Količina ambalaže se brzo povećava širom sveta kako na razvijenim tako i na tržištima u razvoju kako bi zadovoljila potrebe rastućih i bogatijih populacija. Ovo povećava uticaj ambalaže u svakoj fazi životnog ciklusa pakovanja, od ekstrakcije resursa do upravljanja otpadom na kraju života.
Ipak, učinjen je veliki napredak kako bi se smanjio rastući obim otpada koji se proizvodi. Ovo podrazumeva nove propise o upravljanju proizvodima, veću efikasnost u lancima snabdevanja proizvodima i pritisak na troškove, što pomaže kompanijama da uštede novac koristeći manje pakovanja, a pružile iste rezultate. Ovi propisi doneli su pozitivne rezultate uključujući: smanjenje potražnje sirovina, smanjenje otpada i emisija, prelazak na održivije materijale i uklanjanje opasnih materija iz ambalaže.
Ranije ove godine, tim u UTS: Institut za održive resurse sproveo je istraživanje o održivosti kompanija za pakovanje koje rade na tržištima u razvoju. Glavne tri uspešne kompanije imaju sedište u Evropi, tako da je Evropa priznati lider u održivosti pakovanja. Nalazi ovih kompanija, od kojih su mnogi globalni i posluju u Australiji, pružaju korisne informacije o ambalažnom otpadu ovde.
Sve u svemu, kompanije su se najbolje pokazale na polju efikasnosti pakovanja i oporavka ambalaže na licu mesta. Efikasnost pakovanja je atraktivna iz perspektive produktivnosti troškova i resursa, a oba ova područja performansi lakše kontrolišu kompanije nego, recimo, procese lanca snabdevanja. To su očigledne oblasti u kojima se mogu započeti kampanje koje ulažu u poboljšanje održivosti ambalaže.
Na drugom kraju spektra, kriterijum sa drugom najnižim površinom performansi bio je oporavak ambalaže. Takođe spuštanje spiska performansi je angažovanje potrošača.
Jednostavna efikasnost pakovanja može se postići kombinacijom poboljšane selekcije i proizvodnje ambalaže, pametnog dizajna ambalaže za povećanje konstruktivne čvrstoće sa manjim materijalom i dizajniranjem ambalaže namenski, a ne over dizajniranjem.
Dobre performanse uključuju specifične ciljeve za smanjenje ambalaže u odnosu na proizvod ili prodaju, ili više holističkih mera, kao što su primarno i distribucijsko pakovanje, manje recikliranih materijala – zajedno sa sistematskim procesima za kontinuirano pregledanje postojeće ambalaže.
Preduzeća mogu da koriste nivoe performansi za gore navedene kriterijume vezane za otpad, kako bi sami procenili svoje trenutne performanse, a zatim izabrali ključna područja da bi se fokusirali na gušenje performansi do sledećeg nivoa.
Prevedeno sa stranice: www.fmmagazine.com.au