Srbi grade po svetu
Opšte je poznato da Srbi odlaze u Zapadnu Evropu kako bi svoj rad barem trostruko više naplatili nego u svojoj zemlji. Naime, građevinari iz Srbije prošle godine su u inostranstvu izveli radove vredne 17,5 milijardi dinara, od čega je 8,6 milijardi izvedenih radova na zgradama, objavio je Republički zavod za statistiku.
Kada bismo klasifikovali prema državama, najveća građevinska aktivnost zabeležena je, sasvim očekivano, u Nemačkoj, tačnije 18,5 odsto od ukupne vrednosti izvedenih radova, zatim sledi Ruskoj Federacija 16,6, Crna Gora sa 13,9 i Peru sa 10,7 odsto.
Materijal i oprema iz Srbije ugrađivani su pretežno u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, dok je najveći broj od prosečnih 1.726 srpskih građevinara u inostranstvu radio u Nemačkoj, Crnoj Gori, Ruskoj Federaciji i Bosni i Hercegovini. Tokom prošle godine u inostranstvu su ugovoreni radovi u ukupnoj vrednosti od 23,9 milijardi dinara i to najviše u Crnoj Gori, a slede Ruska Federacija, Nemačka, Uganda i Bugarska.
Građevinska komora traži da 50% radova na izgradnji infrastrukture pripadne domaćim firmama
Borba sa strancima za izgradnju infrastrukture jedan je od problema na koji nailaze domaći privrednici, sada već dugi niz godina. U skladu sa tim potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić rekao je da stranim kompanijama ne treba političkim dogovorima i bez tendera poveravati izgradnju infrastrukturnih objekata u Srbiji i dodao da će to potpuno uništiti domaću građevinsku operativu, kao i da domaće građevinske firme traže da 50% radova na izgradnji infrastrukture pripadne njima i da se obezbede uslovi tendera da na njima mogu da konkurišu.
Rodić je povodom polemike u javnosti oko izgradnje Moravskog koridora od Pojata do Preljine, dužine 110 kilometara, koji bi trebalo da radi američka firma Behtel, podsetio da je ta praksa dovođenja stranih firmi uvedena 2000. godine.
Na pitanje postavljeno ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorani Mihajlović zašto se to radi bez tendera ona je dala odgovor da Srbija ima strateške ugovore sa više zemalja, na osnovu kojih je do sada izgrađeno mnogo pruga i puteva. Rodić je rekao da se, čak i kada se raspišu tenderi za izgradnju nekih infrastrukturnih objekata, traže uslovi koje domaće firme ne mogu da ispune, a odnose se na milionske prihode. On je dodao da „stranci neće da zabodu lopatu, a da na realnu cenu ne zaračunaju još 25% do 30%“.- Te firme, kao glavni izvođači radova, tako čuvaju licencu, a za radove angažuju naše firme i radnike plaćaju 2,5 EUR, a strance 24 EUR do 28 EUR – rekao je Rodić. Ono što je još primetno, prema Rodićevim rečima, je to da strane firme angažuju i domaće institute kao projektante, ali da nadzor poveravaju strancima. Domaće firme kao podizvođači ne mogu, kako je naveo, da dobiju licencu za glavne izvođače i tako obezbede uslov za rad u inostranstvu.
Foto: www.pixabay.com/Michael Gaida
Upozorenje Agencije za privredne registre
Agencija za privredne registre upozorila je građane i privredne subjekte da koverte sa uplatnicom za „upis promene u PrivredniRegistar.rs“ ne potiču od ove Agencije, već da je u pitanju komercijalna ponuda koja nema nikakve veze sa ovim državnim organom, niti sa Registrom privrednih subjekata koji se vodi u Agenciji, u skladu sa zakonom.
Kako se navodi u obaveštenju pomenute agencije, APR-u se obratio veliki broj građana koji su primili koverte sa uplatnicama na kojima su štampani iznosi od 2.000, 3.000, 6.000 i više hiljada dinara, čija je svrha „upis promena u Privredni registar“, uz koje su priloženi opšti uslovi na osnovu kojih se može uvideti da je reč o informativnoj ili reklamnoj usluzi, odnosno upisu u svojevrsni imenik koji ima komercijalnu prirodu.
Određeni broj privrednih subjekata obavestio je Agenciju da su im navedenu uslugu telefonom ponudila lica koja su se predstavila kao zaposleni u Agenciji. Agencija je u svom saopštenju navela da telefonskim putem ne nudi usluge, već sa korisnicima komunicira isključivo na osnovu registracionih prijava koje primi na način propisan zakonom.
S obzirom da je reč o vrsti obmanjivanja javnosti koje može dovesti do nastanka brojnih štetnih posledica, Agencija za privredne registre će o navedenoj pojavi obavestiti Ministarstvo unutrašnjih poslova.