PriÄe iz biznisa
„Korist jednoga je Å”teta drugoga“
Montenj
Pre nekoliko dana, ispred zgrade opÅ”tine, sreo sam Dobricu, druga iz osnovne Å”kole. Odmah sam ga prepoznao. Po liku je ostao isti. Bucmasto, okruglo, rumeno lice i dobroduÅ”ne crne oÄi. Odmalena se trudio da svakome bude dobar drug. Mnogi su to zlouporebljavali, jer mu je tata radio u inostranstvu i uvek mu donosio skupocene igraÄke i garderobu. U njegovom reÄniku nije postojalo NE MOŽE. U druÅ”tvu su svi govorili: āDa mi je da naÄem devojku kao Å”to je Dobricaā. Primetio sam da na licu nema viÅ”e prepoznatljivi osmeh naivÄine, kojim je uvek upadao u nevolje. U prvom trenutku sam se obradovao toj promeni. Pomislio sam da se konaÄno opametio. Kada mi je ispriÄao svoju priÄu, shvatio sam da je, ipak, sve kao Å”to je i nekad bilo.
Kada je otvorio prodavnicu kuÄne hemije Dobrica je pomislio da Äe najzad moÄi da iskaže bezgraniÄnu ljubaznost i dobrotu. I bio je u pravu. MuÅ”terijama se dopadala njegova dobroduÅ”nost. Kod Dobrice ne samo da su kupci uvek u pravu, veÄ mogu sve da zatraže. Da otvore pakovanje Å”ampona, da kupe uloÅ”ke na komad, da za probu poprskaju dezodorans po telu, da kupljenu farbu zamene drugom nijansomā¦
Novi posao se i Dobrici veoma dopao. Upoznao je mnogo finih i ljubaznih prodavaca. I oni su njega zavoleli. Nije bilo dana da se nisu Äuli. Pitali su ga Å”ta ima novo, kako mu je porodica, kada planira sledeÄu narudžbinuā¦
Sa nekima se baÅ” združio, Äak su nekoliko puta izaÅ”li na piÄe.
Steva, na primer, prodavao je farbe za kosu. Profesionalac od glave do pete. Visok, elegantan, nasmejan. Uvek u odelu, a u ruci katalozi prepuni slika novih proizvoda. Å iroka paleta sa preko pedeset nijansi. Najnovija kolekcija manje poznatog francuskog proizvoÄaÄaā¦ Dobrica reÄe da za njih nije Äuo. Na to se Steva nasmejao i objasnio mu da su na Zapadu veliki hit i da sve poznate manekenke farbaju kosu samo sa njihovim farbama. Uskoro Äe krenuti reklama i kada se proÄuje za njih samo Äe se te farbe tražiti. Samo mora da se na vreme opskrbi zalihama jer, valjda zna kakve su žene. Kada prepoznaju kvalitet i povoljnu cenu, naprosto sve razgrabe. āZato predlažem da odmah krenemo od paketa od pet hiljada komadaā, spremno je zakljuÄio Steva i zapisao porudžbinu, dok je Dobrica joÅ” uvek klimao glavom.
Stanko ga je napunio sa brijaÄima. Objasnio mu je da je njegova firma patentirala revolucionarni brijaÄ koji poseduje jedinstvenu hipersenzitivnu antibakterijsku platformu napravljenu od nerÄajuÄeg Äelika sa petostrukim dejstvom, popularno nazvan āsilver prajdā. Dejvid Bekam je novo zaÅ”titno lice kompanije. Od tada, proizvod je postao toliko popularan, da su jedva uspeli da isporuÄe dovoljne koliÄine kupcima. Samo za Dobricu obezbediÄe i policu sa proizvodima, ali treba da naruÄi robe u vrednosti od bar tri hiljade evra.
Vule mu je bio najzanimljiviji. SlatkoreÄiv i ljubazan, uvek informisan Å”ta se prodaje u radnjama i kako treba prodavati. O pastama za zube, na primer, znao je i najsitnije detalje. Dobrici su bili najzanimljivije brojke. KoriÅ”Äenjem njihove obiÄne paste za zube karijes se smanjuje za Äak sedamdeset pet odsto, redovnom upotrebom one sa trostrukim efektom zubni kamenac se može izgubiti potpuno. Pored toga, osmeh se pojaÄava za Äetrdeset procenata.
Vule ga je uverio da ako bude kupio koliÄinu od tri hiljade komada neÄe viÅ”e nikome nuditi u bližoj okolini i da Äe svi kod njega dolaziti po blistavi osmeh. Dobrica je odmah shvatio da je to ponuda koju ne treba propustiti.
Farbe za kosu se, ipak, nisu prodavale kako je oÄekivao. Nikakva reklama nije se pojavila na televiziji. Steva mu je objasnio da nije do njih veÄ do Francuza koji su mu oduzeli distributerstvo. Zvao ga je dugo da mu vrati robu, ali ovaj mu se nije javljao. Äuo je da i ne radi viÅ”e u toj firmi i da je postao fitnes-instruktor. Ostali su mu katalozi, dve hiljade komada farbi u raznim nijansama, unapred plaÄenih.
Ni od pasti za zube nije se ovajdio. Imale su opori miris i gorak ukus koji se ama baÅ” nikome nije dopao. Niko mu nije verovao da su to novi trendovi u stomatologiji i da Äe koriÅ”Äenjem te paste imati blistaviji osmeh. Svi bi tražili neki od prepoznatljivih brendova. Kupio je tri hiljade kutija, a prodao je samo osamdeset Äetiri. Nije oÄekivao od Vuleta da mu pusti menicu. JoÅ” manje da mu na pitanje Å”ta da radi sa tolikom robom odgovori: āBaci je u Savu, ako hoÄeÅ”ā¦ā i prekine telefonsku vezu.
Možda bi i brijaÄa prodao viÅ”e da mu nije i Stanko pustio menicu. Izvinjavao mu se, govorio mu da mu je žao, eto od svih njegovih kupaca kod njega ide najbolje, ali Å”ef je Äuo da mu je veÄ puÅ”tena jedna menica, pa ko veli, da se naplatimo dok možemoā¦
I naplatili su svi. Dobrica je poÅ”ten i nikom nije ostao dužan. Uspeo je da rasproda neÅ”to po nižim cenama, neÅ”to je podelio, neÅ”to je zadržao. Ukupno je izgubio dvanaest hiljada evra. KuÄi je doneo preostalu robu. Svaki dan se brije onim hipersenzitivnim brijaÄima. Supruga svake nedelje ima novu boju kose. Cela porodica pere zube onim sjajnim pastama za zube. Po tri puta dnevno, ponekad i ÄeÅ”Äe. Istina je da su smanjili broj karijesa za sedamdeset pet procenata. Istina je i da im se zubni kamenac reÄe pojavljuje. Jedino im nedostaje osmeh.
Njega nema, pa nema.