Dizajn enterijera nije samo pitanje estetike prostora; on je suÅ”tinska strategija koja igra kljuÄnu ulogu u svakom projektu. Na samom poÄetku svakog projekta, bilo da se radi o javnom ili privatnom objektu, neophodno je posvetiti se pronalasku odgovarajuÄe dizajn strategije koja Äe zadovoljiti sve potrebe i želje korisnika. Ovaj pristup ne samo da osigurava funkcionalnost prostora, veÄ i pozitivno utiÄe na korisnike tog prostora, bilo da su to gosti hotela ili stanovnici stambenog objekta.
Kao Å”to stalno istiÄem u svojim predavanjima: Pre nego Å”to poÄnemo da razmiÅ”ljamo o tome kako Äemo neÅ”to dizajnirati i projektovati, prvo moramo postaviti pitanje zaÅ”to to radimo i Å”ta je to Å”to dizajniramo. A kako Äe na kraju to izgledati, kada budemo imali odgovore na ova āpravaā pitanja, Äe se samo nametnuti.
projekat: AMO design studio / foto: AMO
Dizajn javnih prostora: Razumevanje ciljne grupe
Kada dizajniramo javne prostore poput kafiÄa, restorana ili hotela, kljuÄno je razumeti ciljnu grupu. Ko su ljudi koji Äe poseÄivati taj prostor? Koje su njihove potrebe, želje i oÄekivanja?
Na primer, jedan kafiÄ u centru grada, koji cilja mlaÄu, urbanu populaciju, zahtevaÄe sasvim drugaÄiji dizajn od restorana namenjenog porodicama sa decom ili onog koji pretenduje dobijanju Mishelinove zvezdice, a sasvim drugaÄiji dizajn jednog luksuznog restorana koji za cilj ima izgradnju odreÄenog renomea.
Od velikog znaÄaja je komunikacija sa realnim buduÄim korisnicima prostora, svojevrsno istraživanje tržiÅ”ta, ako govorimo o javnim objektima. Moramo se potruditi da upoznamo korisnika, kako bi mu pružili u odreÄenom prostoru ono Å”to Äe pružiti dodatnu vrednost u korelaciji sa njegovim oÄekivanjima. Tada možemo smatrati da je projekat uspeÅ”an i to mnogostruko, pružili smo korisniku ultimativno iskustvo koje zaslužuje, a investitoru osigurali profit. Nedovoljno je samo kreirati lep, impresivan prostor, ako on ne ispunjava ove dve strane oÄekivanja vremenom Äe prestati da postoji.
projekat enterijera: AMO design studio / foto: AMO
Dizajn privatnih prostora: Socijalne i psiholoŔke veŔtine dizajnera
Kada radimo na projektovanju privatnog stambenog objekta, naÅ”e pre svega psiholoÅ”ke, ali i socijalne veÅ”tine kao dizajnera dolaze do izražaja. Svaki klijent je jedinstven, sa svojim specifiÄnim potrebama, željama i navikama. NaÅ”a je uloga da te potrebe ne samo prepoznamo, veÄ i da ih razumemo i inkorporiramo u dizajn. Prvi korak u ovom procesu je temeljno upoznavanje s klijentom. Setite se, dizajniramo dom, a ne samo kuÄu. NaÅ” zadatak je da saznamo kako klijent živi, Å”ta voli, koje su mu navike. Do detalja. Da li je desnoruk ili levoruk, da li prvo popije kafu ujutru kada se probudi, joÅ” u krevetu ili možda sprema sebi sok od celera i avokado tost. Da li voli da prireÄuje okupljanja prijatelja, veÄere za viÅ”e ljudi, da li voli da ih sam sprema ili poziva profesionalne kuvare ili ketering. To nam sve govori o tome kakav prostor treba da bude da bi naÅ” korisnik u njemu bio sreÄan. A sreÄan i zadovoljan korisnik je naÅ” ultimativni cilj.
Ovaj nivo razumevanja omoguÄava nam da kreiramo prostor koji nije samo funkcionalan i estetski privlaÄan, veÄ i duboko personalizovan. Da bi to ostvarili moramo posedovati veÅ”tine koje Äe nam pomoÄi da se klijent prema nama otvori, da razume da nismo samo znatiželjni, veÄ da smo tu da mu pomognemo da ima svoj unikatan prostor. Zbog tog odnosa se veoma Äesto deÅ”ava da sa svojim klijentima postanemo i ostanemo dugogodiÅ”nji prijatelji, ljudi od poverenja.
-
- projekat enterijera: AMO design studio / foto: AMO
-
- projekat enterijera: AMO design studio / foto: AMO
VeÅ”tina komunikacije: KljuÄ uspeha
Jedna od najvažnijih veÅ”tina svakog dizajnera enterijera je veÅ”tina komunikacije. Efikasna komunikacija s klijentom nije samo o prenoÅ”enju ideja, veÄ i o sluÅ”anju i razumevanju njihovih potreba. Tokom mojih godina rada i viÅ”e od 150 izvedenih projekata, nauÄila sam da je povratna informacija klijenta najvrednija. Ne bojte se postavljati pitanja i tražiti dodatne informacije. Äesto se deÅ”ava da se oblik i funkcija prostora u toku samog projektovanja promeni, klijent se predomisli, možda u procesu shvati da mu neÅ”to u prostoru Å”to je silno želeo da ima, zapravo ne treba, možda smo ga i mi naÅ”im detaljnim pitanjima naveli da to shvati. ObiÄno tada kao dizajneri poÄnemo da oÄajavamo, shvatimo da sve moramo raditi ponovo, da troÅ”imo vreme, koga uvek imamo premalo, ali na kraju shvatimo da Äe ono Å”to se na kraju izvede biti upravo razlog neÄije radosti i to nas donekle uteÅ”i.
DeÅ”avalo se viÅ”e puta da u toku projektovanja ili izvoÄenja klijenti odluÄe da se razvedu. Sticajem okolnosti, dok u razgovoru sa njima oko nastavka projekta, promene koncepta života, samim tim i prostora, oni se otvaraju, razgovor se preokrene i mi postajemo svojevrsni psiholozi koji im pomažu da prevaziÄu taj težak period. Nekad se desi da hitno moramo da radimo projekat dva prostora, nekad im pomažemo da se nekretnina koja je u izvoÄenju se hitno proda, nekad uspemo i da pripomognemo poput medijatora da se porodica održi. A deÅ”avalo se i da u toku projektovanja doÄe vest da pristiže nov Älan porodice, koga nismo planirali, pa kreÄe predprojektovanje prostora kako bi obezbedili joÅ” jednu sobu za dete. Radujemo se uvek kada možemo kroz naÅ” rad pomoÄi i videti da se neko raduje krajnjem ishodu. Bez obzira koliko taj proces može biti za nas dizajnere mukotrpan.
projekat enterijera: AMO design studio / foto: AMO
Živimo u vremenu gde se sve meri u brojevima: broj utroÅ”enih sati, broj kao cifra na fakturi, broj kao merilo troÅ”kova koje imamo, broj preÄenih kilometaraā¦Zaboravili smo da zastanemo, da uživamo u kreativnosti, da naÄemo zadovoljstvo u postignutim rezultatima, da se oseÄamo dobro Å”to smo uspeli da napravimo neÅ”to lepo za nekoga, Å”to smo na neki naÄin uÄinili ovaj svet lepÅ”im mestom za životā¦
Život koji sada živimo nam jednostavno ne dopuŔta da u njemu i uživamo. Onaj ko uspe da ostvari ovaj balans i ukrade u svakom danu posla po neku iskru radosti u onome Ŕto radi može smatrati da je profesionalno zaista ostvaren.
Autor teksta: dr Monika Å tiklica, AMO design studio