Možda nam vremenske prilike nisu išle u prilog ove sedmice zbog konstantne kiše i povremenih vremenskih nepogoda u pojedinim delovima naše zemlje, ali zato se na polju izmena i najava sasvim dovoljno radilo. U građevinskom nedeljniku za ovu sedmicu bavićemo se izdavanjem stanova, odnosno novim pravilnikom u oporezivanju, zatim unapređenju poslovanja u smislu transparentnosti podataka pravnih lica, kao i novim pravilnikom o kvalitetu plastike.
Krenimo redom. Unosan posao izdavanja stanova na dan doživeo je procvat poslednjih deset godina, ali je činjenica da se najčešće poslovalo u sivoj zoni. Da bi se ovo izbeglo, ta oblast je sada regulisana Zakonom o ugostiteljstvu koji će u potpunosti biti primenljiv na jesen tekuće godine, do kada će važiti stara podzakonska akta. Tačnije, špic turističke sezone osim prihoda doneće i trošak onima koji izdaju smeštaj, jer od 1. jula počinje njihovo oporezivanje. Istina, brza i laka zarada izdavanjem sobe, apartmana ili stana biće moguća i ubuduće, ali, ovaj put, uz poštovanje određenih propisa. Novina je i da će stanodavci sami prijavljivati goste, a ne preko posrednika. Miroslav Knežević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija na ovu temu je rekao da je to što se danas popularno naziva „stan na dan“ definisano kao ugostiteljska usluga smeštaja u domaćoj radinosti. „Prvi put imamo zakonski definisan uslov u smislu da se svako izdavanje nekretnine na period kraći od 30 dana definiše ugostiteljskom uslugom pružanja smeštaja u domaćoj radinosti“, objasnio je Knežević. Za one koji se o zakon ipak ogluše, predviđene su novčane kazne od nekoliko stotina hiljada dinara.
Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta, kaže da bez obzira na sve postoji jedan segment u ovom poslu koji još radi u sivoj zoni. „Ja sam potpuno siguran da će svi koji ozbiljno žele da se bave ovim poslom nakon usvajanja zakona shvatiti da je najjednostavnije da plate taj mali iznos koji je neophodan kao paušalni porez na godišnjem nivou“, rekao je Seničić.
PKS nema ingerencije da garantuje za svakog privrednika, ali može da omogući onima koji traže partnere u poslu da imaju uvid u poslovanje istog. O čemu se radi? Privredna komora Srbije pokrenula je, u saradnji sa IT kompanijom „Cube Team“, novi biznis portal pod nazivom PKS Partner“ namenjen privrednicima koji žele da unaprede poslovanje, povećaju prodaju i konkurentnost i, na kraju, smanje rizik prilikom izbora novih poslovnih partnera. Tzv. PKS Partner je ustvari onlajn biznis portal koji sadrži poslovne informacije o svim registrovanim privrednim subjektima u Srbiji, navodi se u saopštenju Komore. Naime, portal objedinjuje javno dostupne informacije o srpskim firmama koje, uz korišćenje naprednih funkcionalnosti, omogućavaju smanjenje rizika u donošenju odluka, sagledavanje novih poslovnih mogućnosti i unapredjenje poslovanja. Cilj ovog portala je da osnaži srpsku privredu kroz digitalizaciju i korišćenje informacija koje su bitne za poslovanje svake firme, a njegove napredne funkcionalnosti pružaju mogućnost preuzimanja informacija o vlasničkoj strukturi kompanija, računima i blokadama, kao i povezanim licima, kako bi rizik onoga ko ulazi u saradnju bi manji. Moguće je i pretraživanje po kriterijumima, kao i uvid u finansijske izveštaje i zastupnike kompanija.
Foto: www.pks.rs
Jedna od mogućnosti je i pametna pretraga kompanija na osnovu više od 60 kriterijuma, od lokacije firme i statusa, do delatnosti i poslovnog prihoda.
Na mladima svet ostaje, stara je već floskula, ali zaista u njoj ima istine. Tako su stidenti arhitekture sa Fakulteta tehničkih nauka odlučili da dok na predavanjima slušaju o najsavremenijim tokovima u projektovanju i oblikovanju građevina, fakultativni deo nastave provedu gradeći kuću od slame, blata i drugih prirodnih materijala. Kuća nalik onoj u kojoj su živele naše dede i pradede niče na samom rubu Kelebije, tik uz granicu sa Mađarskom, na placu Deneša Debreija i Heni Varge. Pod budnim okom Lehela Hrvata, građevinskog inženjera sa višegodišnjim iskustvom u izgradnji eko kuća, i docenta Višnje Žugić, desetak mladih neimara gradi kuću od oko sto kvadrata. Materijal za gradnju biće samo i sključivo ono što su nađu u obližnjoj Kelebijskoj šumi. Ako mislite da je ovo novina kod nas, varate se, ovo će biti jedna od 15 eko-kuća koje su do sada izgrađene u našoj zemlji. Koristimo sve što možemo i što se nalazi u najbližem okruženju. Iskopali smo prvo temelj za stubove nosećeg zida koji će se tu nalaziti sasvim sigurno i za dva veka – objašnjava nam Lehel, ponosno pokazujući dokle se stiglo sa gradnjom. Stubovi su od bagrema, kao i temeljna ploča. Nekima je čudno jer nema ništa od cementa, ali ako Gradska kuća može da stoji na bagremovim stubovima 110 godina što ne bi bilo koja građevina. Na takvim temeljima sazidan je zid od slame sa blatom i izolovan trskom. Na taj način se postiže dobra termoizolacija i termoakumulacija.
Gradnja prirodnim materijalima realizuje se brzo, u njoj mogu da učestvuju svi koji se tu zateknu, a rezultat je kuća koja diše, u kojoj je zimi topla, dok je leti, u ovakvom ambijentu, sveže. Za grejanje će se koristi peć na biomasu koja se loži otpadom. „U ovakvim kućama nema klime, a izolacija je kao da imate stiropor od 26 centimetara nalepljen na zid od opeke. Izuzetno je energetski efikasna, a pritom od prirodnih materija, diše, ne treba joj posebna instalacija grejanja, a kasnije ni majstori za održavanje“, dodao Lehel.
Veoma je zanimljivo da vidimo kako izgleda jedan drugi ugao gradnje, jer ono što mi učimo na faklultetu kreće se u savremenom pravcu i ka modernim tehnologijama i otkrićima. Ovde vidimo od čega sve počinje, bila je jasna studentkinja Jelena Vujević iz Novog Sada.