Prošla je još jedna sedmica u jeku građevinske sezone, a pored redovnih projekata koji su dobili neki epilog, tu su i oni koji već u najavi imaju određenih posledica.
Planovi za Beogradski metro polako počinju da dobijaju obrise najave početka radova, a finansiranje ovog zaista velikog projekta, biće, po svemu sudeći, prepušteno u ruke Francuzima. Tako nas je i sredinom ove sedmice premijerka Srbije Ana Brnabić obavestila da su u toku pregovori i da čak ima više kompanija iz Francuske koji bi stali iza izgradnje metroa u glavnom gradu Srbije.
„Nekoliko francuskih kompanija je zainteresovano za taj projekat, mi ćemo nastaviti da radimo na tome. Radna grupa za beogradski metro postoji na nivou Vlade.Ja se nadam da ćemo uskoro imati neke konkretne dogovore o tome“, objasnila je premijerka na kraju posete Francuskoj. Ona je rekla da je od 2018, kada su francuske kompanije bile najveći investitori u Srbiji, sve vidljivije njihovo prisustvo.
A Metro u Beogradu, pored ogromnih benefita, doneće i više cene stanova u ovom gradu. Mnogima zato deluje čudno što će prvi deo prve linije ići od trenutno nenaseljenog Makiškog polja pa do Pančevačkog mosta.
– Kada smo sa raznim stručnjacima u gradovima koji odavno imaju metro razgovarali o gradnji našeg beogradskog, svi do jednog su nas savetovali: „Kada odredite željenu trasu dodajte po jednu-dve stanice dalje sa svake strane jer će taj kraj doživeti veliku ekspanziju“, rekao je za list „Blic“ prvi čovek JKP „Beogradski metro i voz“ Stanko Kantar.
Prva linija metroa ići će od Makiškog polja preko Belih voda, Banovog brda, Sajma, „Beograda na vodi“, Trga republike, pored Luke Beograd ka Pančevačkom mostu, a u nastavku sve do Mirijeva. Druga će pak kretati od Mirijeva preko Novog Beograda do Zemuna. Prognozira se da će cene nekretnina u Mirijevu skočiti za najmanje 10-15 posto u odnosu na sadašnje. Ipak, ova povećanja su samo pretpostavka, pa će se o konkretnim ciframa pričati kada metro bude završen.
Ono što je uvek aktuelna tema, ne samo kod nas već na globalnom nivou su resursi obnovljive energije i njihova iskorišćenost. Poznato je da potencijali vetra višestruko premašuju energetske potrebe čoveka, a procene su čak i 200 puta. Ovo je rečeno na konferenciji pod nazivom „Osvajanje obnovljivih izvora energije“ u okviru „Karavana za klimu 2“, koju su organizovali ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji sa partnerima.
– Vetar je ekološki prihvatljiv, a ujedno je najsnažniji obnovljivi izvor energije. Sa otprilike dva MW opsluži se 1.100 domaćinstava. Imajmo u vidu da su to tročlana i četvoročlana domaćinstva, kao i da današnji vetrogeneratori mogu da budu snage i do osam MW, pa čak i 10 MW, a očekuje se da budući dostignu 20 MW, objasnio je profesor Vladimir Katić sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
On je naglasio da najveći potencijal imaju istočna Srbija i južni Banat. Tako je prosečna godišnja snaga vetra u Vršcu 250 W/m2 dok se ukupni energetski potencijal vetra u Srbiji procenjuje se na oko 1.035 MW. – Ključni problem efikasnosti vetro-generatora je gubitak energije, pa na izlazu imamo svega 25 odsto do 30 odsto početne energije. Ipak, najefikasnije su trokrake turbine, koje imaju najveću snagu. Druga stvar je veliki prostor koji je potreban za postavljanje vetroparka. Na primer, čitavih 600 hektara je potrebno da bi se jedan park od 50 MW, sa 20 vetrogeneratora od 2,5 MW uz postrojenje, bezbednosne koridore i drugo, negde postavio – kaže Katić i dodaje i da se mora voditi računa, kada se prave turbine i parkovi, o koridorima kojim se kreću ptice, o naseljima, rekama, zaštićenim područjima i naglašava da je potrebno pažljivo planiranje.
Potprеdsеdnica Vladе Srbijе i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, prof. dr Zorana Mihajlović, obišla jе ove sedmice radovе na izgradnji auto-puta na Koridoru 11, i poručila da su joj izvođači radova obеćali da ćе auto-put od Obrеnovca do Čačka biti puštеn u saobraćaj 15. avgusta. „Nastaviću do samog kraja da pratim svе što sе radi i da svakog dana „stojim iznad glavе“ izvođačima radova. Nisam poznata kao nеko ko hvali izvođačе, ali jе činjеnica da smo u prеthodnom pеriodu imali dosta kišе i da zbog toga radovi nisu mogli biti završеni do Vidovdana“, rеkla jе tom prilikom resorna ministarka.