Zaštita od vlage jedan je od najosnovnijih postupaka u gradnji, koji se mora kvalitetno odraditi da bi za rezultat imao objekat dugog veka otporan na oštećenja. Dejstvo vode atmosferskog porekla i atmosferskih promena kao što je kondenzacija dugoročno može biti veoma pogubno po zidove, podove i krov. Ispoljava se kroz tehničke probleme (pojava buđi, kvašenje i posledično osipanje unutrašnjeg dekorativnog sloja i unutrašnje malteracije, naduvavanje i otpadanje delova fasade, curenje krova i izbijanje žutih fleka na plafonu), koji zatim imaju i svoju negativnu estetsku manifestaciju, čineći da objekat izgleda sumorno, staro i oronulo. Ponuda proizvoda za izvođenje hidroizolacije, kao i u svim drugim segmentima industrije građevinskih materijala, bogata je i stalno se dopunjuje novitetima. Ipak, ova oblast je jedna od onih koje se, i pored čestih inovacija, temelje na “starim dobrim” sredstvima u koja s punim pravom i dalje imamo poverenje.
Bitumen – Zaštita od vlage i dejstvo vode
Bitumen je gusta, crna, lepljiva, visokoviskozna ugljovodonična smola na bazi nafte, koja predstavlja osnovni hidroizolator poslovnih objekata, stambenih zgrada i saobraćajne infrastrukture. Prirodnog je porekla, a može se dobiti eksploatacijom iz nalazišta gde je dostupan u dva pojavna oblika – u slojevima zemljišta kao bitumenski pesak i u jezerima bitumena; ili industrijskim putem, rafiniranjem sirove nafte. Drugačije se naziva katran ili tar, a u nekim zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država asfalt, jer je nezaobilazni sastojak ulica i puteva kao vezivo za pesak, šljunak i agregat. Bitumen je čovečanstvu poznat još iz antičkog doba. Da ne propušta vodu dobro su znali Vavilonci i Hindusi koji su njime izolovali zidove drevnog grada Mohendžo-Daro u Pakistanu, a to saznanje kasnije su mudro iskoristili Stari Rimljani kao rešenje za oblaganje bazena i rezervoara. U današnje vreme, koje više nego ikada pre karakteriše “epidemija” gradnje, potražnja za hidroizolatorima je velika. Međutim, budući da su rezerve bitumena količinski i geografski vrlo ograničene (jezera bitumena su prirodni fenomen koji nalazimo u ostrvskoj državici Trinidad i Tobago), a eksploatacija iz stena jako skupa, za hidroizolaciju se koristi bitumen u vidu taloga zaostalog nakon rafiniranja nafte ili bitumen dobijen obradom naftnih derivata.
Hidroizolacija, zaštita od vlage i prodora vode u strukturu
Ova supstanca svoju glavnu primenu nalazi u izgradnji puteva, mostova i aerodromskih pisti (asfaltni bitumen); pri izvođenju hidroizolacije temelja, zidova i krovova; ali i u industriji za zalivanje baterija i kablova, proizvodnju boja i lakova, pa čak i zaštitu od korozije (industrijski bitumen).
Mostogradnja
HIDROIZOLACIONI BITUMEN je sredstvo koje se proizvodi u varijanti za topli postupak sa ili bez neorganskih punila, alternativno kao jednokomponentni polimer bitumenski premaz za hladnu aplikaciju. Sa bitumenom se nekada radilo samo po toplom postupku jer je hemijska industrija tek mnogo kasnije razvila formulu za hladni. Naime, on se inicijalno nalazi u čvrstom stanju, a tačka topljenja mu je 1800C. Budući da prosečna temperatura vazduha, bilo na otvorenom bilo u zatvorenom prostoru, čak i u najtoplije doba godine nije ni blizu dovoljne da bi se doveo u tečno stanje pogodno za upotrebu, neophodno je da se zagreje kako bi se pretvorio u smolu koja se može premazivati po površini.
Topla bitumenska hidroizolacija
Topli bitumen se primenjuje kao sredstvo za izvođenje hidroizolacije za nadzemne i podzemne radove, kako bi se obezbedila vodootpornost i vodonepropusnost temelja, podrumskih zidova, podova na tlu, ravnih krovova i terasa, za zaštitu vodovodnih cevi i elemenata. Isporučuje se u metalnim kantama mase od 20kg pa sve do 200kg, koje treba transportovati i skladištiti tako da se, pošto je zapaljiv, sve do otvaranja strogo drže na zatvorenom ili natkrivenom mestu zaštićenom od varnica i otvorenog plamena.
Rok trajanja bitumena u originalnom pakovanju je neograničen, a vrlo je važno da se u istoj toj ambalaži vrši i zagrevanje, na temperaturi ne većoj od 180 stepeni, uz stalno mešanje kako ne bi zagoreo. Rastopljeni bitumen razliva se na suvu i čistu podlogu premazanu bitulitom kao pripremom, a zatim razvlači po površini specijalnim špahtlama i ravnjačama. Prosečna potrošnja je 1,5-2kg/m2 za jedan nanos debljine 2mm. Po potrebi se može aplicirati više od jednog nanosa, ali tek nakon što se prethodni potpuno osušio.
View this post on Instagram
Za hidroizolaciju po hladnom postupku koriste se jednokomponentni fabrički pripremljeni premazi, koje treba razlikovati po vrsti polimera kojim je obogaćena osnovna formula. Jedan od njih je polihembitol – bitumenski višeslojni premaz ojačan polimernom smolom i celuloznim vlaknima, koji se primenjuje na mestima gde su moguće veće dilatacije podloge, kao podrška postojećoj hidroizolaciji, ili za sanaciju dotrajale hidroizolacije; a drugi poliazbitol – elastomer bitumenska pasta sa organskim rastvaračem za hidroizolaciju krovova, hidrosanaciju, i antikorozivnu zaštitu metalnih površina, naročito pogodna za hidroizolaciju mesta prodora vode i obradu slivnika.
Hladna bitumenska hidroizolacija
Hladna bitumenska hidroizolacija izvodi se na suvoj i odmašćenoj podlozi, dobro očišćenoj od prašine, preko bitulina ili bitulita kao prajmera, a njena glavna pogodnost je to što nakon otvaranja premaz treba samo dobro promešati da bi se homogenizovao, i spreman je za upotrebu. U praksi se ustalio običaj da se nanosi u dve do tri ruke u kombinaciji sa staklenom mrežicom, pri čemu se mrežica utiskuje u svaki pojedinačni sloj dok je još vlažan, a svaki naredni sloj nanosi se nakon potpunog očvršćavanja prethodnog (najranije za 48 sati). Radna temperatura prostora ne sme biti niža od 50ºC, s tim da za rad u zatvorenom treba obezbediti dobro provetravanje i dovod svežeg vazduha.
Pošto imaju tendenciju da se u zimskom periodu ubrzano i pojačano zgušnjavaju, i polihembitol i poliazbitol 24 sata pre upotrebe valja lagerovati u zagrejanoj prostoriji, a preporučljivo je da se preko izvedene hidroizolacije premaže zaštita od sunca sa aluminijumskim pigmentom.
Kada je reč o hidroizolaciji ravnih krovova bitumen zbog osetljivosti na prirodne temperaturne cikluse sve više biva zamenjen sredstvima poput sintetičke krovne membrane, međutim, za površine izložene intenzivnoj svakodnevnoj eksploataciji kakvi su putevi, mostovi i aerodromske piste, i dalje je rešenje broj 1.
Izgradnja puteva
Za potrebe visokogradnje navedena manjkavost je morala biti prevaziđena, a to se uspelo alterovanjem sastava standardnog bitumena i tako smo dobili polimer modifikovani bitumen koji se koristi za izradu nosećeg ili habajućeg sloja kod svih tipova saobraćajnica (naročito pouzdan za problematične deonice, trake za sporu vožnju i deonice pod nagibom), pisti, mostova i nadvožnjaka.
Polimer modifikovani bitumen za visokogradnju dostupan je kao PBM premaz (polimer bitumenska masa istovetna premazu za hidroizolaciju stambenih objekata) koji igra ulogu glavnog vodonepropusnog sloja na kolovoznoj ploči ili fug mase za zatvaranje spojeva između slojeva konstrukcije mosta, i u formi bitumenskih traka.
Polimer bitumenske trake su proizvod najnovije generacije koji do punog izražaja dolazi kod izvođenja hidroizolacije u mostogradnji, kao prevencija korozije čelične konstrukcije i betonske armature, te degradacije betonskih delova. Postavljaju se varenjem spojeva, a po vrsti polimera na kome se baziraju dele se na plastomer i elastomer trake.
Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar