Dizajn enterijera nije samo pitanje estetike prostora; on je suštinska strategija koja igra ključnu ulogu u svakom projektu. Na samom početku svakog projekta, bilo da se radi o javnom ili privatnom objektu, neophodno je posvetiti se pronalasku odgovarajuće dizajn strategije koja će zadovoljiti sve potrebe i želje korisnika. Ovaj pristup ne samo da osigurava funkcionalnost prostora, već i pozitivno utiče na korisnike tog prostora, bilo da su to gosti hotela ili stanovnici stambenog objekta.
Kao što stalno ističem u svojim predavanjima: Pre nego što počnemo da razmišljamo o tome kako ćemo nešto dizajnirati i projektovati, prvo moramo postaviti pitanje zašto to radimo i šta je to što dizajniramo. A kako će na kraju to izgledati, kada budemo imali odgovore na ova „prava“ pitanja, će se samo nametnuti.
projekat: AMO design studio / foto: AMO
Dizajn javnih prostora: Razumevanje ciljne grupe
Kada dizajniramo javne prostore poput kafića, restorana ili hotela, ključno je razumeti ciljnu grupu. Ko su ljudi koji će posećivati taj prostor? Koje su njihove potrebe, želje i očekivanja?
Na primer, jedan kafić u centru grada, koji cilja mlađu, urbanu populaciju, zahtevaće sasvim drugačiji dizajn od restorana namenjenog porodicama sa decom ili onog koji pretenduje dobijanju Mishelinove zvezdice, a sasvim drugačiji dizajn jednog luksuznog restorana koji za cilj ima izgradnju određenog renomea.
Od velikog značaja je komunikacija sa realnim budućim korisnicima prostora, svojevrsno istraživanje tržišta, ako govorimo o javnim objektima. Moramo se potruditi da upoznamo korisnika, kako bi mu pružili u određenom prostoru ono što će pružiti dodatnu vrednost u korelaciji sa njegovim očekivanjima. Tada možemo smatrati da je projekat uspešan i to mnogostruko, pružili smo korisniku ultimativno iskustvo koje zaslužuje, a investitoru osigurali profit. Nedovoljno je samo kreirati lep, impresivan prostor, ako on ne ispunjava ove dve strane očekivanja vremenom će prestati da postoji.
projekat enterijera: AMO design studio / foto: AMO
Dizajn privatnih prostora: Socijalne i psihološke veštine dizajnera
Kada radimo na projektovanju privatnog stambenog objekta, naše pre svega psihološke, ali i socijalne veštine kao dizajnera dolaze do izražaja. Svaki klijent je jedinstven, sa svojim specifičnim potrebama, željama i navikama. Naša je uloga da te potrebe ne samo prepoznamo, već i da ih razumemo i inkorporiramo u dizajn. Prvi korak u ovom procesu je temeljno upoznavanje s klijentom. Setite se, dizajniramo dom, a ne samo kuću. Naš zadatak je da saznamo kako klijent živi, šta voli, koje su mu navike. Do detalja. Da li je desnoruk ili levoruk, da li prvo popije kafu ujutru kada se probudi, još u krevetu ili možda sprema sebi sok od celera i avokado tost. Da li voli da priređuje okupljanja prijatelja, večere za više ljudi, da li voli da ih sam sprema ili poziva profesionalne kuvare ili ketering. To nam sve govori o tome kakav prostor treba da bude da bi naš korisnik u njemu bio srećan. A srećan i zadovoljan korisnik je naš ultimativni cilj.
Ovaj nivo razumevanja omogućava nam da kreiramo prostor koji nije samo funkcionalan i estetski privlačan, već i duboko personalizovan. Da bi to ostvarili moramo posedovati veštine koje će nam pomoći da se klijent prema nama otvori, da razume da nismo samo znatiželjni, već da smo tu da mu pomognemo da ima svoj unikatan prostor. Zbog tog odnosa se veoma često dešava da sa svojim klijentima postanemo i ostanemo dugogodišnji prijatelji, ljudi od poverenja.
-
- projekat enterijera: AMO design studio / foto: AMO
-
- projekat enterijera: AMO design studio / foto: AMO
Veština komunikacije: Ključ uspeha
Jedna od najvažnijih veština svakog dizajnera enterijera je veština komunikacije. Efikasna komunikacija s klijentom nije samo o prenošenju ideja, već i o slušanju i razumevanju njihovih potreba. Tokom mojih godina rada i više od 150 izvedenih projekata, naučila sam da je povratna informacija klijenta najvrednija. Ne bojte se postavljati pitanja i tražiti dodatne informacije. Često se dešava da se oblik i funkcija prostora u toku samog projektovanja promeni, klijent se predomisli, možda u procesu shvati da mu nešto u prostoru što je silno želeo da ima, zapravo ne treba, možda smo ga i mi našim detaljnim pitanjima naveli da to shvati. Obično tada kao dizajneri počnemo da očajavamo, shvatimo da sve moramo raditi ponovo, da trošimo vreme, koga uvek imamo premalo, ali na kraju shvatimo da će ono što se na kraju izvede biti upravo razlog nečije radosti i to nas donekle uteši.
Dešavalo se više puta da u toku projektovanja ili izvođenja klijenti odluče da se razvedu. Sticajem okolnosti, dok u razgovoru sa njima oko nastavka projekta, promene koncepta života, samim tim i prostora, oni se otvaraju, razgovor se preokrene i mi postajemo svojevrsni psiholozi koji im pomažu da prevaziđu taj težak period. Nekad se desi da hitno moramo da radimo projekat dva prostora, nekad im pomažemo da se nekretnina koja je u izvođenju se hitno proda, nekad uspemo i da pripomognemo poput medijatora da se porodica održi. A dešavalo se i da u toku projektovanja dođe vest da pristiže nov član porodice, koga nismo planirali, pa kreće predprojektovanje prostora kako bi obezbedili još jednu sobu za dete. Radujemo se uvek kada možemo kroz naš rad pomoći i videti da se neko raduje krajnjem ishodu. Bez obzira koliko taj proces može biti za nas dizajnere mukotrpan.
projekat enterijera: AMO design studio / foto: AMO
Živimo u vremenu gde se sve meri u brojevima: broj utrošenih sati, broj kao cifra na fakturi, broj kao merilo troškova koje imamo, broj pređenih kilometara…Zaboravili smo da zastanemo, da uživamo u kreativnosti, da nađemo zadovoljstvo u postignutim rezultatima, da se osećamo dobro što smo uspeli da napravimo nešto lepo za nekoga, što smo na neki način učinili ovaj svet lepšim mestom za život…
Život koji sada živimo nam jednostavno ne dopušta da u njemu i uživamo. Onaj ko uspe da ostvari ovaj balans i ukrade u svakom danu posla po neku iskru radosti u onome što radi može smatrati da je profesionalno zaista ostvaren.
Autor teksta: dr Monika Štiklica, AMO design studio