Imamo zadovoljstvo da razgovaramo sa Anđelom Đokić, talentovanom arhitektkinjom i ko-osnivačem WDA Architects studija. Osnovan 2018. godine u Nišu, WDA Architects je proizašao iz uspešne kompanije WDA Izgradnja, specijalizovane za inženjering. Iako mlad, studio je već stekao reputaciju pružajući kompletnu uslugu od projektovanja do izvođenja radova po sistemu ključ u ruke.
WDA Architects okuplja mlade i kreativne arhitekte koja se bave dizajniranjem i realizacijom eksterijera i enterijera. Njihov pristup arhitekturi karakteriše upotreba mirnih i skladnih tonova, kao i prirodnih materijala, čime postižu harmoniju u svojim projektima.
Dinamiku njihovih radova obogaćuje kombinacija različitih oblika, preklapanje tekstura i elemenata, što svaki prostor čini jedinstvenim i inspirativnim. Pod vođstvom Anđele Đokić, WDA Architects je nedavno osvojio prestižnu nagradu BIG SEE za arhitekturu za projekat Lapis & Lignum. Projektovanje novih objekata u starim kontekstima predstavlja izazovan zadatak koji omogućava razvoj koncepta koji na različite načine može povezati nasleđene i nove elemente. Kuće Lapis i Lignum, delo WDA Architects i arhitektkinje Anđele Đokić, predstavljaju primer uspešnog susreta starog i novog kroz neprekidno preplitanje kamenih i drvenih elemenata, dajući ovim objektima vanvremenski izraz. Centralni motiv ovog nesvakidašnjeg projekta u okolini Leskovca bio je uvođenje modernih motiva i savremenog načina života u staru kuću, koja je rekonstruisana kao element porodičnog i arhitektonskog nasleđa.
Ovim projektom izjednačena je sentimentalna vrednost objekta za klijenta sa vrednošću vernakularne arhitekture karakteristične za okruženje. Specifičan arhitektonski pečat kompleksa, koji se sastoji od dve kuće, postignut je upotrebom dva tradicionalna materijala – kamena i drveta. Nazivi kuća, Lapis (kamen) i Lignum (drvo), su latinski izrazi za ove materijale. Kamena kuća (Lapis) zadržala je stari duh sa modernim detaljima, dok je novi objekat sa drvenom fasadom (Lignum) kreiran kao savremeno tumačenje tradicionalne arhitekture sa rustičnim detaljima. Čestitamo Anđeli i celom timu WDA Architects na ovom izuzetnom uspehu! U nastavku saznajte više o njihovom radu, inspiracijama i planovima za budućnost kroz razgovor sa Anđelom Đokić.
Na samom početku bismo svi iz redakcije želeli da čestitamo na postignutom i zaista zasluženom uspehu na festivalu BIG Arhitektura u Ljubljani. Da li ste očekivali ovaj nivo pažnje koji je dobio Lapis & Lignum projekat?
Hvala pre svega svima na ovako divnim rečima. Čak i kada na kratko zamre pomisao na celokupan događaj, oživimo ga ponovo sa nekim ko se zaista iskreno interesuje da podelimo sa njim iskustvo. Tako da, hvala i na tome. Moram biti iskrena i reći NE. Nismo očekivali ništa od ovoga jer kako ideja tako i realizacija objekata bile su praćene isključivo našom željom za izražajem i željom za dosledno urađenim poslom. Sve što je došlo kasnije je samo nagrada za hrabre i iskrene poteze.
foto: Domen Dajčman
Na koji način ste uspeli da zadržite sentimentalnu vrednost objekta za klijenta, a istovremeno unapredite funkcionalnost i estetiku kuće i kako je prostorna dispozicija objekata na parceli inspirisana tradicionalnim sokacima uticala na dizajn i atmosferu ovog kompleksa?
Divno formulisano pitanje. Na mestu gde su porodične vrednosti izuzetno gajene, iz projektnog zadatka i želje klijenata da se šta je moguće sačuva kako bi naredne generacije bili korisnici prostora nastala je ideja. Utemeljena na nasleđu i potkrepljena generacijskim spletom misao „Gde staro ljubi novo” toliko je neodoljivo postala osnova svega. U znak poštovanja prema prošlosti i kao veliki poklon budućnosti se razvila ideja o Lapisu i Lignumu. Funkcionalnost je došla logičnim sledom potreba današnjeg korisnika dok je dizajnom nastojalo očuvanje starog duha. Mestima gde se svi članovi porodica okupljaju i gde se generacijski obrisi ukidaju jesu akcentovana, pa je tako u Lignumu projektovana vinarija sa stolom za ručavanje gde se mogu smestiti 12 i po potrebi 14 osoba. Jer kuće jesu nezavisne celine koje poštuju duh jedna druge kao što se generacije međusobno poštuju, dok su zajednička mesta okupljanja tačke u kojima se porodične vrednosti gaje i gde staro ljubi novo. Sokak koji povezuje objekte zajedničkim dvorištem aludira na nekadašnje komšijske čvrste odnose i na bliskost kuća koje su bile upućene jedna na drugu.
O samom projektu ćemo pisati na stranama 110-115 u ovom izdanju časopisa „grenef“ ali bismo da saznamo utiske sa BIG Arhitektura događaja i dodeli nagrada?
BIG SEE je fantastično iskustvo koje nam se desilo neplanirano, ali ćemo ga se planski prisećati. Neverovatan je osećaj da se ispred toliko divnih projekata nađe i vaš i da imate priliku da pričate o njemu. Čini mi se da su nam ta dva dana trajala kao čitava sedmica. Toliko je intenzivno bilo celo putovanje da ćemo se potruditi opet da nekim novim projektom dođemo do ovog osećaja.
projekat Lapis, WDA Architects / foto: Mladen Jovanović
WDA Architects je mlad biro, a već je zapažen kod stručne zajednice. Možete li nam reći više o Vašem pristupu personalizaciji u arhitekturi i kako taj pristup utiče na krajnji produkt?
Dok sam bojažljivo kretala u sve ovo pre 3 godine, moram priznati da sam se stidela ove rečenice. Uvek je sledilo neko pravdanje…a danas se toliko ponosim time što smo mlad biro jer me raduje šta je sve što nismo prošli, iskusili, šta ćemo sve naučiti, gde ćemo se okliznuti, a gde ćemo slaviti. S tim u vezi na tome temeljimo i svaki odnos kako sa klijentom tako i sa projektom. Transparentnost kao prvi korak u personalizaciji – kakav god da je projekat u pitanju, jer iza svakog klijentovog „želim veliku trpezariju“ postoji dublja potreba zašto je to tako. Te potrebe čine projekat. Drugi korak bi bio sistem – ako ne postoji lako se može oduzeti kontroli krajnji ishod. Bitno u građenju sistema je da svaku promenu implementirate vrlo brižno i sa razlogom.
Šta podrazumeva Vaš paket usluga „ključ u ruke“ i po čemu se on razlikuje od usluga drugih projektantskih kuća?
Podrazumeva da vi kao klijent, ukoliko ne želite, ne morate ni da dolazite da obiđete radove. Prema prethodno definisanom ugovoru u kome su popisani svi radovi isti se sprovode od strane nas i predaje vam se objekat kada bude završen do mere prethodno međusobno definisane. Klijent ima komunikaciju samo sa nama što poverenje, ali i odgovornosti dovodi na jedan viši nivo.
foto: Domen Dajčman
Imate li idealni scenario za svaki projekat i koji je najteži korak koji treba načiniti da bi konačan rezultat bio uspešan i na zadovoljstvo klijenta?
Uh, ako nađete ovaj dokument evo jednog apela za drugarsko deljenje. Svaki projekat nas iznenadi nečim novim. Nekad su to lako rešive situacije, a nekad je potrebno čak i preprojektovati prethodno rešenje. Ono što se nama pokazalo kao MUST je dobar dinamički plan sa dobrim rezervama vremenskih intervala kao polazna tačka, i nešto što ide usput sa svakim projektom je popis svih situacija koje nam dođu specifičnije. Dakle, opet gradimo neki sistem kako bi predupredili prethodne greške.
Znamo da je specifičnost dizajna enterijera ustvari refleksija specifičnosti svakog klijenta pojedinačno. Koliko ste u mogućnosti da vizuelno predstavite klijentu koncept koji je on zamislio i usmeno preneo kao zadatak?
Treba znati kako slušati. To ima veze sa psihologijom ljudskog ponašanja i sa sposobnošću da se zaviri iza kulisa, ili da se makar predvidi. Postavljanjem pravih pitanja koja smo u dosadašnjim projektima ustanovili, na neinvazivan način dolazimo do nekih potreba i želja koje dalje mi oblikujemo u prostor.
foto: Domen Dajčman
Arhitektura i prezentacija su u uskoj vezi i prosečan projekat kada se dobro prezentuje izgleda fenomenalno. Koliko pažnje posvećujete upravo prezentaciji vaših ideja klijentima i da li koristite VR ili neke druge inovativne tehnike?
Za sada prezentaciju vršimo putem 3D rendera, 2D osnova koje obavezno prati naš snimak koji dodatno naznači neke detalje. VR je za nas otkriće kojim smo počeli aktivno da se bavimo od ove godine tako što razvijamo sopstveni softver sa kojim planiramo da upotpunimo prezentacije krajnjeg produkta našim klijentima.
Da li ste imali neki zahtev klijenta koji Vas je na prvo slušanje začudio, iznenadio (neka anegdota)? Na koji način uspevate da ispunite želje klijenata iako izgledaju nesagledivo u prvim razgovorima?
- Polica karakondžula mi je omiljen zahtev. Dobili smo od klijentkinje takav opis police. I tako isprojektovasmo karakondžulu,
- Tuš u spavaćoj sobi (pritom ne pričamo o sobi megalomanske kvadrature). Nismo do sada imali takav zahtev, niti mi ikada razmišljali o tome, ali nakon objašnjenja vraćamo se na personalizaciju projektovanja – ako standardi ne služe klijentu i klijentovim potrebama, ne bi trebalo robovati njima.
- Pri samom završetku opremanja Lignuma, stigao je zahtev od klijenta kako je zaboravljen jedan MALI detalj. Pošto je smo bili već pri kraju, očekivala sam da će zaboravljeni detalj biti možda neka lampa, polica…kad ono beše zaboravljeni koncertni klavir.
I tako bi klavir u Lignumu, našli smo mu na svu sreću svih nas savršeno mesto koje je akustički bilo kao projektovano za ovaj muzički instrument.
foto: Domen Dajčman
Recite nam nešto više o procesu izbora materijala koje birate za svoje projekte? Da li stavljate fokus na energetski efikasne sisteme i materijale i u kojoj su meri vaši klijenti upoznati sa novim tehnologijama?
Dosta zavisi od toga koliko je sam klijent investiran u projekat kao i koliko je realno moguće primeniti ih i u kojoj meri. Uvek pričamo o lepšoj strani arhitekture, a svi znamo da je odnos arhitekte sa klijentima često turbulentan i da se susrećete sa određenim problemima prilikom finalizacije projekta i u toku samog izvođenja, pa nas zanima koji je projekat za Vas bio najveći izazov i kako ste uspeli da ga savladate? Svaki projekat u kome nema želje za razumevanjem je najteži. Jako je bitno da se klijentu predoči mogućnost da će do greške doći i da se nekako prevenira reakcija kada se to desi. Tu bih se opet osvrnula na veštine komunikacije koje je potrebno dobro savladati kako bi se situacije koje dovode do nezadovoljstva svele na najmanji mogući intenzitet. Nije problem što uređaj ne radi, problem je kad klijent izgubi poverenje da će mu problem biti rešen.
Da li je teže graditi nov objekat od ideje, ili izvesti rekonstrukciju i renovaciju? Šta je Vaša preferencija?
Iz iskustva teže je raditi rekonstrukciju. Ne znate sa kakvim ste protivnikom u ringu. I nekako ga uvek potcenite finansijski. Veliki je izazov, ali je onaj osećaj na kraju kada objekat doživi transformaciju nemerljiv.
projekat Lignum, WDA Architects / foto: Mladen Jovanović
Časopis „grenef“ postoji od 2016. godine, a sadržaj je od prvog broja domaćeg karaktera. Šta se Vama najviše dopada od sadržaja koji kreiramo? Da li imate neki savet za našu redakciju i koliko je „grenef“ važan za stručnu javnost?
Najviše čitam članke o unutrašnjem uređenju jer su dosta praktični. Angažman da se arhitektura približi današnjoj omladini je neverovatna. Smatram da je to vrednost koju mi kao mlađi nismo imali toliko na dlanu kao danas.