Najveća korist koju korisnici mogu doživeti u ovim prostorima je zdravlje.. nema betona, plastike, lepkova, toksičnih isparenja. Te kuće imaju estetske karakteristike koje su specifične za prirodne materijale i donose mir i lepotu koja se ne može lako opisati dok se ne doživi. Te kuće takođe nose neku dobru energiju.
Gradnja prirodnim materijalima – zemljom, slamom, konopljom, drvetom, tema je koja je oživela poslednjih godina kao jedan od odgovora na pitanje kako doprineti sopstvenom zdravlju, zdravlju zajednice i naše građene sredine, kako se vratiti prirodi i tradicionalnim znanjima koja nas mogu osnažiti individualno i osnažiti naše lokalne zajednice. O gradnji prirodnim materijalma, budućnosti i rasprostranjenosti ovog vida gradnje kod nas pričali smo sa Draganom Kojičić, arhitektkinjom, specijalistom za zemljanu arhitekturu, koja je gradnju zemljom kod nas oživela u poslednjih desetak godina. Da li je ovaj vid gradnje namenjen samo malom broju entuzijasta ili zaista ima potencijal da preuzme jedan značajniji udeo u građevinskoj industriji?
Užice arheo park, slike sa gradilišta, Dragana / arhiva Dragane Kojičić
Inicijativa
U vreme kada je Dragana počela da se bavi zemljanom arhitekturom, bila je poprilično usamljena u svojoj zamisli da sačuva i oživi ovaj vid tradicionalne gradnje, međutim ona navodi da ih danas ima mnogo više, da je javnost veoma upućena u njihov rad, mediji aktivno prate ovu delatnost i organizuju se radionice, edukacije, međunarodni festivali… Finansijska i institucionalna podrška za njihov rad takođe postoji od strane različitih fondova ali i od strane države. Svesnost zajednice o prednosti gradnje prirodnim materijalima postoji, ali konkretna građevinska delatnost još uvek ne pokazuje toliko značajne promene u smislu šire praktične primene. Dragana veruje da će se ta slika uskoro promeniti i da ćemo viđati više kuća od prirodnih materijala.
„Incijativa za stvaranjem jednog obimnijeg pokreta mora doći sa više strana, kako od tržišta koje će tražiti prirodne materijale, tako i od industrije koja će ponuditi neka već gotova rešenja širem broju ljudi u smislu sertifikovanih ili prefabrikovanih materijala. „Opstajaće i samostalna gradnja zemljom kao vid tradicionalne gradnje koja je jeftinija i dostupnija svima, ali će se pojaviti i komercijalna rešenja za širi krug ljudi, gde bi ta izgradnja mogla biti brža i jednostavnija, iako možda skuplja.“ – navodi Dragana.
Obnova ili nova gradnja
Gradnja zemljom nije toliko zastupljena u novogradnji s obzirom da je to dosta zahtevan proces koji podrazumeva rad stučnjaka upoznatih sa ovom vrstom gradnje, a kojih danas nema puno. Sam proces gradnje je prilično naporan u smislu veće potrebe za manuelnim radom. Najviše se kod nas primenjuje za obnovu starih kuća koje su tradicionalno građene, dok za gradnju novih objekata postaje popularna gradnja baliranom slamom. Na desetine novih kuća od balirane slame su podignute kod nas u poslednje vreme, takođe i u regionu. Gradnja slamom koja se postavlja kao ispuna u drvenoj konstrukciji je brža i samim tim privlačnija u ovo vreme kada svi tražimo neka brza rešenja. Međutim, za obnovu starih kuća u ruralnim predelima je znanje koje nam vraća u zajednicu i edukacija koju Dragana danas vodi nezamenjiva.
„Mnogo ljudi se vraća ovde, vraćaju se u selo, prirodu, shvatili su da imaju neke stare kuće u lepoj prirodi koje se mogu obnoviti i da ne moraju da idu bilo gde drugde.“ – primećuje Dragana.
Mošorin, centar za zemljanu arhitekturu – arhiva Dragane Kojičić
Tradicionalno i moderno
Prirodne materijale možemo sasvim pogodno koristiti u kombinaciji sa modernim materijalima, modernim sistemima grejanja, instalacija i slično. Nije neophodno odreći se svih pogodnosti modernog načina života da bi se gradilo prirodnim materijalima. Te kuće mogu izgledati moderno kako u enterijeru tako i u eksterijeru, mogu se koristiti delimično prirodni, a delimično neki standardni materijali, kao što su betonski temelji, hidroizolacija, podno grejanje itd. Možemo graditi opekom na primer i samo malterisati blatnim malterima ukoliko nam je gradnja zemljom previše velik iskorak u vraćanju prirodnim materijalima. Kombinacije su mnogobrojne i treba se odlučiti za onu koja najviše odgovara konkretnom slučaju.
Manje intervencije
Budućnost gradnje prirodnim materijalima treba posmatrati i iz ugla preduzimanja manjih inicijativa. Blatni dekorativni malteri koji mogu predstavljati izuzeno zanimljivu završnu unutrašnju obradu zidova nekih modernih ugostiteljskih objekata ili čak javnih objekata, mogu predstavljati dobar početak i uvod u gradnju prirodnim materijalima. Kada oni počnu da nas asociraju na neke lepe i luksuzne prostore i enterijere, a prestanu da budu asocijacija za život u vlažnim kućama, bedu i siromaštvo.. otvaraju se vrata za novu eru gradnje prirodnim materijalima i kod nas. Kada društvo postane svesnije šta znači boraviti u prostoru od prirodnih materijala, kako izgleda imati jedan zid od blatnog maltera u prostoru, u sledećem koraku, kada se većem broju ljudi to približi i kada se ljudi obuče za rad sa ovim materijalima, može da se pređe i na neke veće projekte.
Mošorin, centar za zemljanu arhitekturu – arhiva Dragane Kojičić
Industrija i prirodni materijali
U Austriji i Nemačkoj postoje kompanije koje proizvode građevinski materijal od zemlje – prefabrikovane blokove od naboja, koji se slažu na gradilištu i gradnja kuće može praktično da se završi za par dana.. međutim to podrazumeva i da će se platiti veća cena takve gradnje u odnosu na gradnju lokalnom zemljom. Sertifikacija prirodnih materijala od zemlje, slame i konoplje je tamo uveliko počela u nastojanju da se prirodna gradnja približi tom nekom industrijskom načinu gradnje. Dragana smatra da sve ide u tom pravcu da će se od ovog tipa gradnje stvoriti jedan konkurentan vid građevinske delatnosti. Kod nas to još uvek nije komercijalizovano, ali se pojavljuju prve firme i udruženja koja se bave gradnjom ili proizvodnjom prirodnog građevinskog materijala. U regionu postoje kompanije koje se bave proizvodnjom prirodnih građevinskih materijala – npr. balirane slame ili blatnih maltera, a ona smatra da je pitanje vremena kada će i veliki proizvođači građevinskog materijala u svoj asortiman proizvoda uvrstiti i linije prirodnih materijala. Sve to je već otpočelo prvo u Nemačkoj i Austriji, sada se radi u Slovačkoj, Poljskoj i verovatno će uskoro stići i kod nas.
Projektovanje i gradnja
Na pitanje koje se postavlja o dugovečnosti ili zahtevnosti održavanja ovih objekata odgovor dolazi u dobrom planiranju i arhitekti koji poznaje ove materijale i način gradnje. Presudan je dobar plan, krov sa prepustom, rešenje detalja i zaštita od vode kako samog objekta tako i okoline objekta. Ukoliko se pravilno uradi projekat kao i izvođenje, bilo da je kuća od zemlje ili slame, održavanja kuće su ista kao i kod bilo kog klasično građenog objekta. Kada se poznaju materijali i tehnike gradnje nema bojazni da će insekti ili vlaga ući u objekat i oštetiti ga.
Takođe, Dragana smatra da ljude koji nisu sigurni ili prosto ne znaju dovoljno o ovim kućama ne treba ubeđivati u to da se opredele za ovakvu gradnju. Oni koji sami razumeju i shvataju prednosti ekološke gradnje će sami doneti tu odluku. Najčešći je slučaj da korisnici koji će živeti u tim kućama prođu kroz neke edukacije ili radionice kako bi se upoznali sa načinom na koji te kuće funkcinišu, kako ih treba graditi i održavati. Korisnici vrlo često i rado učestvuju i sami u procesu gradnje. Presudno je da gradnju vodi neko stručno lice koje ima dosta iskustva sa ovim načinom rada, dok ostali učesnici ne moraju imati iskustva, najčešće je bitna dobra volja jer je proces gradnje i pravljenja materijala fizički zahtevan. Ukoliko je sve dobro isplanirano, gradnja kuće se može završiti u toku jedne sezone.
Titel, obnova stare kuće blatnim malterima – arhiva Dragane Kojičić
Osnaživanje i samostalnost
„Veoma je dobar osećaj kada znaš sam nešto da sagradiš ili popraviš svoj dom – to je veština koju su ljudi nekad imali, a mi kao da smo ostali pomalo hendikepirani za te neke bitne veštine“ – Dragana navodi ovo kao jedan od benefita gradnje zemljom.
Druga prednost je da ukoliko se usled nepogoda desi da je na kući potrebna neka popravka, jako se lako može sanirati i ukoliko je korisnik učestvovao u nekom delu procesa gradnje moći će sam da sanira sve entventualne štete. To je mnogo korisno danas kada vlada nestašica dobrih majstora i uopšte jedna naša opšta nesposobnost gde više niko ne zna ništa sam da uradi. U ovom procesu koji i Dragana vodi, gde ljudi učestvuju sami u gradnji sopstvenog doma, dolazi do značajnog osnaživanja i podizanja samopouzdanja čoveka.
Poštovanje lokaliteta i uslova gradnje
Pri gradnji prirodnim materijalima ostaje izraženo poštovanje lokaliteta na kome se gradi i uslova koji na njemu vladaju. Da bi kuća bila stabilna i dugotrajna, mora se pre svega voditi računa da se ne gradi isključivo zemljom u trusnim područijima, kao ni plavnim. Drvena osnovna konstrukcija je poželjna u trusnim područijima, kao i dobra zaštita od atmosferske vode za sve kuće od prirodnih materijala.
„Prirodna gradnja bi trebala da se najviše oslanja na lokalne materijale, pa čak i ako se neki građevinski materijali prave kao sertifikovani građevinski materijali treba koristiti sirovine lokalnog porekla, jer nema poente raditi prirodnu gradnju, a onda uvoziti glinu iz Kine npr. i transportovati samo da bi se dobila neka određena boja materijala.“ – navodi Dragana.
Mošorin, centar za zemljanu arhitekturu – arhiva Dragane Kojičić
Budući korisnici
Kao budući korisnici kuća od prirodnih materijala, javljaju se sada već mlađi i obrazovani ljudi koji imaju i novca i vremena da razmišljaju o zdravijim alternativama.. na nekim primerima iz susednih zemalja vidi se da su pokretači industrije u tom pravcu upravo oni.
Najveći benefit je zdravlje i dobra energija
Najveća korist koju korisnici mogu doživeti u ovim prostorima je zdravlje.. nema betona, plastike, lepkova, toksičnih isparenja… kuća „diše“ jer prihvata višak vlage iz prostora i ispušta vlagu ponovo u prostor kada je potrebno. Drugo, te kuće imaju estetske karakteristike koje su specifične za prirodne materijale i donose mir i lepotu koja se ne može lako opisati dok se ne doživi. Kuće građene prirodnim materijalima takođe nose neku dobru energiju.. jer korisnici učestvuju u samoj gradnji i taj osećaj da si sam nešto napravio svojim rukama i da si učestvovao u gradnji svoga doma nosi sa sobom taj dobar osećaj samopouzdanja i zadovoljstva.
Kelebija, blatni malteri/ arhiva Dragane Kojičić
Treninzi i edukacija
U svom centru za zemljanu arhitekturu u Mošorinu, Dragana već dugi niz godina vodi edukacije i treninge za rad sa zemljom, gradnju zemljom, za izradu blatnih maltera. 2024. godine u julu se planira veliki festival u Novom Sadu u Almaškom kraju, sa profesionalnim treninzima i edukacijama, kao i edukacijama i radionicama za širu javnost, decu sve zainteresovane. Dragana trenutnu inspiraciju pronalazi u radu sa lokalnim zajednicama i mogućnostima da se kroz ovaj vid edukacija poveže sa različitim ljudima i grupama.
Autor teksta: Sonja Krastavčević, dipl.inž.arh – EN EF studio
Razgovor sa Draganom Kojičić, arhitektinjom i specijalistom za zemljanu arhitekturu