Prema nekoj opšte uvreženoj definiciji industrijski podovi opisuju se kao obloge jako izražene praktične primenljivosti, a slabe vizuelne vrednosti, koje se postavljaju u svim tipovima industrijskih objekata – od proizvodnih i prerađivačkih pogona, preko radionica i servisa, pa sve do skladišnog prostora. Iz takvog ugla gledanja, dobar industrijski pod je onaj koji trpi konstantnu intenzivnu eksploataciju na što duži vremenski period; može da izdrži često ogromnu težinu mašina, vozila i opreme bez pojave ulegnuća i pukotina; otporan je na što veći broj jakih sirovinskih i dezinfekcionih hemikalija i suštinski nije važno kako izgleda.
Foto: www.podovi.org
I zaista, u većini situacija pod i nije stavka na koju se naročito obraća pažnja po ulasku u neki industrijski objekat (ako se uopšte i obraća), jer je sav akcenat na kontinuitetu i efikasnosti proizvodnog procesa koji se zaposleni trude da ispoštuju, a nadređeni da pomno prate i kontrolišu.
Pre pojave visokootpornih organskih smola i polimernih jedinjenja koja su i dalje u masovnoj upotrebi, glavni industrijski pod veoma dugo je bio beton, koji za primat treba da „zahvali“ dostupnosti i ekonomičnosti sastavnih sirovina, jednostavnosti postavljanja i nadasve visokoj otpornosti u odnosu na druge dostupne materijale.
Činjenica da pri kontaktu sa supstancama jakog pigmenta formira površinske fleke i da je na izrazito niskim temperaturama sklon pucanju (naročito ako je prilikom pravljenja bio previše žitke odnosno suve konzistencije, ili je izlivan u vlažnim uslovima pa nije imao vremena da se dobro osuši) nije umanjila njegovu popularnost, jer je i pored toga bio najbolje rešenje za oblaganje u elektranama, rafinerijama, teškoj hemiji, magacinima, sektorima za pakovanje i transport. Kako su svi ovi objekti bili stereotipnog, sumornog izgleda, ta „siva“ estetika nije bila od značaja sve dok je u njima i dalje moglo da se radi. Međutim, sa tom praksom se prekinulo onog trenutka kada su pooštreni kriterijumi za proglašavanje nekog prostora za „sredinu u kojoj može da se radi“.
Dobar industrijski pod je onaj koji trpi konstantnu intenzivnu eksploataciju
Beton je izuzetno hladna podloga koja, ako se u pogonu štedi na grejanju, nakon višečasovnog stajanja ili sedenja za mašinom negativno utiče na zdravlje radnika i time dugoročno dovodi u pitanje ispunjavanje proizvodne norme, te stoga može biti samo osnova na koju će se polagati neka druga oblažuća završnica kao habajući sloj.
Obloge koje su se do danas ponajbolje pokazale u kategoriji industrijskih podova jesu epoksidi i poliuretani. Koje su karakteristike epoksida i na kojim mestima je postavka ovog materijala najbolja pročitajte na sledećem LINKU.
Deo teksta preuzet sa www.podovi.org. Ostatak pročitajte na sledećem LINKU.