvažnije korišćenje. Da se kreativno izrazimo, na mnogo širem polju.

Projektovanje stanova je dosta opterećeno ličnim odnosima, željama i očekivanjima. Ljudi kada rade za sebe prostor, žele da u njega utkaju sve sto su oduvek želeli. To je deo njihove slike o sebi.

Bilo je teško uvesti sve pomenute prakse koje su sada integralni deo našeg procesa u projektovanje stana ili kuće. Ne kažem da je nemoguće. Upravo sprovodimo jedan eksperiment na projektu privatne kuće, gde nam je ideja da umerimo sve procese na meru, koja će biti prihvatljiva korisnicima. Javićemo kako smo prošli.

U svakom poslu je tim najvažniji, a danas smo svedoci velike fluktacije ljudi u svakoj kompaniji. Kakva je situacija u segmentu arhitekture i dizajna i koliko je teško doći do kvalitetnog kadra koji želi da uči, stvara i dokazuje se?

Nije nam bilo teško da pronađemo dobre ljude. Možda smo samo imali sreće.

Na samom početku smo postavili standarde i atmosferu da nam je važno da uživamo dok radimo, da nema tenzije, da su uslovi najbolji mogući i da biramo kakve projekte radimo i za koga. Kako je bilo za nas osnivače, kako smo primali nove ljude, bilo je i za njih. Mislim da je i atraktivnost projekata na kojima radimo privukla dobre ljude kod nas. Ima mladih ljudi koji su jako dobri, i željni znanja i iskustva. Pomenuću svetao primer.

Javila nam se apsolventkinja Athitektonskog fakulteta, M.R. da joj je potrebna praksa. I ako nemamo običaj da primamo stažiste, kada smo videli njen portfolio i upoznali je, odmah smo je prihvatili i stažirala je do završetka poslednjeg ispita, kada smo joj ponudili da je primimo za stalno. Sada je vrlo važan deo Antipoda.

Da li su vas neki poznati dizajneri inspirisali ili uticali na vaš rad i kako vidite budućnost dizajna kod nas?

Imamo puno uzora iz mladosti. Sada je toliko toga dobrog dostupno, da mnoge stvari koje nas inspirišu dolaze van mainstreama, iz umetnosti, nauke, sa margina. Naravno, uzori su postali autoriteti pa i dalje gledamo u njih i radujemo se njihovim novim projektima.

Šta je pametan dizajn enterijera i kako postići održivost u ovoj oblasti?

To su pitanja zbog kojih smo razvili sve gore pomenute prakse. I dalje stoje postavljena i dalje nas usmeravaju. Pametan dizajn je onaj koji je potreban, adekvatan, bez ostatka i viska, zabavan, duhovit, inspirativan ili smirujuć i relaksirajuć, ako je to potrebno. Održivo je nešto što je promišljeno da se koristi dugo i fleksibilno, da se lako hakuje ili tweakuje, da bude multifunkcionalno. Da je lokalno u resursima i materijalima.

Mislim da blagostanje ne donosi progres u dizajnu. Naprotiv. Težnja ljudi da se snađu, da smisle nešto brže ili lakše ili jednostavnije ali sa ograničenjima, dovodi do genijalnih rešenja. Mislim da je to i naša i globalna perspektiva u godinama koje dolaze.

Na koje svoje projekte ste najponosniji?

Svakako Seven Bridges je prvi i napravio je razliku. I na „Real Estate” sceni tada, a i u našoj karijeri. Zatim naravno Nordeus, kroz čiji proces smo usavršili i naučili ove prakse koje danas imamo. Trenutno smo glavne arhitekte enterijera kampusa za Epic Games u Novom Sadu i to je najizazovniji projekat na kome smo radili, na šta smo izuzetno ponosni.

Koliko maštate i da li imate priliku da ostvarite svoje ideje onako kako ste ih zamislili?

Maštamo dosta i u raznim procesima, oslobađamo klijenta da radi isto.

Fantazije i zamišljanje, i režiranje nečega što ne postoji je najlepši deo našeg posla. Ako bih morao da izaberem, to bi bio deo procesa, zbog koga se bavim ovim poslom. Od samog početka u glavi se gradi prostor. U početku je to samo atmosfera, utisak, osećaj. Kako vreme odmiče, deo po deo se vizualizuje i slika prostora se oblikuje. Savremeni 3D i VR alati nam veoma pomažu u stvaranju slike, ali nam smanjuju užitak kreiranja prostora u mašti. Kada već imamo CG vizualizacije, fokusiramo se na imaginaciju osećaja i korišćenja prostora i tada fino podešavamo sve elemente da bi dobili željeno iskustvo. Čudan je osećaj da na kraju hodate kroz prostor koji ste kreirali i dugo gledali samo kao 3D slike.

Kada su u pitanju stručni časopisi, pretpostavljam da pratite strana izdanja. Koliko je izdanje kao što je „grenef” bilo potrebno ljudima iz struke?

Časopisi su nam za vreme studija a i kasnije bili prozor u svet. Danas kroz online izdanja uglavnom, pratimo šta je aktuelno kod nas i u svetu.
Rado čitamo intervjue sa našim kolegama, gde možemo da otkrijemo drugačije pristupe i povučemo paralele.

Pretrpani smo sadržajima i informacijama i nemoguće je sve pratiti. Veoma je važno da neko umesto vas pravi tu selekciju i da se odlučite za mesto gde ta selekcija odgovara vašim potrebama i interesovanjima, kao sto je „grenef“.

Koje biste poslovne planove i ciljeve želeli da ostvarite u nekom narednom periodu i u kom smeru želite da se razvija vaš studio?

Imamo ambicije da se proširimo na inostrano tržište. Radili smo dosta projekata za strane kompanije ovde i učestvovali u svim procesima. Razvojem i usavršavanjem praksi i procesa dostigli smo standard koji se može meriti sa našim kolegama u Evropi. Trenutno radimo jedan projekat u Portugalu i imamo par prilika u Švajcarskoj.

Interesuje nas i „hospitality” sektor. Smatramo da znanja, prakse i metode koje smo razvili baveći se poslovnim prostorima, kao i sam progres istih poslednjih godina, mogu da osveže pristup u vrlo tradicionalnim praksama u dizajnu hotela i celog iskustva boravka u njima.