Od ekologije do osiguranja. Tako bismo ukratko rezimirali sedmicu za nama. Očito smo sv bliži evropskim zakonima i aktima koji bi trebalo da olakšaju ovu sferu i ubrzaju određene procedure. Ohrabruje svakako i sve veća svest o značaju obnovljivih izvora energije.
Evropa planira gradnju preko 8.700 Hidroelektrana
Što se tiče hidroelektrana, trenutno u Evropi radi 21.387 hidroelektrana, dok se planira izgradnja ili se je ista već u toku za još 8.779, uglavnom na Alpima i Balkanu. Inače, ovo su rezultati prvog panevropskog popisa postojećih i planiranih hidroelektrana.
Kako su protekle sedmice upozorile nevladine organizacije „Juronejčer“ i „Rivervoč“, novom izgradnjom ranije netaknute reke, posebno na Balkanu, biće uništene. Pored toga, oko 2.500 projekata hidroelektrana planira se u zaštićenim područjima, uglavnom u nacionalnim parkovima ili zaštićenim područjima iz EU mreže Natura 2000.
Naime, podaci iz izveštaja ukazuju na 946 hidroelektrana u Srbiji – 85 postojećih, 830 planiranih i 31 u izgradnji, ukupno 105 na Kosovu, 692 u Albaniji, 426 u Bosni i Hercegovini. Najviše hidroelektrana u Evropi je, očekivano, u Nemačkoj – 4.839, a slede Austrija (4.485), Francuska (2.663), Norveška (2.453). U studiji koju su poručili organizacije „Juronejčer“, „Rivervoč“, Svetski fond za prirodu i Grupa za proučavanje teritorije i ambijenta, ističe se neuspeh vlada u EU i van EU da zaštite reke i biodiverzitet i dokumentuje nepoštovanje zakona EU, posebno Okvirne direktive o vodama.
hidroelektrana/ Foto:pixabay.com
Radijatore u Srbiji uskoro bi moglo da greje sunce
Protekle sedmice obradovala nas je vest da bi radijatore domaćinstava u Srbiji uskoro bi moglo da greje sunce, geotermalni izvori, toplota iz otpada, biogas ili biomasa. Gradovi i opštine kroz Program obnovljivih izvora u daljinskom grejanju i hlađenju u Zapadnom Balkanu mogu da obezbede sredstva za izradu studija i razvoj projekta. Evropska banka za obnovu i razvoj i Vlada Austrije za ove namene odvojile su četiri miliona evra donacije. Toplane u pet lokalnih samouprava u Srbiji vrlo su blizu da deo toplotne energije obezbede na ovaj način, čime bi znatno smanjile emisiju štetnih gasova. I to po istoj ceni grejanja.
Pančevo, Bor i Novi Sad analiziraju da li je moguće da, umesto gasa ili uglja, radijatore zagrevaju i uz pomoć velikih solarno-termalnih postrojenja, dok gradovi Valjevo i Šabac vagaju mogu li da upotrebe toplotne pumpe koje bi koristile toplotu iz postrojenja za preradu otpadnih voda.
Dilemu ima li Srbija dovoljno sunca da nam ono dogreva i stanove zimi, stručnjaci otklanjaju primerom Danske koja ima 30 odsto manje sunčanih sati, a ovakvi sistemi tamo uveliko funkcionišu. Uz solarne panele izrađivali bi se sezonski ukopani rezervoari u kojima bi se voda do oktobra zagrejala do temperature do 90 stepeni Celzijusa. Taman spremna za siguran i ekonomičan start sezone.
Građevina / foto: pixabay.com
Poslodavci će morati da osiguraju sve radnike
Kada se radi o sumiranju rezultata tržište osiguranja će ovu godinu završiti rastom od oko šest odsto. Kako je objašnjeno na srpskim Danima osiguranja u Aranđelovcu, tome pogoduju ekonomski uslovi. Na ovom skupu najavljeni su i novi oblici obaveznog osiguranja.
Za one koji rade rizične poslove i sve zaposlene, dobra vest je da će novi zakon o osiguranju od povreda na radu, obavezati svakog poslodavca da osigura radnike. Zakon se najavljuje za proleće, nadležni kažu da to nije dodatni namet poslodavcima. Ipak, i bez tog sigurnog prihoda, ova godina je za sektor osiguranja jedna od uspešnijih. Osiguravajuća društva beleže veći broj prigovora, ali na te prigovore brže reaguju. Uz iskustvo poplava iz 2014. godne i zemljotresa u okruženju učesnici skupa, razmatraju mogućnosti partnerstva države i osiguravajućih kompanija u naknadi takvih šteta.