Energetski sertifikat zgrade vs energetski sertifikat stana

Ove godine smo „obeležili” 10 godina od primene nove regulative iz oblasti energetske efikasnosti zgrada. Nesumljivo je da postoji uočljiv pomak u projektovanju i izgradnji, sa aspekta dobrog i u okvirima propisa i pravila struke, ispravnog delanja u ovoj oblasti, ali je takođe jasno da je ostalo još dosta prostora za unapređenje. Učesnici na tržištu su takođe uglavnom dobro prihvatili novonastale obaveze, kojih ranije nije bilo, ali sada se mogu sagledati i neki nedovoljno razjašnjeni aspekti, pre svega energetske sertifikacije.

Energetska sertifikacija

Energetska sertifikacija je proces u kome se u fazi izgradnje, neposredno pre tehničkog pregleda i dobijanja upotrebne dozvole, pristupa izradi energetskog sertifikata, koji se kolokvijalno naziva „energetski pasoš“, iako je jasno da to nije adekvatni naziv, jer „zgrada nigde ne putuje“. Ova isprava se radi u svim evropskim državama, ali svaka država ima specifičnosti u proceduri i sadržini tog dokumenta. Većina država je opredeljena da se energetski sertifikat izdaje na osnovu potrebnih godišnjih energija za grejanje, hlađenje, ventilaciju, osvetljenje, pripremu sanitarne tople vode, rad pomoćnih sistema. Kod nas je situacija takva da se posmatra samo energija potrebna za grejanje, dok ostale energetske potrebe u zgradi nisu relevantne. Jasno je da se ovakva metodologija treba uskladiti sa dominantnom procedurom (u EU), ali je to proces koji traje, evo, već deceniju.

Da budemo precizniji, energetski sertifikat se izdaje na osnovu specifične potrebe energije za grejanje, tj. jedinične vrednosti, po m² grejane površine, u okvirima različitih funkcija koje je zakonodavac definisao, kao i u odnosu na to da li se radi o potpuno novom objektu (koji tek treba da se izgradi), ili se radi o postojećem objektu (koji je predmet rekonstrukcije, adaptacije, dogradnje i sl.).

Kada se govori o energetskom sertifikatu (pasošu), uglavnom se misli na zgradu kao celinu. Međutim, i pojedini delove te zgrade mogu imati svoje energetske sertifikate (pasoše):

• Deo zgrade koja ima više energetskih zona (npr. u zgradi se u prizemlju nalaze poslovni prostori, a na spratovima stanova)
• Deo zgrade koji čini samostalnu upotrebnu celinu (poslovni prostor, stan…) za postojeće zgrade koje se izdaju u zakup, prodaju, rekonstruišu i sl.

U tom smislu se može i postaviti pitanje o validnosti energetskog sertifikata koji tretira celu zgradu, ukoliko je predmet intervencije, prodaje i sl. samo jedan njen deo, npr. stan.

Kome pripada neka zgrada?

Nesumljivo je da su vrednosti iskazane u energetskom sertifikatu, na osnovu kojih je i određen energetski razred kome pripada neka zgrada, zapravo uprosečene vrednosti, tako da je sasvim moguće, da one odgovaraju nekim stanovima, a nekim stanovima ne.

Ova odstupanja mogu biti mala i zanemarljiva, ali mogu biti i značajnija, naročito ako je globalni rezultat za celu zgradu o zoni graničnih vrednosti energetskih razreda, te se može i očekivati da su neki stanovi u povoljnom energetskom razredu (npr. u C energetskom razredu, a neki nisu, pa su u npr. D energetskom razredu). U slučaju kada kupac razmatra, ili bira stan u zgradi, između ponuđenih istih ili sličnih stanova, verovatno je da će neka od osobina doneti pozitivne, neka negativne „bodove“, tako da će se kompromisom doneti odluka. U sadašnjim okolnostima, u novim zgradama se potrošnja energije za grejanje određuje i naplaćuje po stvarno utrošenim količinama, tako da energetske performanse stana koji je u razmatranju nisu zanemarljiv činilac. Ukoliko se takav stan kupuje za izdavanje, onda to ne mora da bude predmet razmatranja, jer će se teret plaćanja uglavnom preliti na zakupca. U slučaju da su postojeće (stare) zgrade u pitanju, u velikoj većini njih ne postoje tehničke mogućnosti za naplatu prema stvarnom utrošku, te i u tom slučaju energetske performanse stana ne moraju da budu u vrhu prioritetnih zahteva. Međutim ne treba zaboraviti da je naplata po stvarnoj potrošnji zakonska obaveza (u slučaju da je zgrada priključena na daljinski sistem grejanja), te da će se jednog dana i ta obaveza ispuniti.

Pozicija stana u odnosu na spratnost zgrade:

• Da li je npr. u prizemlju, iznad negrejanog podruma ili garaže,
• Da li je možda na poslednjem „povučenom“ spratu, ili je u potkrovlju,
•  ili je negde između njih.

Visina u enterijeru:

• Da li su stanovi na svim spratovima iste svetle visine, ili postoje razlike (npr. stanovi na poslednjoj „povučenoj“) etaži se danas često posmatraju kao stanovi koji su luksuzniji od ostalih ispod (penthouse), veći su po površini i imaju veću svetlu visinu u enterijeru, te je i njihova kubatura veća, jer su ventilacioni gubici povećani. Takođe, zbog veće svetle visine, i stolarija je većeg formata, često su u pitanju velika klizna balkonska vrata od poda do plafona, što razumljivo, vodi i većim transmisionim gubicima toplote.

Pozicija u odnosu na osnovu zgrade

• Da li ima jednu, dve ili više slobodnih fasada,
• Da li ima susedni stan sa jedne ili više strana,
• Kolika je dužina negrejanih hodnika i stepenišnog prostora, sa kojom se stan graniči?

Orijentacija prema stranama sveta:

• Da li je osunčan u zimskim mesecima,
• Da li postoji neka fizička prepreka koja zasenjuje stan,
• Da li je jednostrano ili višestrano orijentisan?

Urbanistička makro i mikro lokacija, dispozicija i uticaj vetra:

• Grad, mesto,
• Izražena nadmorska visina,
• U zavetrini ili na čistini.

Ukoliko smatramo da su svi stanovi u posmatranoj zgradi projektovani i izgrađeni u istom arhitektonskom maniru, dakle sa istim, ili sličnim veličinama prozora / balkonskih vrata, istim zidnim, krovnim i podnim strukturama, razlike u toplotnom komforu u stanovima (zimi), svakako da potiču od više parametara. Intuitivno, svi znamo da su zimi najtopliji stanovi, oni koji su „ušuškani“, dakle stanovi koji su imaju komšiju i s leve i sa desne strane, odnosno iznad i ispod. Takođe, znamo da je na poslednjem spratu (ili potkrovlju) zimi najhladnije, a leti najtoplije. Stanovi iznad otvorenih prolaza (pasaža, ulaza u garaže i sl.) su mahom u lošijoj situaciji, jer se značajno odavanje toplote odvija upravo preko podne konstrukcije, nad tim otvorenim prostorima, naročito u vetrovitim danima, uz potencijalno problematične kontaktne temperature na samoj podnoj površini (osećaj da „nešto vuče / duva“).

Metodologija računarske provere

Za računsku potvrdu ovde iznetih stavova, prikazani su rezultati bazirani na nekim od brojnih realnih projekata iz prakse, za nove zgrade u periodu, od prethodnih par godina, za koje su rađene analize iz oblasti arhitektonske fizike i elaborati energetske efikasnosti. Svi ovde predstavljeni projekti su projektovani u sličnom (tržišnom) maniru, a dati su kao anonimni objekti, sa sledećim osnovnim karakteristikama:

• Kompaktne forme
• Umerene spratnosti
• Centralno pozicionirane zajedničke komunikacija
• Materijalizacija termičkog omotača u skladu sa minimalno potrebnim kriterijumima
• Zgrada kao celina zadovoljava minimalne uslove energetske sertifikacije.

KnaufTerm3D

Za sve zgrade su napravljeni 3D termički modeli u programu KnaufTerm3D, i na bazi izračunatih vrednosti, za zgradu kao celinu, kao i za pojedine, ovde prezentovane stanove, formirani su grafički i tabelarni prikazi. Q_H.nd je specifična potrebna energija za grejanje (po jedinici površine grejanog prostora), na godišnjem (sezonskom) nivou, označava parametar za određivanje energetskog razreda. Program KnaufTerm3D koristimo u svakodnevnom radu i u prethodne 4 godine smo u njemu projektovali više od 1.5 miliona m² objekata različitih namena.

Komentar rezultata

Na osnovu prikazanih rezultata, za različite situacije, neki zaključci se mogu navesti:

• U svim slučajevima, najlošiji rezultati su za stanove na poslednjoj etaži (povučenom spratu) i u glavnom su takvog intenziteta da ne spadaju u obavezni C energetski razred, već su mahom u D energetskom razredu.
• Stanovi iznad pasaža ili garaža, su sledeći po veličini toplotnih gubitaka zimi, ali nisu u svim slučajevima izvan propisanog C energetskog razreda.
• Stanovi na spratovima ispod povučenog poslednjeg sprata su nešto lošijeg rejtinga nego stanova na „običnim“ spratovima, ali su u okvirima C energetskog razreda.
• Očekivano su najbolje rangirani stanovi koji su „u sredini“ zgrade.
• Dijapazon energetskih razreda za analizirane stanove se kreće između 2 razreda, najčešće C i D, a nešto manje C i B, dok ima slučajeva i kada su tri razreda u opsegu (B, C i D).

Zaključak

Ne ulazeći ovom prilikom u validnost izrade i tačnost rezultata energetskih sertifikata (pasoša) za zgrade koje su na tržištu (o čemu smo pisali ranije), jasno je da se pri donošenju odluke o kupovini stana mora posebno povesti računa o specifičnostima koje svaki projekat, odnosno svaka zgrada, te svaki stan ima, te da se ne mogu generalizovati stavovi i donositi pouzdani zaključci na osnovu energetskog sertifikata zgrade, dokumenta koji je javno dostupan. Preporučuje se da potencijalni kupci stanova traže od investitora i sertifikate za stanove, a naročito za stanove koji su ovde klasifikovani kao energetski problematičniji (na poslednjem spratu ili iznad pasaža i garaža).