Radeći u polju energetske efikasnosti objekata poslednjih 10-ak godina, na mnogobrojnim projektima različitih nivoa energetske efikasnosti i održivosti u najširem smislu, nikada nisam mislila da će doći zapravo trenutak kada će to postati toliko presudan faktor kao što je danas.
Svetska ekonomska kriza je tu, kriza energenata takođe čeka ovu grejnu sezonu, a dalji rast cena se duže vreme najavljuje. Naši životi su potpuno zavisni od sistema kojem pripadamo, a koji ne možemo da kontrolišemo niti na njega da utičemo. Mnogobrojni faktori u poslednje dve godine od pandemije korone i ekonomskih mera koje su preduzete da bi se ona zaustavila, do rata u Ukrajini, uticali su na to da većina stanovništva zapadnog sveta nadolazeću zimu dočekuje u strahu i sa strepnjom, ne zbog činjenice da bi mogli stradati od nekog fatalnog uzroka, već ekonomski i dugoročno.
Posle nekoliko poskupljenja koja su se već desila, stanovnici u UK će ove zime plaćati skoro tri puta veću cenu za grejanje svojih domova u odnosu na onu od prošle godine. Procenjuje se da će 1 u 10 porodica u UK sa povećanjem cene energenata biti dovedena u stanje energetskog siromaštva, što bi značilo da će njihovi računi preuzeti toliki procenat u kućnom budžetu da će biti onemogućeni da pokriju neke druge osnovne potrebe u domaćinstvu (prema izveštavanju “CNBC”-a).
Električna energija – dalekovod / foto: Unsplash
Procenjuje se takođe da 34 miliona ljudi u Evropskoj Uniji trenutno već doživljava energetsko siromaštvo u različitom stepenu. Sa druge strane, energetske kompanije u UK npr. beleže i rekordne profite – u naredne dve godine one će profitirati sa 170 biliona funti (prema „Bloomberg UK”), što nam sa druge strane uliva strah da pored same ekonomske krize, velike kompanije ovu novonastalu situaciju takođe koriste za svoje dalje bogaćenje, ostavljajući narod još siromašnijim i sa još većim mesečnim troškovima. Iako se širom sveta pojavljuju protesti raznih grupa stanovništva, pokušavajući da skrenu pažnju na ove i neke druge probleme i učine neku promenu u očaju novonastalih situacija, malo je verovatno da će to u nekom brzom roku doneti promene.
Tako da smo ostavljeni u predstojećim zimama sebi i rezultatima svojih odluka, promišljanja i energije koju smo uložili prethodnih godina u poboljšanje energetske efikasnosti svojih domova. Iako je možda ranije delovalo da je ulaganje u energetsku efikasnost neki nepotreban luksuz, sada vidimo da nam to može doneti preko potrebnu nezavisnost od nestabilnih velikih sistema i cena energenata, a takođe nam obezbediti i ekonomski opstanak u kriznim vremenima u koja smo očigledno već dobro zagazili.
Porodična kuća u Sveštici, Ivanjica – Autori projekta: MADA Architecture
Postoji mnogo načina na koje možemo unaprediti efikasnost svojih domova i smanjiti troškove, a sve zavisi od toga na koliko sistema možemo da utičemo, odnosno da li živimo u jednoporodičnoj kući gde većina odluka zavisi samo od nas ili smo deo kolektivnog stanovanja, gde moramo uskladiti želje i mogućnosti svih ostalih stanara.
Takođe, velika je prednost ako se od starta pri gradnji kuće implementiraju efikasna rešenja, jer je svaka naknadna izmena skuplja, a nekad nije ni moguća. Možda deluje da je previše kasno sada razmišljati o energetskoj efikasnosti kada smo već ušli u krizu, ali kako još uvek nismo sigurni do kojih će razmera ona ići i koliko još godina sve može potrajati, smatramo da je svako preduzimanje mera u smislu poboljšanja energetske efikasnosti i postizanja što veće nezavisnosti od sistema (a koje nam je trenutno finansijski dostupno), dobro rešenje za pripremu za period koji nam sledi.
Dobro projektovana kuća sa dobrom orijentacijom i rasporedom otvora, prostorija i dobrim odnosom sa ostalim objektima ili prirodnim zasenčenjima na lokaciji, može učiniti drastičnu razliku u količini energije koja je potrebna za njeno grejanje i hlađenje.
Potpuno ista kuća može biti u dve različite energetske kategorije samo u zavisnosti od toga kako je orijentisana ka stranama sveta i postavljena u okruženju na parceli. Ukoliko ne preduzmemo ni jednu drugu meru energetske efikasnosti, ovo bi trebao da bude prvi i osnovni korak u izgradnji jednog objekta, na koji na žalost mnogi projektanti nisu navikli da obraćaju pažnju. Drugo, izbor termoizolacije, vrsta i optimalna debljina o kojima smo već pisali u prethodnim brojevima, pa zatim pravilno rešavanje termičkih mostova na određenim delovima konstrukcije gde najčešće mogu izazvati problem, mogu sprečiti dalje nepotrebno rasipanje energije.
Drveni prozori / foto: Unsplash
Prozori i vrata čine veliki udeo u toplotnim gubicima u termoomotaču, kao i solarnim dobicima potrebnim u zimskom periodu. Vrsta profila, stakla, načina ugradnje stolarije, zatim pravilan izbor i vrsta zasenčenja za letnji period, drastično menja komfor u prostoru.
Mere na poboljšanju termičkog omotača se najjednostavnije mogu sprovesti na postojećim zgradama. Ubacivanjem efikasnih sistema grejanja i ventilacije kao što je ventilacija sa rekuperacijom, dalje smanjujemo troškove.
Čak 90% ventilacionih gubitaka mogu biti smanjeni na ovaj način. Ovo je možda mnogo zahtevnije rešiti na postojećim zgradama nego na novim ali npr. zamena starih kotlova sa novim efikasnijim, čini mnogo za uštede, a lako je izvodljiva u postojećim objektima.
Kuća na Fruškoj gori / projekat: Modelart arhitekti / Fotografija: Miloš Martinović
Letnja stabilnost konstrukcije i sprečavanje pregrevanja unutrašnjeg prostora uz mogućnost prirodne noćne ventilacije može nam omogućiti potpuno oslobađanje od potrebe za klimatizacijom u letnjem periodu, a može se predvideti pri izgradnji novog objekta.
Svi često to zaboravljamo, ali svedoci smo da letnje hlađenje uzima sve veći udeo u našim računima za struju.
Napomenimo samo da npr. pasivna kuća koja je projektovana i izvedena po svim principima pasivnih objekata, a gde su ispoštovane gore navedene mere, može trošiti od 75-90% manje energije za grejanje od standardne kuće. Ukoliko na sve to dodamo i korišćenje obnovljivih izvora energije, kao što su toplotne pumpe, solarni paneli ili vetroturbine, možemo sasvim zadovoljiti svoje potrebe za energijom bez potrebe da koristimo energiju sistema, što bi bio nulti energetski ili off grid objekat.
Enterijer porodične kuće / foto: Unsplash
I na kraju, izbor energetski efikasnih aparata i osvetljenja u domaćinstvu poslednji je korak, koji se trenutno u našim propisima ne proračunava prilikom izrade projekata, ali ima veliki uticaj na ukupno potrošenu energiju u domaćinstvu, a to je ono što mi zapravo platimo na kraju svakog meseca. Sve ove mere mogu biti primenjene i pri gradnji novog i pri sanaciji ili adaptaciji postojećih objekata.
Možda nas baš ovo krizno vreme nauči da je ulaganje u budućnost, promišljanje i planiranje unapred, ušteda umesto rasipanja, angažovanje kvalifikovanih i precizno odabranih stručnjaka pri izgradnji kako pojedinačnih domova tako i stambenih naselja, i možda najvažnije – svako individualno angažovanje na unapređenju svog životnog prostora i okoline kojoj pripadamo, možda je jedino što nas može sačuvati kako pojedinačno, tako i kolektivno u budućnosti.
Autor teksta: Sonja Krastavčević d.i.a. EN EF Studio