Od svojih početaka pa sve do danas građevinarstvo je prolazilo kroz mnoge razvojne periode. Svaki od njih sa sobom je nosio pravila, principe i simbole koja su ga kroz praktičnu primenu činili vizuelno i istorijski prepoznatljivim. Tu se ubrajaju svi oni elementi fasade na osnovu kojih se već letimičnim pogledom konkretna građevina sa velikom tačnošću može pozicionirati na stilskoj vremenskoj liniji.
U antičko doba to su bili stubovi sa karakterističnim kapitolima i skulpture ljudskog tela; u Srednjem veku utvrđeni zamkovi sa svojom jednoličnom, sivom kamenom spoljašnjošću; u gotici vrtoglavo visoke katedrale sa ugaonim gargojlima i vitražima, u klasici 18. i 19. veka četvorovodni krovovi i kitnjasti ukrasi zaobljenih linija, a danas instalacije od aluminijuma.
Aluminijum je materijal 21. veka
Savremena likovna umetnost, prateći preference autora, i dalje u velikoj meri primenjuje tradicionalne, davno etablirane tehnike, koje je u neku ruku prilagodila trenutku (umesto ulja danas se često koristi akril na platnu), ali je ipak pretežno definisana konceptualizmom kao pravcem, i instalacijom kao njegovim dominirajućim pojavnim tipom.
Instalacija je vrlo moćna tehnika jer podrazumeva rad sa takvim materijalima i takve formate koji nisu ograničeni samo na muzejske galerije, već se zbog svojih dimenzija često izlažu na otvorenom. Fasade kao obeležje 21. veka – primetno je upravo to delimično stapanje likovne umetnosti i arhitekture, zbog čega mnoge savremene objekte na kojima se jasno da uočiti uticaj konceptualizma, slobodno možemo nazvati građevinskim instalacijama. Građevinska instalacija je svojevrsna celina, entitet visoke umetničke vrednosti koji svojom suštinom, izraženom kroz formu i pojavnost, šalje snažnu estetsku poruku.
Fasada su i danas mala umetnička dela
Otkada je prvi put proglašeno sedam svetskih čuda (koja su, ruku na srce, sva bila sagrađena na potezu od Grčke do Male Azije, zaključno sa Egiptom na severu Afrike), čovečanstvo oseća stalnu potrebu da ocenjuje i rangira građevinsko umeće. Međutim, deluje da to u savremenom dobu nije nimalo jednostavno iz jednog važnog razloga. U prošlim vekovima čudima arhitekture proglašavane su vladarske palate i skulpture izrađene po njihovoj želji, dakle personalizovani objekti čiji je broj bio ograničen veličinom i prostranošću tadašnjeg sveta, u kome sve do kraja 15. veka nije bilo Amerike.
Deo teksta preuzet sa portala www.prozorivrata.com, ostatak priče o modernim fasadama pročitajte na sledećem LINKU.