U Kulturnom centru Zrenjanina od 3. do 14. oktobra biće održani „Dani arhitekture“. Manifestacija se otvara u četvrtak, 3. oktobra u 19 časova izložbom TRI DOMA MODERNE – Vila Prendić, Dečji dom i Dom vojske, zajedničkom izložbom Društva arhitekata Zrenjanina (DAZ) i Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA).
U vreme kada smo suočeni sa neophodnošću osnaživanja arhitektonske struke na svim poljima, kako u pogledu kvaliteta projekta, izvođenja, tako i u pogledu očuvanja i oživljavanja baštine, verujemo da je naše povezivanje i umrežavanje, deljenje iskustava i znanja ono što nam u velikoj meri olakšava izazove sa kojima smo suočeni.
Manifestacije poput Dana arhitekture Zrenjanina i Beogradska internacionalna nedelja arhitekture (BINA) prilika su da se arhitektura približi najširoj publici, kao i da se kolege sretnu, razmene ideje i iskustva. To su takođe prilike i za inicijative i pokretanje novih projekata.
Kroz ove dve manifestacije, uz podršku Društva arhitekata Zrenjanina i Društva arhitekta Beograda, Kulturnog centra Zrenjanina i Kulturnog centra Beograda već više od deset godina neguju saradnju u vidu zajedničke organizacije i razmene programa. Ove godine u fokusu naše pažnje je očuvanje baštine iz perioda modernizma: kako je valorizujemo, kako joj pristupamo, kako i da li realizujemo njenu rekonstrukciju. Zajednički osmišljena izložba Tri doma moderne koja se održava u okviru ovogodišnjih Dana arhitekture Zrenjanina verujemo da će pokrenuti neke važne teme i postaviti možda i neprijatna pitanja iz ove oblasti, ali istovremeno i predstaviti neke od pozitivnih primera i rešenja, koja u našoj često sumornoj stvarnosti daju pozitivne impulse i pokazuju da su (mala) čuda moguća.
U narednih deset dana organizovaće se i niz predavanja, strukovnih radionica, autorsko vođenje kroz izložbu, tribina i šetnja kroz graditeljsko nasleđe Zrenjanina. U celini, fokus ovogodišnjeg susreta arhitekata, urbanista, istoričara umetnosti i zainteresovanog građanstva posvećen je moderni kao arhitektonskom stilu.
OVOGODIŠNJA TEMA
Moderna kao stil u arhitekturi se odlikuje primenom primarno pojednostavljene forme i odsustvom dekoracije. Četrdesetih godina XX veka, građevine nastale kao proizvod minimalističkih i funkcionalnih tendencija se javljaju u celom svetu ujedinjene u internacionalni stil. Smatra se da se modernizam razvijao od oko 1918 – 1975. godine i da se ova arhitektura zasnivala na novoj metodi stvaranja čiji je glavni moto bio forma sledi funkciju.
Modernizam je bio reakcija na pređašnje stilove kao što su neoklasicizam i eklekticizam. Zgrade su projektovane da budu praktične i funkcionalne, bez suvišne dekoracije. Fokus je bio na jednostavnim, čistim linijama i oblicima, bez tradicionalnih ornamenata i ukrasa.
Karakteristična je upotreba betona, čelika i stakla, koji su omogućili gradnju većih, svetlijih i otvorenijih prostora, što tradicionalni materijali nisu omogućavali. Dizajn se oslanjao na jednostavne geometrijske oblike poput kvadrata i pravougaonika, a zgrade su imale minimalistički pristup sa čistim fasadama i odsustvom ukrasa.
Arhitektura moderne u Srbiji je imala svoje specifičnosti, ali se značajno oslanjala na globalne tokove modernizma. Jednostavne forme, upotreba novih materijala, funkcionalnost, mešavina sa tradicionalnim elementima su karakteristike srpskog modernizma. Dragiša Brašovan, Nikola Dobrović, Milan Zloković, Bogdan Nestorović, Jovan K. Ranković, Ivo Kurtović su arhitekti toga vremena.
Dane arhitekture organizuje Društvo arhitekata Zrenjanina u saradnji sa Kulturnim centrom.