Drveni neboderi – građevine budućnosti

Od samog postanka ljudi su stremili u visine. Setite se samo Keopsove piramide, za koju još uvek ne postoji valjano objašnjenje kako su ljudi ogromo kamenje podigli do krajnjih 147 metara. Ili čuvenog čeličnog tornja u Parizu koji je krajem XIX veka iznosio punih 300 m. Tridesetih godina XX veka Njujork je bio grad nebodera, među kojima se izdvajao Empajer Stejt Bilding sa visinom od 381 metar. Iz decenije u deceniju, visine su rasle da bi danas dostigle do Burdž Kalife i reprezentativnih 829 metara.

Međutim, ovde nije kraj. U najavi je Džeda toranj sa visinom višom od jednog kilometra, tačnije 1008 m.
Možemo reći potpuna dominacija čovečanstva nad prirodom. Da li bi trebali da budemo srećni zbog toga? Pa, baš i ne.

Zamislite samo, koliko je potrebno materijala za izgradnju svih tih građevina. I ne zaboravite da su ti materijali beton, čelik i aluminijum. Veoma skupa investicija. Grandiozni, moderni izgled savremenih građevina doveo je do osvajanja visina, ali i gubljenja kontakta na zemaljskom nivou. Sve veća eksploatacija prirodnih resursa, odsustvo prirode i zelenila, rezultiralo je sve većim klimatskim promenama, temperaturnim šokovima i zagađenjima. Sve su to prepoznali neki pojedinci koji su nastavili da streme u visinu, ali i širinu. Nametnula se ideja, ali i potreba za vraćanjem i korišćenjem prirodnih materijala u građevinarstvu. U tome svakako dominira drvo, kao osnova prirode i života na Zemlji. A i sami moramo priznati, nijedan materijal ne može pružiti takvu toplinu i osećaj sigurnosti, kao što to čini drvo.

Izgradnja vikendice

Pored enterijera, u novije doba, drvo sve više dominira i u izgradnji objekata. U početku, to su bile kuće za odmor, vikendice i stambeni objekti u ruralnim sredinama. Međutim, danas sve češće možemo videti kako stambene, tako i komercijalne drvene objekte. Pa tako u većim gradskim sredinama neretko nailazimo na škole, sportske i poslovne objekte u neprikosnovenom drvenom modu.

// Potreba za vraćanjem prirodi, kao i širenjem svesti o nužnosti upotrebe prirodnih materijala i održivog razvoja, građevinarstvo je krenulo u nove, izazovne i svakako do sada neviđene projekte.

Ako posmatramo drvo kao građevinski materijal, on nas vraća na građevine prošlosti, koje se vraćaju na velika vrata. Međutim, situacija je potpuno nova i drugačija. Građevine budućnosti su drveni neboderi. Da, pravi neboderi, čija visina ima tendenciju stalnog rasta.

Zemlje u kojima se svest o održivom razvoju i zaštiti životne sredine rapidno počela menjati, su bile pioniri u izgradnji ovih objekata.

Jedna od prvih drvenih zgrada pojavila se u Kanadi, u Vankuveru visine 53 m sa 18 spratova. Ovaj objekat imao je dva samostojeća betonska jezgra, oko kojih se razvijala i širila drvena konstrukcija. Druga slična zgrada, ali 20 m viša pojavila se u Holandiji. Norveška je država sa zvanično najvišim drvenim neboderom Mjostårnet, koji se nalazi u neposrednoj blizini istoimenog jezera. Neboder je visine od 85,4 m, 18 spratova i površinom od 8000 m².

Norveška je država sa zvanično najvišim drvenim neboderom Mjostårnet

U masi inovativnih projekata, kao i sa slučajem drvenih nebodera, najdalje je otišao Japan. U Tokiju se gradi grandiozni drveni neboder, koji će visinom od 350 m biti daleko ispred drugih drvenih objekata. Planom je predviđeno da objekat ima 70 spratova, kao simbolika postojanja firme koja ga gradi. Planira se da se izgradnjom ove zgrade, ali i celog naselja od drveta, do 2041. godine japanska prestonica transformiše u ekološki grad-šumu, kada bude u potpunosti završen i otvoren za mnoge prodavnice, kancelarije, ali i stanare, koji će uživati u zelenim terasama i zelenom krovu. Ovaj drveni objekat predstavlja veliki finansijski projekat, znatno skuplji u odnosu na gradnju drugim materijalima, ali, kako tvrde, će se isplatiti za kratko vreme. O čemu se ovde zapravo radi, videćemo kroz prednosti gradnje drvenih objekata u građevinarstvu.

Tokio gradi drveni neboder

PREDNOSTI DRVENIH NEBODERA

• EKOLOŠKE – prirodni materijal koji upija ugljen dioksid, čisti vazduh i snižava emisiju štetnih gasova na globalnom nivou. Na ovaj način drvo utiče na zaštitu životne sredine i ublažavanje klimatskih promena kojima smo sve više izloženi. Drvo je materijal koji apsorbuje vlagu u vlažnim periodima i otpušta je u vreme suvljih perioda, stvarajući time odličnu mikroklimu za život i rad. Materijal koji je biorazgradiv, obnovljiv i za čiju upotrebu i transport je potrebno znatno manje energije u odnosu na beton, čelik i aluminijum kao dominatne građevinske materijale.

• EKONOMSKE – drvo je jeftiniji resurs u odnosu na druge dominantne građevinske materijale. Eksploatacija, obrada i transport obavljaju se sa mnogo manje energije i vremena. Primera radi, beton je četiri puta teži i za njegovu upotrebu potrebno je mnogo više energije nego za drvo. Ekonomičnost drveta ističe se i činjenicom da je u pitanju obnovljiv izvor, koji planskom obnovom nikada neće nestati.

• EMOTIVNE – drvo je deo prirode i kao takvo, prirodu unosi u svaki objekat u kome se nalazi. Ako zamislimo da je čitav objekat izgrađen od drveta, jasno je koliko blagotvorno deluje na čoveka. Toplina i svojevrsna klima koju pruža, učiniće da se ljudi osećaju sretnije, zadovoljnije i produktivnije. Naizmenično praćenje života u drvenom i betonskom objektu, potvrdilo je ove tvrdnje. Deca u školama pružila su bolje rezultate, zaposleni u poslovnim objektima bili su zadovoljniji i produktivniji. Emocije su najbolji pokazatelj vrednosti nečega. A kada je drvo u pitanju, one su uvek visoko na skali doživljaja.

• ESTETSKE – nasuprot hladnim betonskim objektima, drveni neboderi svakako su emotivno, ali i estetski prihvatljiviji. Lamelirano drvo omogućilo je gradnju robusnijih i složenijih građevinskih objekata. Sa druge strane, ovo drvo je lako za obradu i kao takvo pružilo je šansu za izradu zahtevnijih oblika. Lukovi i svodovi dali su slobodu u projektovanju i izgradnji. Spajanjem prijatnosti, ugodnosti i lepote dobijena je dobitna kombinacija gradnje ovakvih objekata.

Farmhouse drveni neboder

U PRIRODI JE SPAS

Ako bi morali nešto posle svega da kažemo, neka to bude ovako. Od postanka do danas napravili smo dug i manje više dobar put. Stigli smo i do novog milenijuma i sada je vreme da zakrivljujemo put i polako se vratimo odakle smo i pošli. U prirodu. Među biljke i drveće. Da zajedno dišemo i sačuvamo jedni druge. Ako je sudeći po sve većoj pojavi drvenih nebodera, na dobrom smo putu samoobnove.

Autor teksta: Snežana Trtica Graovac, novinar