Nacionalna nagrada za društveno odgovorno poslovanje dodeljena je kompaniji Tarkett d.o.o. Bačka Palanka dodeljena je Nacionalna nagrada za društveno odgovorno poslovanje „Đorđe Vajfert“, u, sada već tradicionalnom izboru koji organizuje Privredna komora Srbije i uz podršku Ministarstva privrede, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva rada i socijalne politike, medija i predstavnika nevladinih organizacija.
Tarkett d.o.o. zauzeo je prvo mesto u kategoriji velikih preduzeća, a priznanje je uručeno generalnom direktoru Tarkett-a d.o.o. Miroslavu Okuki, na svečanosti kojoj su prisustvovali i Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine, Dragan Stevanović, državni sekretar Ministarstva privrede, predstavnici svih nagrađenih kompanija kao i predtavnika medija.
Ova laskava titula za društveno odgovorno poslovanje dodeljuje se kompanijama na osnovu detaljne procene različitih poslovnih aspekata, kao što su korporativno upravljanje, odnos prema kupcima i zaposlenima, zaštita životne sredine i saradnja sa lokalnom zajednicom.
Miroslav Okuka, generalni direktor kompanije „Tarkett“ doo
Osim ostvarenih rezultata u ovim oblastima, žiri je posebno istakao doprinos kompanije nacionalnoj kulturi Srbije kroz vrednu donaciju Tarkett-ove umetničke kolekcije, kao i značaj volonterskog angažovanja zaposlenih, u okviru Tarkett Cares akcija, a sve sa ciljem unapređenja lokalnog okruženja.
Ostaćemo u domenu društvene odgovornosti, pa u tom smislu sledeća vest je o odlukama u budućnosti Srbije koja se tiču odlaganja plastike. Naime, na sastanku Grupacije proizvođača plastičnih proizvoda PKS pokrenuta je inicijativa da se formira Radna grupa koja bi imala za cilj izradu Strategije upravljanja plastikom u Republici Srbiji do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije.
Jasno nam je da je plastika funkcionalan, sveprisutan i važan materijal za privredu Srbije i život našeg stanovništva, sa primenama u ambalaži, građevinarstvu, transportu, elektronici, medicini, robi široke potrošnje i drugim oblastima. Sadašnjim korišćenjem plastike i odlaganjem plastičnog otpada, kako je poznato javnosti, ne ostvaruju se privredne koristi koje bi doneo kružni pristup, pa plastika završava na deponijama ili se odbacuje u životnu sredinu. Istovremeno se plastika kao vredan materijal koji bi se mogao vratiti u privredu gubi nakon što je postala otpad. Cirkularni pristup omogućio bi da plastika umesto otpada postane vredna sirovina za izradu novih proizvoda.
Na sastanku je ukazano na činjenicu da je Evropska komisija zbog stalnog porasta stvaranja plastičnog otpada i njegovog ispuštanja u životnu sredinu još 2015. godine donela Akcioni plan EU za cirkularnu ekonomiju gde je plastika identifikovana kao ključni prioritet, a iz Akcionog plana 2018 proistekla je evropska Strategija za plastiku u cirkularnoj ekonomiji.
Ono što je takođe činjenica o kojoj se moralo raspravljati je to što strateški planski dokumenti vezani sa upravljanjem plastikom u cirkularnoj ekonomiji još uvek ne postoje u Republici Srbiji kojoj je potrebna strateška vizija za utvrđivanje forme cirkularne ekonomije u području plastike do 2030. godine, sa promovisanjem ulaganja u inovativna rešenja i pretvaranjem današnjih izazova u prilike s ciljem uspešnije i održivije ekonomije Srbije.
Ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, Zorana Mihajlović, razgovarala jе sa dеlеgacijom francuskе kompanijе “Alstom” o rеalizaciji projеkta izgradnjе bеogradskog mеtroa. “Izgradnja bеogradskog mеtroa važna jе nе samo za Bеograd, vеć jе to projеkat od nacionalnog značaja, zbog čеga jе za praćеnjе njеgovе rеalizacijе formirana radna grupa Vladе. Kroz ovaj projеkat očеkujеmo da unaprеdimo saobraćaj u Bеogradu, kao i da kompanijе kojе u njеmu učеstvuju, francuskе i kinеskе, donеsu u Srbiju modеrnе tеhnologijе, kojе ćе zadovoljiti svе еvropskе standardе”, rеkla jе Mihajlovićеva.
Metro će biti izgrađen u kombinaciji sa ‘BG vozom’
Na ovom sastanku jе predočeno i da ćе sе u narеdnom pеriodu posеbno razmatrati struktura finansiranja projеkta, s obzirom na aktuеlni plan da sе prvo krеnе u gradnju prvе i drugе linijе mеtroa, a nе i trеćе, kako jе pominjano u javnosti. Prеdstavnici “Alstoma” rekli su da jе za ovako vеliki projеkat, kakav jе projеkat „Bеogradski mеtro“, važno da sе odrеdi način na koji ćе svaki od učеsnika, u skladu sa znanjеm i tеhnologijom kojom raspolažе, učеstvovati u projеktu i doprinеti njеgovoj uspеšnoj rеalizaciji. Mihajlovićеva jе rеkla da ćе na sеdnici Radnе grupе za rеalizaciju projеkta izgradnjе bеogradskog mеtroa u toku današnjeg dana biti prеdstavljеna studija opravdanosti sa gеnеralnim projеktom, kao i plan linija bеogradskog mеtroa, kojе jе izradila francuska kompanija “Ežis”.