Zgrade predstavljaju velike potrošače energije svuda u svetu; u Evropi one troše 40% ukupne energije, dok je u Srbiji taj procenat veći i iznosi čak 60%. Razlog ovako velike potrošnje enegije u zgradama leži u činjenici da je najveći broj stambenih objekata u Srbiji izgrađen u vreme 60-tih do 80-tih godina 20. veka kada se nije vodilo mnogo računa o energetskoj efikasnosti i potrošnji energije.
Energetski efikasna zgrada, Zemun Srbija
U Srbiji 300-400.000 kuća uopšte nema termoizolaciju. Samo za zagrevanje ovakvih kuća potrebno je preko 220 kWh/m² energije godišnje, dok je pored grejanja potrebno obezbediti i dodatnu energiju za hlađenje u letnjem periodu, energiju za osvetljenje i rad uređaja u domaćinstvu – povećavajući tako ukupnu potrošnju energije u objektu. Poređenja radi, prosek potrošnje energije za zagrevanje objekata u evropskim zemljama iznosi 70 kWh/m² energije godišnje, dok je u Srbiji prosečna potrošnja duplo veća i iznosi oko 150 kWh/m² godišnje.
Prvi korak koji je preduzet 2011. godine u cilju rešavanja ovog problema u Srbiji je uvođenje novih regulativa u oblasti energetske efikasnosti objekata: Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada i Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada „Sl. glasnik RS“, br. 61/2011.
Uvođenje ovih regulativa bilo je od izuzetnog značaja u građevinskoj industriji, kako na poboljašanju kvaliteta gradnje objekata, tako i u cilju podizanja svesti opšte javnosti o značaju i prednostima koje energetski efikasni objekti pružaju u celokupnoj građenoj sredini i kako utiču na poboljšanje kvaliteta stanovanja. Danas minimum standarda koji ovi pravilnici zahtevaju u izgradnji novih i rekonstrukciji starih objekata više nije samo nametnuta obaveza izvođačima radova, već i zahtev koji sami investitori postavljaju pred projektante i graditelje.
Energetska efikasnost
Minimum standarda koji se podrazumeva prilikom izgradnje objekata je da oni ispune zahteve za “C” energetski razred objekta. Prema potrošnji energije za grejanje svi objekti se mogu klasifikovati od “G” razreda – najveća potrošnja energije i najlošija kategorija, do “A+” razreda – najmanja potrošnja energije i najbolja kategorija objekta. Kao obavezan deo projektne dokumentacije koji se prilaže prilikom podnošenja zahteva za dobijanje građevinske dozvole je Elaborat energetske efikasnosti objekta, u kome je proračunom potrebno dokazati da će objekat biti minimum “C” kategorije za nove objekte ili, prilikom rekonstrukcije, da je kategorija objekta podignuta za jedan razred više u odnosu na postojeće stanje. Prilikom podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu objekta obavezan dokument je Energetski pasoš zgrade, koji garantuje da je izvedeni objekat u skladu sa projektovanom dokumentacijom i daje konačnu ocenu energetske efikasnosti objekta.
Energetska efikasnost, Zemun kapija
Pasoš predstavlja krajnji sertifikat o potrošnji energije u zgradi i ima period važenja od 10 godina, kada ga je potrebno ponovo izraditi sa merenjima stvarne potrošnje u objektu u toku korišćenja. Ovakav način sertifikacije objekata omogućava uvođenje novih kriterijuma za ocenu tržišnih vrednosti nekretnina, kada je za prodajnu cenu jedne stambene jedinice potrebno definisati, ne samo vrednost lokacije na kojoj se on nalazi već i kvalitet gradnje, upotrebljenih materijala, termoizolacije i termomašinskih instalacija, kao i ukupnu potrošnju energije u tom objektu. U poslednjih 7 godina, od kako je u Srbiji počela izgradnja energetski efikasnih objekata, korisnici su imali prilike da se uvere u prednosti koje oni pružaju, prvenstveno u vidu smanjenja troškova i povećanja komfora unutar objekata.
Danas, projektanti su svedoci da investitori sve više zahtevaju izgradnju objekata koji će zadovoljiti ne samo minimum uslova – C kategorija, već i podići standard za jednu lestvicu više – B kategorija.
Bolja energetska kategorija podrazumeva i povećanje cene izgradnje, jer je neophodno ugraditi kvalitetnije materijale, više termoizolacije, kvalitetniju stolariju, efikasne sisteme grejanja – opravdanost investicije leži u kraćim periodima otplate kroz uštede od smanjenih računa za grejanje, hlađenje i održavanje objekta, ali i sve dominantnije u povećanju tržišne vrednosti same nekretnine. Možemo reći da je uvođenje energetske efikasnosti u regulativu građevinske industrije podiglo kvalitet i standarde gradnje u svakom smislu.
Pored očiglednih ekonomskih benefita – veće tržišne vrednosti i manjih troškova održavanja, ne smemo zaboraviti ni prednosti koje ovi objekti imaju na povećan osećaj komfora i na zdravlje ljudi koji u njima borave. U dobro izolovanim objektima sa kvalitetnom stolarijom, povećan je termalni komfor – razlika temperatura zidova, podova, tavanica i unutrašnjeg vazduha je smanjena, što dovodi do prijatnijeg osećaja. Iz tog razloga su preporučene temperature vazduha u ovim objektima niže za 2-30C u odnosu na neefikasne objekte.
Zatim, u objektima u kojima ne postoji dovoljno termoizolacije i koji imaju značajne termičke mostove (najčešće na spojevima tavanica i podova sa zidovima, prepuštenim pločama terasa i slično) ili na kojima je termoizolacija nepravilno izvedena, česta je pojava kondenzacije i nastanka buđi na mestima ovih termičkih mostova.
Foto: Građevinska direkcija Srbije
Osobe koje duže vreme provode u ovakvim objektima izložene su velikom riziku od nastanka bolesti respiratornog sistema, a sindrom “nezdravih kuća” je prepoznat kao uzročnik nastanka i drugih simptoma kao što su glavobolje, razdražljivost, osećaj umora i osetljivost na prehlade.
Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada u Srbiji kao obavezna stavka je uvedena i provera elemenata termičkog omotača na rizik od nastajanja kondenzacije, orošavanja unutrašnjih površina i nastanka buđi. Na ovaj način se podiže nivo komfora i zdravlja korisnika u novim objektima.
Osim same struktrure objekta i primenjenih građevinskih materijala, sledeći koraci koji mogu podići nivo efikasnosti objekta i smanjiti finalnu potrošnju energije u njima je u primeni naprednijih tehnologija: aparata i uređaja za domaćinstvo koji imaju sertifikat visoke efikasnosti (A, A+), štedljive rasvete, primena sistema kućne automatike, primena obnovljivih izvora energije – upotreba toplotnih pumpi, solarnih kolektora, fotonaponskih panela za proizvodnju električne energije i slično.
Uz sve učestaliju primenu ovakvih sistema na našem tržištu u skorije vreme otvoriće se novo poglavlje u graditeljskoj praksi kada ćemo govoriti o nisko-energetskim kućama, pasivnim kućama ili nula-energetskim kućama.
Autor: Sonja Krastavčević, dipl.inž.arh., EN EF Studio
Foto: Građevinska direkcija Srbije