Da li i Vama najlepÅ”e miriÅ”e kod bake kuÄi? Da li je i Vama hrana najukusnija kod mame u kuhinji? Da li Vam je prijatnije u jednom ili drugom restoranu ako su pritom jelovnik i kvalitet hrane na istom nivou?
Da li i vi neretko idete na drugi kraj grada u supermarket, kod frizera, kozmetiÄara, berberina… iako možda baÅ” u zgradi u kojoj živite postoji takva usluga? Da li se seÄate kada ste kao dete, ležali na toplom pesku, sluÅ”ali talase i oseÄali lepotu kojoj ni sami ne znate ime. Da li je moguÄe stvoriti prostor koji Äe nam pružiti isti oseÄaj netaknute bezbrižnosti i sreÄe? Pored kvalitetne usluge i lepe energije kojom ljudi ispunjavaju prostor, koji su to magneti danaÅ”njih enterijera koji Äine da se zaljubimo baÅ” u kvadrate? Lepota je u oku posmatraÄa, rekli bismo. Ali lepota je relativna. Kažu, sreÄeno je sa ukusom zato ljudi vole da idu tamo. Ili: āOvo je apsolutno bez ukusa ureÄeno, a konstantno je krcato, zaÅ”to iko ovakvo mesto poseÄuje?!ā Å ta je ukus? Pri tom, ne mislim na ukus kao senzorni sistem za hranu i piÄe veÄ kao valuaciju estetike.
Prvi put se ukus pominje u XVII veku. Benedeto KroÄe, italijanski filozof je rekao da je ukus āsposobnost suÄenja u pitanjima lepoteā i time svrstao meÄu kljuÄne pojmove kojima Äe se estetika kao filozofska disciplina baviti. Å kotski filozof Dejvid Hjum je smatrao da merilo ukusa proizilazi iz bioloÅ”kog sastava, da je ukus posledica āunutraÅ”njeg Äulaā. Hjum brani stav da ukus ne potiÄe iz intelektualnog veÄ iz prirodnog emocionalnog dela naÅ”eg bioloÅ”kog sastava.Razum pruža znanje o istini i laži. Ukus daje oseÄanje lepog i ružnog. Sve ovo su odgovori na pitanje zaÅ”to nam se neki enterijer dopada ili ne! Enterijer komunicira, i nama se kao nekome ko āupijaā taj prostor svim Äulima, manje ili viÅ”e sviÄa to Å”to osetimo.
Prostori priÄaju nemuÅ”tim jezikomā¦ NemuÅ”ti jezik je u narodnim pripovetkama jezik kojima se ljudi mogu sporazumeti sa životinjama. NeÄemo sada reÄi da je prostorija živa, i da zidovi, nameÅ”taj, tapete, rasveta i ostali elementi enterijera priÄaju kao Å”oljice u bajci āLepotica i zverā, ali zasigurno komuniciraju. Prenose na nas utiske koje razliÄitim Äulima oseÄamo i bude u nama najraznovrsniju lepezu oseÄanja. Zamislite da dolazite kuÄi posle napornog dana, ili sa iscrpnog puta i saÄeka Vas ispred zgrade komÅ”ija sa osmehom. A zamislite sad da se kolima parkirate u garažu i ni na koga ne nailazite. Samo na neka vrata i hodnike. A tako bi Vam prijali osmeh i lepa reÄ. Ovakav prostor može da Vas doÄeka i uz osmeh i uz lepu reÄ. Da Vas podseti da ste stigli kuÄi, poželi Vam dobrodoÅ”licu.. Tamnim bojama Vas umiri, a crvenom Vam pruži potrebnu energiju.
Da li Vam se desilo da uÄete u deÄije sobe, posebno sobu za bebu i da iako, na primer, beba joÅ” nije doÅ”la na ovaj svet, Vama sve miriÅ”e na nju? Da li znate da je dodir majke i bebe odmah posle roÄenja neÅ”to Å”to obeleži život, a da toga nismo svesni? ZaÅ”to ne produžiti bebama taj oseÄaj sigurnosti i topline majÄinog zagrljaja, uÅ”uÅ”kavajuÄi ih u tople, mekane prekrivaÄe, pastelnih boja. Äesto nismo svesni koji segment enterijera nam Å”alje najjaÄu poruku.
Nekada je to detalj, dekoracija, slika, skulptura. Njihova uloga nije samo da popuni zid i ulepÅ”a ambijent. Detalji nam Å”alju poruke. KornjaÄica koja sedi na ivici TV komode jasno kaže: āOpusti se, stigao si kuÄi, sve je u redu, sedi, lezi, radi Å”ta ti se radi, sve je okā¦ā postaje neizostavni deo enterijera. I doprinosi naÅ”oj percepciji istog.
Važno je uzeti u obzir i trenutno raspoloženje posmatraÄa. Usled velikog broja informacija koje apsorbujemo svakodnevno, sve smo svesniji da nismo ācrno-beleā osobe, veÄ se puno nijansi sive i svih drugih tonova, prelivaju u naÅ”em raspoloženju u toku jednog dana. Zavisno od toga nam nekad prijaju tiÅ”i, a nekad buÄniji prostori, veÄi ili manji, prazniji ili popunjeniji, bilo elementima enterijera ili ljudima, tamniji ili svetliji, oblije ili Äetvrtaste forme. Mi oblikujemo enterijere i oni oblikuju nas.
Ponekad, kada je svet oko nas u haosu, potrebna nam je ÄistoÄa, dodir hladnog mermera, koji svojom Ävrstinom i hladnoÄom smiruje uzburkane misli u nama samima i Äini da sve deluje kao da držimo stvari pod kontrolom. U ovoj sobici Äete osetiti miris trave, mir Å”ume. ÄuÄete ptiÄice i osetiÄete vetar. Jer je to emocija koju Vam prenosi tj. naÄin na koji komunicira enterijer. Kombinacijom dezena, boja i formi.
Dok Äemo u ovoj fotelji svi zamisliti gospodina u finom odelu od tvida, sa lulom ili tompusom, cipelama od prevrnute koze i teÅ”kim parfemom. I da nismo svesni naÅ”e imaginarne osobe koja sedi u fotelji, mi zaista oseÄamo miris lule i drveta!
ZamiÅ”ljamo oseÄaj koji ima dok ga topli somot fotelje obavija, a drvene obloge na zidovima Äine njegov dom poput sigurne tvrÄave. Sa druge strane, prostor može uticati i na naÅ”e raspoloženje. U jednom boho razdraganom ambijentu Äemo udahnuti neoÄekivanu porciju energije i mladosti. VraÄamo se u dvadesete godine, u naÅ”e velike snove i ideje o svetu.
Sve nam izgleda lepÅ”e ako u toku dana, bar pet minuta provedemo u ovakvom okruženju. Ovaj prostor, poput Äuvenog Äajnog kolaÄiÄa iz Prustovog romana, u nama budi seÄanja, dodir mekanih fotelja, podseÄa na neke uzbudljive zagrljaje, Å”areni jastuci nas zovu da se opustimo i osetimo se nestaÅ”no i slobodno kao nekad.
PodeliÄu sa Vama jednu moju unutraÅ”nju nesvesnu analizu. Neke ljudi Äim ih vidim, pri prvom susretu vezujem za odreÄene boje, oblike, voÄe, povrÄe, biljkeā¦. Kada se to prenese na prostor dobijemo masivnije ili filigrane oblike. Filigrani karakteri zahtevaju filigranske prostore. Ograda pored stepenika u zgradi može izmeniti Äitav prostor, stvarajuÄi razigrane oblike od gvožÄa. Želeli smo celoj zgradi da damo karakter nadrealnog, i izgled nekog urbanog, umetniÄkog dela. Skulptura u svakodnevnom životu. Pustolovni karakteri otvorenih Äula, gladni konstantno novih informacija se mogu zadovoljiti samo enterijerima koji im pružaju mnogo informacija. Kontrast ravnih linija, hladnog stakla na stolu preciznih dimenzija i mekanog, Äupavog tepiha, udobne sofe i jastuka veselih boja, ovde nas uvodi u svet gde je sve moguÄe.
Možemo da se opredelimo gde želimo da nas maÅ”ta nosi pogledom na bilo koji deo nameÅ”taja. Gde god da se okrenemo neophodno je da nam se Äula hrane, bojama, oblicima, teksturama, idejama, mirisima… Jako važan element u osmiÅ”ljavanju prostora jeste i definisati dozu āpopunjenostiā nekog prostora.
Nekom senzibilitetu prijaju prazni zidovi da bi njegova ili njena energija mogla da nesmetano plovi prostorom sto se može videti na slici pored. PreviÅ”e dekoracije ih sputava, uznemirava, seÄe krila, energiju i raspoloženje. Zato tek poneka zaobljena linija drvenog stola i Äebe od kaÅ”mira, nehajno prebaÄeno preko fotelje, daje atmosferu uÅ”uÅ”kanosti, poziva gosta da se opusti i u skoro zen atmosferi dozvoli Äoveku da živi u sadaÅ”njem momentu, bez suviÅ”nih i bespotrebnih detalja.
Nekad je potrebno promeniti paradigmu kroz koju posmatramo stvari i oživeti dete u sebi! Dete najbolje oseÄa, ima najiskrenija i najistanÄanija Äula i ne gresi. Kod deteta je sve moguÄe. Kao i Å”to je u enterijeru puno toga moguÄe, samo je važno da ne dozvolimo razumu da nam odreÄuje granice! I da dozvolimo nepravilnosti, nesavrÅ”enosti, a nekad i nesklad, jer u razliÄitosti i leži lepota karaktera. Enterijer je hrana za naÅ”e oÄi koju Äesto potcenjujemo. Kako kupujete sliku? OÄara vas, zaljubite se u nju na prvi pogled i svaki put kada uÄe u VaÅ” vidokrug vrati Vam lepu emociju sa prvog susretaā¦ I ona komunicira.
Prostori emituju emocijeā¦ Nesvesno utiÄu na nas i bude najrazliÄitija oseÄanja! Ne potcenjujmo ih! Ohrabrimo ih da nam ulepÅ”avaju svakodnevnicu i uživajmo u njima! Upoznajmo ih i dopustimo njima da upoznaju nas! A koja je naÅ”a mera i naÅ” ukus, Äe nam glasno saopÅ”titi naÅ”e Å”esto Äulo, tj. taj oseÄaj identifikacije sa ambijentom. Nije lako pogoditi, ali obeÄavam Vam ako probate, da Äe Vas rezultat svakodnevno ispunjavati lepim emocijama i pozitivnom energijom! Svako jutro i svako veÄe, VaÅ” prostor Äe Vam ispriÄati po jednu lepu priÄu i uÄiniÄe svet joÅ” lepÅ”im mestom za život!