Zadatak naše redakcije, između ostalog je i informisanje i praćenje tema iz šireg polja građevinskog sektora. U rubrici Građevinski nedeljnik napravili smo kratak osvrt dešavanja od javnog značaja, planova za budućnost i pomaka u smislu energetske efikasnosti, teme koja sve više biva eksploatisana i u našoj zemlji i koja, čini se, prihvata značaj štednje energije iz više aspekata.
Što se novih zakona i regulativa tiče, na sajtu ministarstva građevine,saobraćaja i infrastrukture pojavile su se izmene zakona o planiranju i izgradnji. Naime, kako piše na pomenutoj stranici ministarstva, stupanjеm na snagu Zakona o izmеnama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službеni glasnik RS“ broj 83/2018, u daljеm tеkstu: Zakon), 6. novеmbra 2018. godinе, izdavanjе licеnci za odgovornog projеktanta, odgovornog urbanistu, odgovornog prostornog planеra i odgovornog izvođača radova u nadlеžnosti jе Ministarstva građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, odnosno ukinuto jе ovlašćеnjе kojе jе Inžеnjеrska komora Srbijе (u daljеm tеkstu: Komora) imala za ovaj dеlokrug poslova u skladu sa ranijе važеćim zakonom. Postupci započеti prеd Komorom do stupanja na snagu zakona bićе okončani u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 –US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14 i 145/14) izdavanjеm licеncе od stranе Komorе. Uz obrazac zahtеva za izdavanjе licеncе podnosi sе dokaz o uplati rеpubličkе administrativnе taksе, a podaci u vеzi sa plaćanjеm taksе mogu sе prеuzеti na linkovima ispod tеksta. Što se stručnih ispita tiče, oni će se polagati u Komori, prеd komisijama kojе su vеć ranijе formiranе rеšеnjеm ministra građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе.
Ličnе i ostalе licеncе kojе su izdatе u skladu sa do sada važеćim zakonom ostaju na snazi, osim ukoliko sе stеknu uslovi za njihovo oduzimanjе u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima donеtim na osnovu njеga. Važеnjе licеnci nijе uslovljеno plaćanjеm godišnjе članarinе u Komori, piše na sajtu. Detaljnije o ovoj regulativi možete pročitati na https://www.mgsi.gov.rs
Tanjug je prošle sednice bio izvor informacije u kojoj je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić pričao upravo o nelagalnoj gradnji koja nažalost kod nas još uvek nije rešeno pitanje. Kako je Vesić rekao, gradski inspektori, pripadnici MUP-a i tužilaštvo učestvuju u sprečavanju ove nelegalne radnje: „U narednih nekoliko meseci srušiće se nekoliko velikih nelegalnih objekata čime ćemo pokazati odlučnost da se neće više dozvoljavati bespravna gradnja. Moja poruka nelegalnim graditeljima jeste da to više ne čine jer će snositi posledice“, istakao je Vesić za Studio B. On je tada precizirao da će se najpre rušiti „divlji” objekti na javnim površinama jer oni ugrožavaju bezbednost i život ljudi, a potom će se odlučivati o drugim objektima.
Dotakao se i planova za nove projekte i podsetio da će se Stari tramvajski most prebaciti na lokaciju kojom će se povezati Ada Ciganlija i Novi Beograd.
Beta je prenela vest o novinama u elektronskom plaćanju koja će obuhvatiti i građevinske radnike na teriotoriji Republike Srbije. Naime, kako je prenela ova agencija, Od 2019. u Srbiji će biti omogućeno elektronsko plaćenje poreza na imovinu, kao i vaučeri za sezonske radnike, odnosno njihova elektronska prijava.
„Od 1. januara počinje da radi jedinstvena baza lokalnih poreskih administracija, tako da će građani preko interneta moći da pristupe bazi podataka, da pogledaju svoje dugovanje za porez na imovinu i da ga elektronski plate“, rekla je premijerka Ana Brnabić novinarima. Kako je dodala, od 8. januara prvi put u Srbiji počinje da važi i sistem vačera za sezonske radnike i to najpre za one u poljoprivredi, a isti sistem biće proširen i na sezonske radnike u građevinarstvu.
Biomasa, Foto:pixabay.com
Kao što smo naveli na početku, energetska efikasnost je i u Srbiji sve češća tema i radi se na tome kako na državnom nivou tako i u privatnom sektoru kroz razne seminare i konferencije da se ova tema što više približi javnom sektoru. Privredna komora Srbije organizovala je aktivnosti u tom smeru. Naime, PKS i stalna konferencija gradova i opština, uz podršku Kancelarije za javna ulaganja Republike Srbije, organizovali su skup u okviru projekta “BioVill” i program “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji”, koji u okviru nemačke razvojne saradnje sprovodi GIZ. Jasno je da je ova tema kompleksa, oko toga su se složili i učesnici skupa, ali kako su rekli, projekti su izvodljivi i za to je ključna razmena iskustava iz prakse i upoznavanje sa uspešnim poslovnim modelima Na konferenciji su se okupili predstavnici državnih institucija, lokalnih samouprava, privrednici i eksperti iz Srbije i inostranstva. Milica Vukadinović, stručni savetnik GIZ-ovog programa „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ pričala je o uspešnoj realizaciji u polju Biomase u Srbiji i osvrnula se na upotrebu iste za grejanje javnih objekata na primeru gradova Pirota i Priboja.
Važnost strateškog opredeljenja gradova i opština za uspeh projekata u oblasti bioneregije, potvrdio je i Miodrag Gluščević, predstavnik Stalne konferencije gradova i opština:”Po Zakonu o energetici toplotna energija je u nadležnosti lokalne samouprave, a novi Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada daje im u zadatak da savetuju građane o pitanjima energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije i tako podižu svest građana o važnosti energetske tranzicije. Da bi opštine krenule putem kojim su krenuli Priboj, Pirot, Vrbas, Kragujevac i Šabac potrebno je da postoji politička volja i razumevanje ove problematike. Takođe važan je i kapacitet lokalnih samouprava da iznesu čitav proces planiranja, tehničke dokumentacije i obezbeđivanja finansijskih sredstava“, zaključio je Gluščević.
Na konferenciji su, između ostalih, predstavljeni primeri bioenergetskog sela Busingen u Nemačkoj, ali i sela Kostojevići u opštini Bajina Bašta, jedinog sela u Srbiji koje ima sistem daljinskog grejanja i za koji je urađen koncept kako da postane energetski nezavisno.
O istoj temi Privredna Komora Srbije pričala je i na Studijskoj poseti Litvaniji koja je organizovana za stručnjake iz Srbije na temu korišćenja biomase za proizvodnju toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja. Studijskim boravkom u Litvaniji omogućeno je stručnjacima iz Srbije da se bolje upoznaju sa impresivnim rezultatima u oblasti korišćenja biomase u ovoj zemlji. odnosno sa izuzetnim uspesima koje je Litvanija u kratkom roku postigla u konverziji goriva (sa prirodnog gasa na drvnu biomasu) u sistemima daljinskog grejanja.