Sa poskupljenjem građevinskog materijala, poskupele su i građevinske usluge – neke zanatlije su povećali cenu radova i za više od 50 odsto. Trenutne cene građevinskog materijala mogu da utiču na cene kvadrata u stambenoj novogradnji a u kom će to procentu biti pokazaće vreme, kao i odnos ponude i potražnje. Kako tvrde pojedini investitori i poznavaoci tržišta, kvadrat bi mogao da poskupi u proseku za stotinak ili više evra. Ipak cenu stana ne diktira samo cena materijala, nego i tržište. Međutim, kod individualne gradnje, ili ako sami sebi gradite kuću, porast cena građevinskog materijala sasvim sigurno će uticati na cenu kvadrata u značajnoj meri.
O ovoj temi razgovarali smo i sa Aleksandrom Lucom, iz kompanije L.A. Consult i Modularni podovi doo, a njegov komentar vam u nastavku prenosimo u celosti.
Aleksandar Luc, L.A. Consult i Modularni podovi d.o.o.
Povećanje cena materijala u građevinskoj industriji je primetno od početka godine, prvenstveno je ozbiljno povećanje cena čelika i građevinskog drveta. Sektori koji zavise od kontejnerskog transporta iz Kine su naročito pogođeni, ispostavilo se da mnogo evropskih proizvođača sirovine nabavlja iz Kine, te rast cene transporta direktno utiče na povećanje ulaznih cena sirovina kao što su S-PVC i polipropilen. Zaključak je da savremeni lanci snabdevanja poznati kao JIT (Just in Time) gde su zalihe minimizirane i fabrike se oslanjaju na precizan i pravovremen transport sirovina u ovakvim okolnostima ne funkcionišu. Jednostavno rečeno, savremeni sistemi proizvodnje rade kroz „protočni bojler“ dok u ovakvim situacijama mnogo bolje radi stari „akumulacioni bojler“.
Što se tiče industrije podova prvo poskupljenje se desilo početkom godine, potom u aprilu i još jedno u junu. Najveći stepen poskupljenja je zabeležen u segmentu parketa na kog direktno utiče cena drveta koju smo već pomenuli iznad. Ono što mnogo više zabrinjava od poskupljenja jesu produženi rokovi proizvodnje – za razliku od standardnih 30 dana to sada ide na 60 – 70 dana što počinje da predstavlja pravi problem.
Tokom Covid 19 situacije sve fabrike su svele zalihe na minimum i nagli skok potražnje nakon „otvaranja“ nisu adekvatno predvideli te je taj rast potražnje u kombinaciji sa blokadom Sueckog kanala doveo do kašnjenja celokupnog lanca snabdevanja za 30-ak dana što rezultira dužim rokovima isporuke. Neke optimistične procene govore da bi se normalizacija stanja trebala očekivati u septembru dok pesimistične idu u neku drugu krajnost.
Tu prvenstveno mislim na rokove isporuke, dok za cene niko ne daje nikakva predviđanja. Kako god bilo, nama koji radimo na ovom tržištu turbulencije nisu strane i verujem da ćemo se uspešno prilagoditi i ovoj situaciji.