Odavno je funkcija arhitekture (da pruži Äoveku zaÅ”titu i zaklon od spoljaÅ”njih uticaja) evoluirala u razliÄite slojevite doživljaje – dom, pripadnost, mesto uspomena, sigurnost, statusni simbol…, dok je relacija i povezanost sa prirodom i neposrednim okruženjem u poslednjim decenijama sve manje prisutna.
Živimo u vremenu u kome je ravnoteža izmeÄu prirode i arhitekture ozbiljno ugrožena i dostigla je svoj negativni maksimum, Å”to se ogleda Äovekovim dubokim otuÄenjem od prirode. Upravo zato i ne Äudi Å”to je sve viÅ”e u fokusu ponovna potreba i težnja Äoveka za harmonizacijom sa prirodnim okruženjem.
Ljudi danas sve manje teže urbanom i brzom životu u velikim gradovima. OkreÄu se prirodi i života u njoj, Å”to dalje od zagaÄenog vazduha i gradske gužve. Tako je sve veÄi trend gradnje kuÄe u prirodi od ekoloÅ”kih i energetski održivih prirodnih materijala. Oni žele da svoje kuÄe āstopeā sa okolinom, i da do izražaja doÄe priroda i njena lepota. Upravo zato biljke pronalaze svoje mesto na krovovima kuÄa, zidovi su rezervisani za penjaÄice i kuÄa je potpuno obuÄena u zeleno i stopljena u prirodni ambijent.Ā
Stoga vam ovog puta predstavljamo nekoliko interesantnih ideja i arhitektonskih koncepata u kojima je uspostavljen sklad izmeÄu prirode i arhitekture.
// Vikendice su pravi objekti za beg od gradskog života. Vikend naselje u ameriÄkom gradu Mill Valley je primer koji to slikovito ilustruje. KuÄe su potpuno utopljene u prirodu i ne naruÅ”avaju prirodni ambijent.
Vikend naselje u ameriÄkom gradu Mill Valley
Za gradnju jedne od vikendica cilj arhitektonskog tima bio je da sve intervencije na terenu svedu na minimum. Pozicionirane su izmeÄu drveÄa, konstrukcija kuÄe je usaglaÅ”ena sa veÄ postojeÄim nagibom, a prostorije su drugaÄije orijentisane Å”to pruža potpuni doživljaj
spoljaŔnjosti.
Nagib terena je iskoriÅ”Äen ne samo za pozicioniranje kuÄe nego i za moguÄi pristup krovu na kome rastu biljke. Na taj naÄin je objekat dobio joÅ” jednu prostoriju na otvorenom tj. vrt.Ā NesvakidaÅ”njim pejzažnim i arhitektonskim reÅ”enjem, doÄaran je utisak da je krov samo produžetak brda, a kad se objekat posmatra iz ptiÄije prespektive, imate utisak kao da kuÄa ni ne postoji.
Na krovu su posaÄene biljke sedumi koji su i najotporniji na razliÄite klimatske uslove. Sedumi su takoÄe i dobar izolator. Kod parternog ureÄenja, posaÄene su biljke kojima je tu i prirodno staniÅ”te i tako vrt izgleda kao okolni pejzaž tj. Å”uma.
// Interesantno reŔenje za rekonstrukciju napuŔtene garaže u italijanskim Alpima uradili su italijanski arhitekti koji su inspiraciju potražili u prirodi.
Mala garaža koju su pretvorili u udobnu kuÄu za odmor potpuno je stopljena sa prirodom i izgleda kao veliko drvo koje raste iz zemlje.
Arhitekte su se odluÄili da umesto projektovanja fasade, puste prirodu da slobodno utiÄe na kuÄu. U poÄetku to je bila samo ideja da se ozeleni krov, meÄutim prirodi i njenoj lepoti se ne može odoleti tako da su realizovani i zeleni zidovi. Na kamenom zidu kuÄe najviÅ”e dominira vinova loza koja je uspeÅ”no obrasla celu kuÄu. Pored vinove loze, mesto su naÅ”le i druge jednogodiÅ”nje i viÅ”egodiÅ”nje biljke koje se smenjuju cvetanjem i Äine ovu malu kuÄu kao iz bajke.
KuÄa na vodopadu ili neprevaziÄeni Fallingwater
// TakoÄe, kuÄa na vodopadu ili neprevaziÄeni Fallingwater, je joÅ” jedno mesto koje pokazuje moÄ prirode i savrÅ”en spoj sa arhitekturom. Arhitekta Frenk Lojd Rajt je 1935. godine projektovao ovaj objekat u prirodi u selu nedaleko od Pitsburga.
KuÄa je projektovana na reci Ber Ran i predstavlja savrÅ”en spoj vode i arhitekture. Reka tj. vodopad reke se može videti tek kada se proÄe kroz kuÄu i izaÄe na terasu. Svojevremeno su vlasnici ovu kuÄu koristili kao letnjikovac, a danas je ona muzej. Za izgradnju je koriÅ”Äen materijal iz okoline. Neke stene su poslužile kao zid, dok su druge uklopljene u pod.
Uprkos raznim transformacijama, kuÄa je i dalje mesto gde Äovek ima potrebu za oseÄajem sigurnosti i pripadnosti, gde svoj puni kvalitet nastaje kada postane dom koji je povezan sa neposrednim prirodnim okruženjem.
Svedoci smo koliko je savremena arhitektura suviÅ”e uniformna, jednoliÄna i nehumana. Urbani pejzaž je beživotan i sve manje ispunjava potrebe Äoveka. Zato je važno da se ponovo vratimo arhitekturi koja poÅ”tuje duh mesta, uklapa se u prirodni ambijent i vraÄa moguÄnost povezivanja Äoveka i prirode.
Prilikom razvoja novih urbanih celina, u poslednjim decenijama Äovek se sve viÅ”e vodi idejom stvaranja Å”to veÄe iskoriÅ”Äenosti raspoloživog prostora za izgradnju. Zelenilo i drveÄe postali su nepoželjni ili zapostavljeni elementi u urbanim sredinama.Ā Nažalost, ovakav pristup doveo nas je do pojave ubrzanih klimatskih promena, stvaranja toplotnih ostrva u gradovima koje je direktno prouzrokovano dominacijom betona.
Tako joÅ” jednom skreÄemo pažnju da je ravnoteža izmeÄu prirode i arhitekture ozbiljno naruÅ”ena i koliko je važno da se ponovo uspostavi harmonizacija sa prirodnim okruženjem. Zato su sve viÅ”e važna nova promiÅ”ljanja i pristupi u realizaciji i rekonstrukciji savremenog urbanog okruženja. Predstavljamo vam nekoliko zanimljivih i interesantnih arhitektonskih koncepata i ideja u kojima je uspostavljen sklad izmeÄu prirode i arhitekture.
// Jedno malo multikulturno naselje, Jan van Galenstraat u Amsterdamu, je potpuno iskoristilo potencijal prirode i uÄinilo je dostupnom za svoje graÄane.
Zgrada Sportplaza Merkator
Gradski okrug želeo je da ojaÄa lokalnu zajednicu, a pritom i da zaposli ljude. Zgradu Sportplaza Mercator projektovao je arhitektonski biro VenhoevenCS, koji je imao cilj da zgradu Å”to bolje uklopi u okruženje ā u park. Zadatak je bio da zgrada bude stopljena sa prirodom, Å”to zelenija i na oko privlaÄna. Naravno, sve su to uspeli da postignu.
Projektovali su objekat povrÅ”ine 7.100 m2 koji je zamiÅ”ljen kao mali grad unutar jednog velikog grada tj. objekta. U njemu se mogu naÄi bazeni, sale za fitnes, sale za aerobik, sauna, sale za proslave, kafiÄi, restorani, prostori namenjeni deci. Najinteresantnije je da su fasada i krov prekriveni zelenilom i, ako posmatrate objekat iz daljine stiÄete utisak da je zgrada tvrÄava koja Å”titi ulazak u grad. Dobro uklopljeni prozori na krovu i fasadi ispunjavaju objekat dnevnom svetloÅ”Äu.
Garaža u Kaliforniji
// Svima je poznato da gradske garaže predstavljaju mesto sivila i betona. Tako je bilo i sa jednom garažom u Kaliforniji, koja sada, zahvaljujuÄi kompaniji Seasons Natural Engineering, ima jedan od najveÄih zelenih zidova u SAD koji je povrÅ”ine oko 4.000 kvadratnih stopa sa posaÄenih oko 40 razliÄitih vrsta biljaka.
Ova kompanija je razvila specijalnu tkaninu za sadnju biljaka u vertikalnom položaju koji je napravljen od potpuno recikliranih sintetiÄkih vlakana. Na taj naÄin je eliminisano truljenje, i podstaknut je pravilan razvoj biljaka i dotok vode.
School of Art, Design and Media
// School of Art, Design and Media Š¾d 215.000 m2 je fakultet umetnosti u Singapuru. MeÄu osnovnim prostorijama koji svaki fakultet poseduje objekat je opremljen muzejskim osvetljenjem i automatizacijom klime za bezbedno predstavljanje osetljivih i vrednih umetniÄkih dela.
Staklena fasada pruža vizuelnu povezanost sa okolnim pejzažom
Galerija zadovoljava danaÅ”nje visoke meÄunarodne muzejske standarde i prireÄuje interesantne izložbe. Zgrada je visine od 2 do 5 spratova, a najviÅ”e je izdvaja neverovatna konstrukcija zelenog krova koji se spuÅ”ta pod uglom od 45 stepeni.Ā Krov je formiran od dva nagiba polukružnog oblika, spojeni sa treÄim manjim lukom i prekriven je travom. Pristup krovu omoguÄen je putem stepenica koje se nalaze duž ivice krova. Zgrada je dizajnirana tako da se uklopi u okruženje kampusa, a staklena fasada pruža vizuelnu povezanost sa okolnim pejzažom.
School of Art, Design and Media
Kako bi krov bio ekoloÅ”ki ekonomiÄniji, materijal koji se nalazi ispod trave je drobljena vulkanska stena, plavac i oprani pesak koji dopuÅ”ta pravilno zadržavanje vlage i održavanje temperature samog krova. Kroz ove interesantne primere vidimo da spoj arhitekture i prirode može doprineti kvalitetu urbanog okruženja i novom približavanju Äoveka i prirode.
Agencija za projektovanje i
inženjering āArhinGreenā
ul. Pasterova br. 6, 21000 Novi Sad
T. +381 63 580 469
PokretaÄ bloga na sajtu
www.arhingreen.rs/blog
Autori teksta: NataÅ”a KomljenoviÄ, Dipl.inž.arh. i Jelena DudaÅ” Mast.inž.hortikulture