EKOROBOT- Prisilna ventilacija i klimatizacija

ECOROBOT- FORCED VENTILATING AND AIR CONDITIONING
Prof. dr D. Škobalj, Dr B. Milekić

Apstrakt

Uređaj „ekorobot” koristi se za uništavanje koksaki virusa i ostalih virusa, bakterija u ventilacionim sistemima radi dopremanja čistog i kvalitetnog vazduha u prostor. Ekorobot se koristi u objektima sa prisilnom ventilacijom i klimatizacijom, u poslovnim i stambenim objektima, bolnicama, bankama, bioskopima, sportskim i proizvodnim halama.
Zašto je neophodno čistiti i obavljati dezinfekciju ventilacionih kanala i kanala za distribuciju vazduha? U konstrukciji centralnog sistema za distribuciju vazduha predviđena je filterska sekcija na klima komori, koja sprečava prolazak nečistoća. Međutim, filteri propuštaju fine čestice u nm, koje se zadržavaju na zidovima ventilacionih kanala i tako stvaraju naslage.

Istraživanja i „uzorkovanja” naslaga sa zidova ventilacionih kanala za distribuciju vazduha pokazuju prisustvo virusa i bakterija u naslagama.
Ventilacioni kanal je pogodno stanište za viruse i bakterije, jer ima dovoljno vlage i nema svetlosti. Virusi i bakterije preko rešetke za distribuciju vazduha dospevaju do disajnih organa čoveka. Rodu enterovirusa pripada i koksaki virus koji se prenosi respiratornim putem do vitalnih organa čoveka (srce, pluća, jetra, mozak).

Ovaj virus izaziva različita oboljenja, poput miokarditisa, perikarditisa, herpangina, meningitisa i drugih respiratornih infekcija.
Bolest je u početku teško prepoznati jer liči na običnu prehladu. Nažalost, takvi slučajevi često ostavljaju trajne posledice koje se leče do kraja života, a zabeleženi su i brojni slučajevi sa tragičnim posledicama.

Ekorobot je uređaj sa daljinskim sistemom upravljanja. On poseduje dve video kamere koje beleže rad i kretanje uređaja u ventilacionom kanalu.

//Funkcije ekorobota su: čišćenje naslaga, usisavanje naslaga, dezinfekcija kanala, sušenje kanala. Posle obavljenih funkcija odstranjuju se naslage iz ventilacionog kanala. Naslage se adekvatno pakuju, sterilišu i predaju na postupak uništavanja. Uništeni su virusi i bakterije i omogućeno je dopremanje čistog i kvalitetnog vazduha.

Najvažniji strateški cilj jeste da se ekorobot potpuno afirmiše kroz njegovu masovnu upotrebu u svim objektima sa prisilnom ventilacijom i klimatizacijom, da bude prisutan u svim vrstama takvih zgrada i pristupačan svima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Ekorobot je jedan od pronalazaka koji nam čuvaju nadu u bolji i lepši, zdraviji i bezbedniji svet budućnosti.

Ključne reči: ekorobot, ventilacija, klimatizacija, koksaki virus, bakterije, bolesti, respiratorni putevi, daljinsko upravljanje, kvalitet vazduha

Key words: ecorobot, ventilation, air conditioning, koksaki virus, bacteria, sickness, respiratory way, remote controlling, quality air

1. Uvod

Visoko razvijeni svet je sedamdesetih godina prošlog veka intenzivno krenuo u izgradnju centralnih klimatizacionih sistema, radi ušteda energije, ali bez ozbiljne analize posledica koje se formiraju primenom ovog sistema. 

Zbog nemogućnosti redovnog čišćenja i dezinfikovanja kanala može doći do kontaminacije vazduha koja može da ima značajne reperkusije po zdravlje ljudi.

Ventilacioni i klimatizacioni kanali su veoma pogodni za razvoj mikroorganizama. Kanali nemaju dovoljno svetlosti, vlažni su, postoji dovoljno čestica za razvoj podloga. Kanali za distribuciju vazduha postaju inkubator za razvoj bakterija, virusa, gljivica koje dospevaju u prostor boravka čoveka i tako preko respiratornih puteva, ruku, hrane vode dospevaju do ljudskog organizma. To postaje veoma ozbiljan problem za čoveka. Virusi izazivaju najčešća oboljenja srčanog mišića, miokard i perikard.

U današnjoj savremenoj civilizaciji osim pušenja, prisutni su mnogo opasniji problemi na koje se ne obraća adekvatna pažnja. Prisutna su mnoga oboljenja vitalnih organa izazvana tzv. nepoznatim bolestima. Uzroci tih bolesti su virusi, bakterije, gljivice, paraziti koji pripadaju grupi entero virusa i kriju se u beskrajnim lavirintima zdravstveno nezaštićenih klimatizacionih kanala.

Medicina konstatuje da su uzroci infarkta i moždanog udara, taloženje naslaga na zidove arterija i krvnih sudova, koja smanjuju protok krvi i kao posledica povišeni krvni pritisak u arterijama i krvnim sudovima. Rezultati istraživanja [1] pokazuju da je ovo uzrok samo u 15 % slučajeva. Šta se dešava s ostalih 85 % slučajeva.

Posle obavljenih biohemijskih analiza se konstatuje da je uzrok povišenog krvnog pritiska nepoznatog porekla. I tu se staje s analizama i predlažu se određene terapije vazodilatora, koje omogućavaju proširenje krvnih sudova i bolji protok.

Ukoliko provedemo određeno vreme u prostorijama sa veštačkom klimatizacijom najčešća mogućnost da se zarazimo virusnom česticom jeste da čestica preko disajnih respiratornih puteva dođe do nosnih šupljina i usta.

Tu virusna čestica koja nema matičnu ćeliju koristi matičnu ćeliju neke bakterije i proizvodi nove bakterije koje će oštećivati organizam. Treba konstatovati da je u 85 % slučajeva posledica nepoznatih uzroka.

Virusna infekcija prvo kreće kroz krvotok i nastaje upala na zidovima krvnih provodnika zbog toga nastaju edemi koji smanjuju protok krvi i zagušenjem se formira povišeni krvni pritisak u arterijama i krvnim sudovima, i to je uzrok neželjenih efekata na srčanom mišiću miokarda i krvnim sudovima.

Savremena brza industrijska hrana koristi nezasićene kiseline koje se sporije razgrađuju i proces je duži. Kretanje krvi iritira edem i tako ga povećava, što je i razlog za još veće rizike.

Potrebno je eliminisati uzroke, ne baviti se permanentno posledicama. Na osnovu dugogodišnjih istraživanja konstruisan je uređaj za uništavanje virusa i bakterija u klimatizacionim kanalima. [2]

Uređaj radi četiri operacije u definisanom radnom polju. Uništeni virusi, bakterije i drugi mikroorganizmi ne mogu da se unesu preko istrujnih otvora u radni prostor. Usisna grana to ne dozvoljava i zadnja rotacija stvara vazdušni jastuk i sprečava prolaz u očišćenu zonu.
Po završetku uništavanja virusa i drugih mikroorganizama, uređaj obavlja dezinfekciju kanala i sušenje. Iza uređaja ostaje potpuno zaštićen kanal od eventualnih uzročnika koji mogu štetno da deluju na zdravlje. Sredstvo za uništavanje virusa i ostalih mikroorganizama je biološki razgradivo i takođe ne ostavlja posledice na ljudsko zdravlje.

Ovaj problem je prisutan širom sveta i praktično slabo obrađen.
Uzrok koksaki virusa do sada nije imao „tužioca”, koji bi podigao „optužnicu” protiv njega. Sve se završava, uzrok je virus, i savetuje se standardno lečenje, koje vrlo često ne daje zadovoljavajuće rezultate.

2. Miokarditis i virus koksaki

Miokarditis je oboljenje koje se karakteriše postojanjem zapaljenja srčanog mišića. Zapaljenje izaziva infektivni agens, a to mogu biti virusi, koji su najčešći uzročnici, zatim bakterije, rikecije, gljivice i paraziti. U zemljama Evrope i Amerike najčešći uzročnik je virus koksaki iz grupe B, koji pripada grupi enterovirusa.

Zapaljenje zahvata sve strukture u srčanom mišiću, dakle mišićne ćelije, intersticijuma, krvne sudove, ostale vezivne elemente i perikard.
Upala srčanog mišića može da se desi u okviru raznih infektivnih stanja u organizmu, ali o miokarditisu se suštinski govori kada se zapaljenje dešava primarno u srčanom mišiću, i to se naziva primarnim miokarditisom.

// Oštećenje srčanog mišića može biti posledica direktnog delovanja agensa na tkivo, ali je suštinski oštećenje miokarda posledica poremećenog imuniteta i imunoloških događaja u samom srčanom mišiću.

Kod osoba sa perzistentnim zapaljenjem srčanog mišića progresivni tok bolesti je posledica autoimunog procesa. Akutna faza bolesti traje kratko, može biti klinički nedovoljno ispoljena i nedefinisana, a u kasnoj fazi bolesti nastaje definitivno stanje, koje kod određenog broja osoba dovodi do znakova i simptoma srčane slabosti.

Kliničke manifestacije miokarditisa određuje stepen zahvaćenosti samog mišića zapaljenjem, a dijapazon bolesti se kreće od asimptomatskog stanja, koje je posledica blage fokalne slabosti lezije mišića, pa do faze teške srčane slabosti, srčanih aritmija i iznenadne smrti.
Bolest je praćena tipičnom kliničkom slikom, elektrokardiografskim promenama, ehokardiografijom i promenama koje se mogu dijagnostifikovati magnetnom rezonansom. Definitivna dijagnoza se postavlja na osnovu navedenih procedura, a biopsija srčanog mišića omogućava definitivno morfološku dijagnozu bolesti.

Lečenje je definisano težinom kliničke slike i zasniva se na simptomatskoj terapiji, pre svega ako postoje znaci i simptomi srčane slabosti kao i utvrđivanje ozbiljnih aritmija prilikom kontrola.

Kod virusne forme bolesti koristi se imunosupresivna terapija, imunoglobulini, interferon kao jedini poznati antivirusni lek. Prisustvo antitela na koksaki viruse u telu ne znači istovremeno postojanje bolesti miokarditisa.

Koksaki virus se nalazi kod preko 90 % ljudi, i to u crevima. Aktivira se padom imuniteta. Opasno je ako se ne otkrije na vreme.

Lečenje podrazumeva:
– strogo mirovanje, redovan san
– koristiti što više sveže voće, npr. u sokovniku cediti cveklu, šargarepu, jabuku
– piti dosta tečnosti, izbaciti iz upotrebe cigarete, kafu, gazirana pića, manje soliti hranu
– koristiti kombuha čaj
– koristiti med sa matičnim mlečom (jesti drvenom ili plastičnom kašikom)
– piti (magnezijum, vitamin C 1.000 mg može da ošteti želudac, dilatrend 6,25 mg za snižavanje pulsa, omeprol za oblaganje želuca, oligogal SE, Zinkosel (cink i selen)

Najvažnije je koristiti sveže voće i povrće, a obavezni su vitamini i minerali (oligogal SE i zinkosel).

2.1 Koksaki virusi

Ovi virusi čine grupu koja po svojim fizičko–hemijskim osobinama i morfologiji odgovara poliovirusima. Virus je prvi put izolovan iz crevnog sadržaja jednog obolelog deteta, koje je imalo simptome zapaljenja centralnog nervnog sistema. Virusi ove grupe podeljeni su u dve podgrupe, A i B. Grupa A ubrizgana novookoćenim miševima dovodi do oštećenja poprečno prugaste muskulature sa pojavom oboljenja ovih mišića. Grupa B ubrizgana novookoćenim miševima izaziva paralizu i oštećenje unutrašnjih organa.

Grupa A ovih virusa izaziva kod čoveka herpetičnu anginu, aseptično zapaljenje moždanih opni, a grupa B prouzrokuje kod novorođene dece aseptično serozno zapaljenje moždanih opni, epidemične bolove mišića, zapaljenje srčanog mišića, a možda i zapaljenje mozga i kičmene moždine.

Ova grupa virusa izolovana je ne samo kod bolesnika, nego i kod zdravih osoba. Izolovana je iz stolice i ispljuvka, krvi, moždano-kičmene tečnosti.

// Izvor infekcije su ventilacioni kanali centralnih klimatizacionih sistema koji se ne čiste. U prostorima gde su instalirani imaju ulogu inkubatora za zasejavanje virusa, bakterija, gljivica, parazita. Preko njih se doprema vazduh u prostor koji se udiše i tako nastaju problemi u vezi sa zdravljem čoveka. To je izvor zaraze i bolest se prenosi preko vazduha, vode i hrane.

2.1 Koksaki virusi

Ovi virusi čine grupu koja po svojim fizičko–hemijskim osobinama i morfologiji odgovara poliovirusima. Virus je prvi put izolovan iz crevnog sadržaja jednog obolelog deteta, koje je imalo simptome zapaljenja centralnog nervnog sistema. Virusi ove grupe podeljeni su u dve podgrupe, A i B. Grupa A ubrizgana novookoćenim miševima dovodi do oštećenja poprečno prugaste muskulature sa pojavom oboljenja ovih mišića. Grupa B ubrizgana novookoćenim miševima izaziva paralizu i oštećenje unutrašnjih organa.

Grupa A ovih virusa izaziva kod čoveka herpetičnu anginu, aseptično zapaljenje moždanih opni, a grupa B prouzrokuje kod novorođene dece aseptično serozno zapaljenje moždanih opni, epidemične bolove mišića, zapaljenje srčanog mišića, a možda i zapaljenje mozga i kičmene moždine.
Ova grupa virusa izolovana je ne samo kod bolesnika, nego i kod zdravih osoba. Izolovana je iz stolice i ispljuvka, krvi, moždano-kičmene tečnosti.

// Izvor infekcije su ventilacioni kanali centralnih klimatizacionih sistema koji se ne čiste. U prostorima gde su instalirani imaju ulogu inkubatora za zasejavanje virusa, bakterija, gljivica, parazita. Preko njih se doprema vazduh u prostor koji se udiše i tako nastaju problemi u vezi sa zdravljem čoveka. To je izvor zaraze i bolest se prenosi preko vazduha, vode i hrane.

2.2 Šta su koksaki virusi?

Koksaki virusi pripadaju rodu enterovirusa, (IV grupi virusa). To su RNK virusi, što znači da u genomu imaju jednolančane, linearne RN, veličina im je veoma mala, svega 20–30 nm. Postoje koksaki A (23 seritipova), B6 (seritipova) virusi. Ovi virusi mogu da se svrstaju u grupu opasnih, jer pod izvesnim uslovima mogu da dovedu i do smrti [3].
Ruski biolog Dmitrij Josifovič Ivanovski je prvi otkrio postojanje virusa [4].
Najčešće izazivaju: miokarditis, perikarditis, meningitis, herpanginu, respiratorne infekcije.

2.3 Miokarditis

Miokarditis je potencijalno najopasnija bolest koju koksaki virus može da izazove. Najčešće postoje simptomi respiratorne infekcije koji su prethodili srčanoj simptomatologiji (malaksalost, brzo zamaranje, otežano disanje pri naporu, nadražajni kašalj, lupanje srca, bol u grudima, kolapsno stanje i gubitak svesti). Kliničkim pregledom može da se nađe cijanoza perifernog tipa (modre usne, vrh nosa, jagodice lica, uši, vrhovi prstiju), ubrzan rast srca, poremećaji srčanog ritma, oslabljeni tokovi, snižen krvni pritisak. Navedeni simptomi i znaci mogu biti prisutni u manjem ili većem broju, što zavisi od težine miokarditisa i stepena hemodinamskih poremećaja, ali su oni specifični, zbog toga se miokarditis i naziva „bolest sa 10 lica“. Prisustvo antitela na koksaki viruse u organizmu ne znači istovremeno postojanje bolesti. Ovaj virus može da napravi veća oštećenja samo ukoliko se ne otkrije na vreme i ne tretira adekvatno [5].

Svega 5 % od svih upala srčanog mišića izazvana je ovim virusom. Od svih onih koji imaju koksaki miokarditis, po različitim studijama nepovoljan tok bolesti ima svega 0–4 % obolelih. Kao posledica koksaki virusa navodi se dilatativna kardiomiopatija (oboljenje koje dovodi do proširenja srčanih šupljina i značajnog smanjenja funkcije srca), ali je to relativno retko oboljenje koje može da ima brojne uzroke, a ne samo koksaki. Dijagnozu postavlja kardiolog, na osnovu kliničke slike, EKG-a, EHO pregleda srca i seroloških analiza. Tehnike kojima se utvrđuje prisustvo virusa u srčanom mišiću ne koriste se rutinski, a u suštini reč je o kateterizaciji srca i uzimanju uzoraka srčanog mišića za histopatološki pregled i PCR. Rade se prognoze o tome da li ćete se razboleti i imati neke posledice zbog virusa. Ovakve analize se rade samo na osnovu detaljnog pregleda srca, i služe da bi se postavila što tačnija dijagnoza. Analize nemaju prognostičku vrednost, odnosno ne može se zaključiti šta će se dalje dešavati, kakav će tok eventualno oboljenje imati ako je izazvano koksaki virusom. Ukoliko kardiolog sumnja na miokarditis izazvan koksaki virusom, onda može da traži dve analize u vremenu od dve nedelje. Ako postoji porast titra od najmanje četiri puta, može sa sigurnošću da se tvrdi da je miokarditis izazvan koksakijem.

3. Lečenje

Do danas nije otkriven antivirusni lek koji bi imao uticaja na koksaki viruse. Ako postoji, miokarditis se leči samo simptomatski, a u najtežim slučajevima (koji su vrlo retki) moguća je transplatacija srca. Neki su pokušavali s imunosupresivnim lekovima (lekovi koji smanjuju imunitet), jer smatraju da imuni sistem u pokušaju da odstrani virus, više šteti srcu nego samom virusu, ali ta terapija nije pokazala očekivane rezultate. Miokarditis prođe sam od sebe, a oporavak može dugo da traje.
Druge bolesti se leče takođe simptomatski prema odgovarajućim protokolima.

4. Gde ima koksaki virusa i kako se prenose?

Virusi su pristuni širom sveta, praktično svuda. Mogu da se izoluju iz ventilacionog kanala centralnog sistema klimatizacije, gde je najveće leglo virusa, bakterija, gljivica i parazita. Antitela na razne vrste virusa nalaze se u serumima ljudi. Virusi se najčešće izoluju leti i u ranu jesen.

Kada se virus unese u jedno domaćinstvo, obično se inficiraju svi članovi, ali se bolest pojavi samo kod pojedinaca.

Virus se umnožava u grlu i crevnom epitelu, a odatle se putem krvi raznosi u sve organe. Najveći broj infekcija koksaki virusima prolazi bez simptoma ili samo sa povišenom temperaturom. U manjem broju slučajeva postoji mogućnost pojave različitih oboljenja, a za većinu je karakteristično da prolaze bez posledica.

5. Eksudativni perikarditis

Eksudativni perikarditis (zapaljenje srčane kese) – perikardni izliv može da nastane kao odgovor na oštećenje perikarda i može biti serozan, bistar, gnojav, hemoragičan (prisustvo larvi u izlivu), i hilozan. Manji izlivi su asimptomatski, ali kod većih se bolesnik žali na konstantan bol ili pritisak u grudima, otežano disanje, otežano gutanje, kašalj, štucanje i promuklost [6].

5.1 Herpanginova angina

Herpanginovu anginu uzrokuju različiti tipovi koksaki virusa A. Počinje iznenada visokom temperaturom, opštim bolovima, gušoboljom, pojačanom sekrecijom pljuvačke. Na krajnicima, nepčanim lucima, ždrelu i resici stvaraju se male vezikule (plikovi), koji ubrzo postaju plitke ulceracije. Tegobe traju od jednog do četiri dana i prolaze bez komplikacija [7].

5.2 Meningitis

Inkubacija traje 3-5 dana, premeningealna faza traje do jednog dana, kada su prisutni slabost, pospanost, nelagodnost i anoreksija sa mogućim prolivom i gušoboljom. Nakon toga se javlja povišena temperatura i glavobolja, povraćanje i bol u trbuhu. Sledi meningealna faza, predstavlja skup manifestacija koje nastaju kao posledica povećanog intrakrajinalnog pritiska. Najvažniji znaci su glavobolja i povraćanje, kod odojčadi napetost fontanele, meningitalni znaci, odbrambeni refleks koji ukazuje na povećan tonus vratnih i leđnih mišića (ukočen vrat, znak Kerninga, znaci Brudžinskog i Vujićev znak, buka, čak i svaki šum), neurovegetativni poremećaji – bradikardija (usporen rad srca), opstipacija (zatvor) i poremećaj svesti. Nakon 3-5 dana svi simptomi nestaju i bolesnik se brzo oporavlja [8].
Nema specifičnog lečenja. Tretman se obično sastoji u ublažavanju simptoma. Bolesnik mora puno da se odmara i pije mnogo tečnosti, a po potrebi mogu da se uzmu i sredstva za snižavanje temperature i ublažavanje glavobolje. Moguća je primena kortikosteroida [9].

6. Ekorobot

Ekorobot je uređaj koji čisti sve viruse i bakterije u ventilacionim kanalima i tako preventivno sprečava širenje opasnog koksaki virusa i legionele.

Na taj način rešava se jedan od gorućih problema našeg vremena. Neutrališe se problem o kome se danas malo govori, ali uskoro može da ima katastrofalne posledice po sve nas. Primenom Ekorobota će sve to biti rešeno, jednim potezom. Doći će se do sasvim nove, neuporedivo bolje zdravstvene slike sveta u najvećim gradovima, ali i u svim urbanim pejzažima savremene civilizacije.
Najvažniji izumi su često naizgled najjednostavniji. Potrebno je prvo definisati uzroke problema, pa ih tek onda rešavati. Probleme treba prepoznati i shvatiti, da bi se mogli neutralisati i otkloniti.

Ekorobot je mnogo više od „običnog“ tehničkog pronalaska.

On omogućava potpuno bezbedan i sasvim zdrav život i rad, u svim zatvorenim prostorima s veštačkom ventilacijom. Time se produžava „licenca za zdrav život“ u svim krajevima našeg, globalno umreženog sveta.

Ekorobot je jedan od pronalazaka koji nam spasonosno čuvaju nadu u bolji, lepši, zdraviji i bezbedniji svet budućnosti.
Ekorobot koristi se za uništavanje koksaki virusa i ostalih virusa i bakterija u ventilacionim kanalima zatvorenih klima sistema radi dopremanja čistog i kvalitetnog vazduha u prostor.
Ekorobot koristi se u objektima sa prisilnom ventilacijom i klimatizacijom, u poslovnim i stambenim objektima, bolnicama, bankama, bioskopima, pozorištima, restoranima, hotelima, avio-kompanijama, sportskim i proizvodnim halama. Zašto je neophodno čistiti i sprovesti dezinfekciju ventilacionih kanala? U konstrukciji centralnog sistema za distribuciju vazduha predviđena je filterska sekcija na klima komori koja sprečava prolazak nečistoće.

Međutim, filteri propuštaju fine čestice izražene u nm (nanometri), koje se zadržavaju na zidovima ventilacionih kanala i tako stvaraju naslage. Istraživanje i „uzorkovanje“ naslaga sa zidova ventilacionih kanala za distribuciju vazduha pokazuje prisustvo virusa i bakterija u naslagama. Ventilacioni kanal je pogodno stanište za viruse i bakterije, jer ima dovoljno vlage i nema svetlosti. Virusi i bakterije preko istrujnih otvora za vazduh dospevaju do disajnih organa čoveka.

Rodu enterovirusa pripada između ostalih i „koksaki“ virus koji se najčešće prenosi respiratornim putem do vitalnih organa čoveka (srca, pluća, jetre, mozga). Ovaj virus izaziva različita oboljenja poput miokarditisa, perikarditisa, herpangina, meningitisa i drugih respiratornih infekcija. Bolest je u početku teško prepoznati, jer liči na običnu prehladu. Nažalost takvi slučajevi često ostavljaju trajne posledice koje se leče do kraja života, a zabeleženi su i brojni slučajevi sa tragičnim ishodom.

Ekorobot je uređaj sa daljinskim sistemom upravljanja. Poseduje dve video kamere koje beleže rad i kretanje uređaja u ventilacionom kanalu. Ekorobot obavlja čišćenje i dezinfekciju svih vrsta kanala (horizontalnih, vertikalnih, fleksibilnih, pravougaonih, okruglih) od Ø 100 do Ø 2.000 mm.

Funkcije ekorobota su:

• čišćenje naslaga
• usisavanje naslaga
• dezinfekcija kanala
• sušenje kanala

Posle obavljenih funkcija, odstranjene su naslage iz ventilacionog kanala. Naslage se adekvatno pakuju, sterilišu i predaju na uništavanje. Uništeni su virusi, bakterije i omogućeno je dopremanje čistog i kvalitetnog vazduha u prostor.

U Republici Srbiji uvedena je zakonska regulativa za održavanje kanalskih ventilacionih sistema. Zakonska regulativa obuhvata Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu [10] i Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu [11]. Na osnovu navedenog zakona, poslodavac je dužan da obezbedi održavanje sredstava za rad (instalacija za klimatizaciju) na radnom mestu.

Osnovni delovi ekorobota i princip rada:
1. Prednja rotaciona mlaznica se koristi za skidanje naslaga sa zidova kanala prilagođenom brzinom. Usisna grana nedozvoljava propuštanje naslaga u prednji deo i tako sprečava prolaz kroz istrujni otvor i ulaz virusnih čestica u radni prostor.

2. Zadnja rotaciona turbomlaznica može da menja broj obrtaja kako bi se postigla odgovarajuća brzina i stvorio „vazdušni jastuk“, koji onemogućava prolaz virusnih i bakterioloških čestica u očišćen prostor.

3. Usisna grana ima sposobnost da usisa sve što se skine sa zida kanala, to joj omogućava odgovarajuća brzina kretanja turborotacione mlaznice. Mlaznica može da radi sa promenljivom brzinom, brzina se prilagođava količini materijala u usisnoj grani.

4. Po završenoj operaciji sakupljanja virusa, bakterija, gljivica i ostalih naslaga, ekorobot iste pakuje u svoj rezervoar i kasnije šalje na autoklaviranje [12].

5. Prednja turborotaciona mlaznica ima manje dimenzije od mlaznice za skidanje naslage filma. Mlaznica ima funkciju dezinfekcije i uništavanja zaostalih virusnih čestica i drugih mikroorganizama na zidu filma.
Ova funkcija je obezbeđena povratnim delovanjem, kada turbomlaznica štiti flim, da ne dođe do ponovnog zasejavanja mikroorganizama i oplodnje virusne čestice i eventualno dobijanje mutanta nepoznatog porekla. Mutant može da napravi velike posledice u ljudskom organizmu, a kvalitetno lečenje može da se izvodi tek kada se definiše poreklo.

6. U sledećem koraku se ostvaruje istovremeni rad prednje i zadnje turborotacione mlaznice, koje obavljaju potisak biocidnih sredstava za uništavanje virusa i istovremeno suše zid kanala. Nove tehnologije na ulazu u klima komoru koriste filtere, koji mogu da eliminišu čestice veličine μm. Virusne čestice imaju dimenzije u nm, i to je razlog zašto se veliki broj virusa nađe na zidovima kanala. Ovi nevidljivi virusi i mikroorganizmi se jedino kvalitetno mogu da se očiste bežičnim robotom.

Ukoliko se ne primeni ova metoda uništavanja i ne zaštiti od laboratorije za proizvodnju virusnih čestica, značajno će biti ugroženo zdravlje ljudi. Formiranje laboratorija za proizvodnju virusnih čestica može vrlo lako da se primeni za mikrobiološki rat. Virusne čestice nisu živi mikroorganizmi, to je obična neživa čestica, a njena moć je velika, jer može da oplodi bilo koji organizam i to prouzrokuje neočekivano agresivno delovanje, koje dovodi do trajnih posledica po vitalne organe čoveka, prisutno je mnogo smrtnih slučajeva. To je naročito izraženo kod ljudi u aktivnom fizičkom naporu [13] ili sportskim aktivnostima starosti od petnaest do trideset pet godina. Vrlo često se na obične kijavice ne obraća pažnja, ne pravi se odmor, nego se intenzivno nastavlja sa fizičkim aktivnostima, tako dolazi do zamora srčanog mišića.

Sve to može da uzrokuje prestanak rada srca [14]. Odgovor velikog broja ljudi je, bio je zdrav, a umro je. Potpuno se odbacuju uzroci problema. Kod ljudi je prisutan veliki strah od atomskog rata. Veoma je prisutna bojazan od preteranog pušenja, da je to jedini uzrok pada imunološkog sistema. Veoma se malo analizira mikrobiološki rat, koji je veoma jednostavno pokrenuti i koji bi bezšumno ostavio katastrofalne posledice po ljudsku populaciju. Veoma jednostavan način, ubacivanje mikroorganizama u ventilacione i klimatizacione kanale.

Čovečanstvo posvećuje veoma malu pažnju mikrobiološkom oružju. Mikrobiološki rat se vodi preko 40 godina, preko virusa poput virusa koksaki. Mikrobiološko oružje, virus koksaki je veoma efikasno oružje za uništavanje žive sile, nema posledice za materijalna dobra [15].
Eventualni inicijatori biološkog rata imaju projektovani program sopstvene zaštite. Koristiće atomska skloništa koja će biti snabdevena kvalitetnim vazduhom. Kvalitetan vazduh će se obezbediti, odgovarajućim čišćenjem ventilacionih kanala, prethodno opisanih.

Biološki rat ne bi imao dokaza o krivcu, jer je krivac nevidljiv koji dozirano može da „oplemenjuje vojsku“ za napad. Mikrobiološki svet je nevidljv golim okom i krije se u beskrajnim lavirintima zdravstveno nezaštićenih ventilacionih kanala, koji su u ovom trenutku inkubatori i donose nam velike probleme koji onesposobljavaju kvalitetno življenje.

6.1 Ispitivanje bioloških štetnosti

Preventivnim i periodičnim ispitivanjima uslova radne okoline proverava se i utvrđuje da li su na radnom mestu u radnoj okolini primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrđene propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim propisima i standardima [16], [17], [18].

Na osnovu pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju biološkim štetnostima [17,18], biološke štetnosti na radnom mestu se ispituju radi obezbeđivanja primene preventivnih mera, otklanjanja ili smanjenja rizika od oštećivanja zdravlja zaposlenih.

Vazduh nije pogodna sredina za život bakterija. One se u njemu javljaju samo kao slučajni kontaminanti. Mnogi patogeni mikroorganizmi se prenose vazduhom na česticama prašine ili na osušenim kapljicama poreklom od ljudi, ptica i životinja. Kontaminacija u velikoj meri zavisi o relativnoj vlažnosti, temperaturi vazduha, a količina gljivica o godišnjem dobu.
Ispitivanje je obavljeno prema pravilniku za radno mesto, na kojima se obavljaju poslovi pri kojima zaposleni jesu ili mogu biti izloženi biološkim štetnostima [19].

Preporuka je da merna mesta koja će biti ispitana na prisustvo bioloških štetnosti ocene iskusni procenjivači rizika (eksperti za biološke štetnosti), radi objektivne procene u zavisnosti od očekivane biološke štetnosti, veličine prostorije, položaja ventilacionih sistema i kretanja zaposlenih.

Ispitivanje vazduha radi detekcije i analize kontaminacije biološkim štetnostima je obavezno ako je kod zaposlenih dijagnostikovano oboljenje koje može da se poveže s ekspozicijom bakterijama ili gljivicama koje se šire vazduhom [20].
Ispitivanje je obavezno i ukoliko se vizuelno uoče naslage buđi na specifičnim mestima ili ako se posumnja da je ventilacioni sistem kontaminiran. Preporučuje se sakupljanje uzoraka vazduha dok je ventilacioni sistem uključen.

Vazduh treba ispitati na prisustvo bioloških štetnosti, kada ne mogu vizuelno da se uoče naslage gljivica i buđi, može da se pretpostavi njihovo prisustvo organoleptički, prema specifičnom mirisu ili zbog pojave specifične simptomatologije, kod zaposlenih (tzv. „Sick building syndrome“) [21].

Postoje prostori kao što su operacione sale, sobe za prevremeno rođenu decu, „sterilne sobe“ i sl, u kojima ukupan broj mikroorganizama mora da bude sveden na najmanji mogući broj, kako ne bi došlo do neželjenih infekcija zaposlenih i kontaminacije u procesu proizvodnje lekova. U takvim prostorijama mora da se obavlja stalna kontrola prisustva broja i vrste mikroorganizama [22].

6.2 Metode ispitivanja bioloških štetnosti

Skupljanje mikroorganizama se obavlja postupkom usisavanja kroz perforiranu rešetku koja se nalazi nekoliko milimetara iznad podloge Petri šolje. Živi organizmi i spore biće utisnuti u hranljivu podlogu [23].

Za vreme procedure uzorkovanja vazduha, osoba koja to radi mora da poštuje pravila koja isključuju mogućnost sekundarne kontaminacije uzetog materijala i upotrebe maske, kape, sterilnih rukavica i brisanje perforiranog poklopca odgovarajućim dezinfekcionim sredstvom [24].

Količina vazduha koja se aspirira određuje se neposredno pre uzorkovanja prema proceni procenjivača, zavisno od stepena čistoće ili kontaminacije prostora i vrste proizvodnog procesa. U prostoru gde se očekuje mali broj mikroorganizama, uzorak vazduha se uzima najduže. Prilikom aspiracije vazduha instrument se nalazi u zoni disanja zaposlenog i u blizini mogućeg izvora bioloških štetnosti (ventilacioni otvori, vlažna mesta sa vidljivim naslagama buđi i sl.) [25].

Preporuka je da se uzima više uzoraka vazduha iz prostora koji se kontroliše. Uzorkovanje se vrši pre rada, u toku rada kada je aktivnost zaposlenih najveća, sa razmakom od dva sata i to na više vrsta hranljivih podloga. Preporuka je da se najmanje jedan uzorak uzme i na „najčistijem“ mestu u kontrolisanoj prostoriji. Veličina protoka je 100 l/min. Utisnuta zapremina je proporcionalna vremenu trajanja utiskivanja. Kvantitativni broj mikroorganizama u uzorkovanom vazduhu se dobija mikroskopskim brojanjem CFU (jedinica formiranih kolonija) na Petri šolji koja je inkubirana dva dana na 30 do 35 ºC i tri dana na sobnoj temperaturi, 20 do 25 ºC [26].

Tehnika utiskivanja mikroorganizama se najčešće koristi zato što je pouzdana. Lako ju je izvesti, ekonomična je i pouzdana.
Ideja autora je bila da se napravi funkcionalni uređaj savršene funkcije, koji će se slobodno kretati kroz ventilacioni kanal. Uređaj mora da funkcioniše unutar radnog polja.

6.3 Ispitivanja pacijenata na koksaki virus

Bolnica „Impuls” u Beogradu je već 2003. godine počela formiranje biohemijske laboratorije. Laboratorija je pratila pacijente radi utvrđivanja koksaki virusa [27]. Do tada nijedna laboratorija u Srbiji nije radila analize u vezi sa koksaki virusom. Test vezan za koksaki virus je rađen kod svakog pacijenta, bez obzira na starosno doba. Test nije naplaćivan, nego je rađen radi unapređenja zdravstvenog stanja naših građana. Za dva meseca kroz laboratoriju je prošlo oko tri hiljade ljudi. Dobijeni rezultati su bili veoma obeshrabrujući i bilo ih je veoma nezahvalno saopštiti javnosti. Od ukupnog broja ispitanih konstatovano je 95 % zaraženih, a oko 20 % sa težim posledicama. Preostalih 5 % je bilo u stagnaciji, što ne znači da u roku od godinu dana neće doći do aktiviranja bolesti i posledice po ljudsko zdravlje [28].

Nakon sprovedenog istraživanja formiran je kardiološki kabinet. Kabinet je opremljen odgovarajućom elektronsko-medicinskom opremom. Pacijenti sa posledicama virusa koksaki su pozivani na pregled. Posledice su sada poznatog izvora porekla. Intenzivno su praćene analize krvi. Klinika „Impuls” u početnoj fazi je imala određene sukobe sa kardiolozima koji nisu priznavali virus koksaki kao uzrok povišenog krvnog pritiska u skoro 90 % slučajeva. Koksaki je uzrok miokarditisa i moždanog udara. Istraživanja su pokazala da je uzrok 10 % pacijenata koji oboljevaju od kardiovaskularnih oboljenja za uzrok imaju naslage LDL holesterola u krvnim sudovima i arterijama. Potrebno je razvijati metode lečenja, a da se ne koristi terapija vazodilatatora i blokatora.

Bilo je veoma teško skidati pacijente s ove terapije, jer bi po mišljenju pojedinih lekara to izazvalo veliki rizik po zdravlje pacijenata [29]. Smanjenjem terapije i podizanjem imunog sistema ostvarili su se pravi efekti lečenja [30]. Efekti se ostvaruju nakon jedne godine, a promene se dešavaju kvartalno. Uspeh je dolazio uz pravilno korišćenje saveta i ponuđenog tretmana. Osoba postaje potpuno zdrava bez terapije, uz određeni oprez u toku življenja. Bilo koja samovolja pacijenta može istog da vrati u prethodno stanje.

Od 2003. godine do 2008. godine testirano je 60.000 pacijenata, i utvrđeno je da se procenat zaraženih koksaki virusom kreće oko 95 %. Virus kao čestica koristi matičnu ćeliju bilo kojeg živog organizma i na taj način dobija se bakteriju kao legionela H1, N1. To su uzročnici koji prete čovečanstvu i nesme da se zanemari ta činjenica. Obraća se pažnju na mnogo beznačajnije stvari koje su vidljive, a pri tom ne analizira „ubica” koji je do sada bio nepoznat. Posle obavljenih rezultata istraživanja više nema tajni.

U periodu velike ekonomske krize koristi se nekvalitetna i neraznovrsna ishranu koja dovodi do pada imunog sistema i uništavanja čovečanstva, sa ciljem dovođenja civilizacije na znatno manji broj. Očito da planeri novog svetskog poretka nameravaju da populaciju smanje na pola, a da pritom nema razaranja objekata i ruševina, već da se neće pronaći krivac za stradanje, nego će to biti neka epidemija. Već se grade instrumente za borbu protiv virusa, koji sa sobom nose biološki rat protiv civilizacije. Potrebno je ovaj izum ponuditi kako bi se efikasnije vodila borba protiv neprijatelja koji stanuju u inkubatorima klimatizacionih sistema. Možda nije dovoljno uništavati viruse u lavirintima zdravstveno nezaštićenih klima sistema za distribuciju vazduha, nego je potrebno zaustaviti laboratorijsku proizvodnju čestica da ne bi dospele do klima sistema. U objektima sa zatvorenom klimatizacijom za transport vazduha u prostor, postoji i odsisni vod za odvođenje istog pa se virusi i bakterije mogu naći izvan objekta u slobodnom prostoru [31].

Navešćemo jedan veoma jednostavan primer. Kada se vozimo automobilom s otvorenim prozorom i stignemo na odredište, posle dva sata, dolazi do nedovoljnog protoka vazduha kroz nosne šupljine [32]. Komentar je, promaja je glavni uzročnik. Uzrok je sasvim drugačiji, vazduh koji struji nosi sa sobom razne virusne čestice i na taj način oni dolaze do nosnih šupljina. Virusne čestice se tu nastanjuju i oplode nekom jajnom ćelijom bakterije i proizvode infekciju koja počinje da deluje. Infekcija preko sluznice dospeva u krvotok i kreće prema vitalnim organima čoveka. Posledice su u funkciji otpornosti imunog sistema. U početku nisu utvrđeni odgovarajući standardi za održavanje ventilacionih i klimatizacionih kanala [33]. To je i razlog kako prilagoditi uređaj za različite prečnike, kako bi se adekvatno uništili virusi i bakterije.

Čišćenje pravougaonih kanala je rešeno stabilnim samohodnim robotom koji može da se prilagodi različitim dimenzijama, isti princip može da se primeni i u okruglim kanalima. Jedan od problema je bio čišćenje vertikalnih kanala. Za ove potrebe je napravljen turborotacioni samohodni mlazni uređaj, koji pomoću reaktivnog mlaza koristi sopstveni pogon i turbo rotacioni kružni mlaz za održavanje uređaja u osi kanala manjih prečnika. Na taj način se obezbeđuju kvalitetno čišćenje i uništavanje virusa i bakterija u vertikalnim i horizontalnim kanalima manjih prečnika.

Osim što ljudi udišu virusne čestice, virusne čestice se skladište u zemljištu i vodi, gde se i duže vremena zadržavaju. Apsorpcija virusa se pokazala izuzetno štetnom za mnoge organe i tkiva, i nesumnjivo je da može doći do vrlo ozbiljnih upalnih procesa, kao i upalnih reakcija u plućima. To može biti veoma opasno za decu i odrasle sa plućnim bolestima i astmom. Na slici 1 je data fotografija ekorobota.

Zaključna razmatranja

Zbog nemogućnosti redovnog čišćenja i dezinfikovanja kanala može doći do kontaminacije vazduha koja može da ima značajne posledice po zdravlje ljudi.

Ventilacioni kanali su veoma pogodni za razvoj mikroorganizama, nemaju dovoljno svetlosti, vlažni su, postoji dovoljno čestica za razvoj podloge. Kanali za distribuciju vazduha postaju inkubator za razvoj bakterija, virusa, gljivica koje dospevaju u prostor boravka čoveka i tako preko respiratornih puteva, ruku, hrane i vode dospevaju do ljudskog organizma. To postaje veoma ozbiljan problem za čoveka.

U današnjoj savremenoj civilizaciji osim pušenja, prisutni su mnogo opasniji problemi na koje se ne obraća adekvatna pažnja. Prisutna su mnoga oboljenja vitalnih organa izazvana tzv. nepoznatim bolestima. Uzroci tih bolesti su virusi, bakterije, gljivice, paraziti koji pripadaju grupi entero virusa i kriju se u beskrajnim lavirintima zdravstveno nezaštićenih klimatizacionih kanala.
Medicina konstatuje da su uzroci infarkta i moždanog udara taloženje naslaga na zidove arterija i krvnih sudova. Rezultati provedeni u ovom radu pokazuju da je ovo uzrok samo u 15 % slučajeva. Šta se dešava sa ostalih 85 % slučajeva? Istraživanja su pokazala da virusna infekcija prvo kreće kroz krvotoke i nastaje upala na zidovima krvnih provodnika. Zbog toga nastaju edemi koji smanjuju protok krvi i zgrušavanjem se formira povišeni krvni pritisak u arterijama i krvnim sudovima, što je i uzrok neželjenih efekata na srčanom mišiću miokarda i krvnim sudovima.

Istraživanja su pokazala i da brza industrijska hrana koristi nezasićene kiseline, koje se sporije razgrađuju i proces je duži.
Na osnovu dugogodišnjih istraživanja konstruisan je uređaj za uništavanje virusa i bakterija u klimatizacionim kanalima. Uređaj radi četiri operacije u definisanom radnom polju. Uništeni virusi, bakterije i drugi mikroorganizmi ne mogu da se unesu preko istrujnih otvora u radni prostor.

Usisna grana to ne dozvoljava i zadnja rotacija stvara vazdušni jastuk i sprečava prolaz u očišćenu zonu. Po završetku uništavanja virusa i drugih mikroorganizama, uređaj obavlja dezinfekciju kanala i sušenje. Iza uređaja ostaje potpuno zaštićen kanal od eventualnih uzročnika, koji mogu štetno da deluju na zdravlje. Sredstvo za uništavanje virusa i ostalih mikroorganizama je biološki razgradivo i takođe ne ostavlja posledice na ljudsko zdravlje.

Ovaj problem je prisutan širom sveta i praktično veoma slabo obrađen. Mikroorganizmi se i mogu eliminisati filtracijom, ali virusi ne, jer su njihove dimenzije u nm. Ove čestice filteri propuštaju.

Uzrok koksaki virusa do sada nije imao „tužioca”, koji bi podigao „optužnicu” protiv njega. Sve se završava, uzrok je virus, i savetuje se standardno lečenje, koje vrlo često ne daje zadovoljavajuće rezultate. Izvor infekcije su ventilacioni kanali centralnih klimatizacionih sistema koji se ne čiste. U prostorima gde su instalirani imaju ulogu inkubatora za zasejavanje virusa, bakterija, gljivica, parazita. Preko njih se doprema vazduh u prostor koji se udiše i tako nastaju problemi u vezi sa zdravljem čoveka.
Do danas nije otkriven antivirusni lek koji bi imao uticaja na koksaki virus. Ako postoji, miokarditis se leči samo simptomatski, a u najtežim slučajevima moguća je transplantacija srca.
Neki naučnici su pokušavali s imunosupresivnim lekovima (lekovi koji smanjuju imunitet), ali ta terapija nije pokazala očekivane rezultate. Kada se virus unese u jedno domaćinstvo, obično se inficiraju svi članovi, ali se bolest pojavi samo kod pojedinaca.
Istraživanja pokazuju da najveći broj infekcija koksaki virusima prolazi bez simptoma ili samo sa povišenom temperaturom.
Projektovani ekorobot je uređaj koji čisti sve viruse i bakterije u ventilacionim kanalima i tako preventivno sprečava širenje opasnog koksaki virusa i legionele.
Na taj način rešava se jedan od gorućih problema našeg vremena. Neutrališe se problem o kojem se danas malo govori, ali uskoro može da ima katastrofalne posledice po sve nas. Korišćenjem ekorobota doći će se do sasvim nove, neuporedivo bolje zdravstvene slike sveta u najvećim gradovima, ali i po svim urbanim pejzažima savremene civilizacije. Najvažniji izumi često izgledaju najjednostavnije. Potrebno je prvo definisati uzroke problema pa ih onda rešavati. Probleme treba prepoznati i shvatiti, da bi mogli da se neutrališu i otklone.
Ekorobot je mnogo više od „običnog” tehničkog pronalaska.

On omogućava potpuno bezbedan i sasvim zdrav život i rad, u svim zatvorenim prostorima s veštačkom ventilacijom. Time se produžava „licenca za zdrav život” u svim delovima našeg globalno umreženog sveta.

 

Literatura      

[1] „Impuls” klinika,: Uzroci povišenog krvnog pritiska kod ljudi, Beograd, 2010.

[2] „Impuls” klinika, : Projekat robota za čišćenje ventilacionih kanala, Beograd, 2012.

[3] „Impuls” klinika,: Statistička analiza broja smrtnih ishoda zbog koksaki virusa, Beograd, 2012.

[4] D. Josifović: Uticaj virusa koksaki na kardiovaskularni sistem, Medicinski fakultet, Beograd,

2012.

[5] „Impuls” klinika,: Rano otkrivanje bolesti srca – koksaki virus, Beograd, 2010.

[6] Karakašević B.: Mikrobiologija sa parazitologijom, Medicinski fakultet, Beograd, 2014.

[7] Karakašević B., i saradnici: Praktikum iz mikrobiologije i parazitologije, Medicinski fakultet, Beograd, 2012.

[8] ISPIMYC IAC – 03 – Qualite microbiologique dans les batimens a bureaux equipes de conditionnement d’ air, la charge Dactede conditionnement d’ air, la charge bactenenna totale de l’ air, Paris, 2011.

[9] ISPIMYC IAC – 01 – Qualite microbiologique dans les batimens a bureax equipes de

conditionnement d’ air: enquete mcrobiologique standardisse de base, Paris, 2010.

[10] Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005).

[11] Pravilnik o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima s povećanim rizikom („Sl. glasnik RS“, broj 120/2007).

[12] A WHO guide to good manufacturing practice (GMP) requirements, Part 2: Validation, WHO, Geneve, 1997.

[12] Borjanović S., Metoda za procenu rizika na radnom mestu i radnoj okolini, Eko centar, Beograd, 2008.

[14] A WHO guide to good manufacturing practice (GMP) requirements, Part 1: Standard operating procedures and master formular, WHO, Geneve, 1997.

[15] WHO, Technical Report Senes No822, 1992, Anex 1: Good manufacturing practice for biological products.

[16] Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS” broj 101/05), 2005.

[17] Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanje opreme za rad i ispitivanje uslova radne okoline („Službeni glasnik RS”, broj 96/10), 2010.

[18] Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju biološkim štetnostima („Sl. glasnik RS“, br 97/10), 2010.

[19] Pravilnik o uslovima i visini troškova za izdavanje licenci za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu („Sl. glasnik RS“, br. 09/06), 2006.

[20] Zakon o zaštiti od elementarnih i drugih većih nepogoda („Sl. glasnik RS“ broj 10/05), 2005.

[21] European Community Directive 2000/54/EC        

[22] Antonia C. Novello, Prevention and control of legionnaires disease quidance for clinicians: background and diagnosis, New York State Department of Health July 14, 2005.

[23] NIOSH 0 800 – BIOAEROSOL SAMPLING

[24] Aranđelović M., Jovanović J.:, Medicina rada, Medicinski fakultet, Beograd, 2012.

[25] Torbica N., Higijena rada, CIBIT, Beograd, 1998.

[26] Borjaković S.:, Izrada kriterijuma za skraćenje radnog vremena na radnom mestu sa

povećanim rizikom u zdravstvenim ustanovama, Medicinski fakultet, Beograd, 2009.

[27] „Impuls” klinika:, Statistička analiza broja smrtnih ishoda zbog koksaki virusa, Beograd, 2012.

[28] WHO, Technical Report Senes No822, 1992, Anex 1: Good manufacturing practice for biological products.

[29] Smernica prakse u zdravstvu („Sl. glasnik RS“, br. 84/04 i 85/05), 2004, 2005.

[30] Standard ISO EN 14698-1

[31] Smernice 94/C, 63/03.

[32] Direktiva 92/25/EEZ od 31.3.1992.

[33] Direktiva 89/39/EEC