Arhitekta jednog grada – Užice: MIU Arhitekti

Užice – danas grad, a nekada republika. Prvi siguran pomen Užica nađen je u dokumentu iz Dubrovačkog arhiva od 9. oktobra 1329. godine. Posle pada srpske despotovine osvojili su ga Turci. U XVI veku Užice je bilo središte nahije i kadiluka, a tokom XVII veka postao je značajno zanatsko i kulturno središte. Dok je u vreme austro-turskih ratova, krajem XVII i u XVIII veku grad postao velika vojna baza, a u vreme Prvog srpskog ustanka značajno vojno i strategijsko mesto. Kamen temeljac za izgradnju hidrocentrale postavio je Aleksandar Obrenović 1899.godine. Godinu dana kasnije Užice dobija struju i kreće razvoj grada. Posleratna arhitektura je možda i najznačajnija za Užice i ostavila je najveći trag.

#intervju

Za časopis „GRENEF – Građevinarstvo & Energetska Efikasnost” govore Marija Gardić Lazić i Uroš Lazić, MIU Arhitekti

MIU arhitekti je autorski tim koji postoji od 2003. godine i obuhvata rad dvoje arhitekata i supružnika Marije Gardić Lazić i Uroša Lazića. Svakom projektu detaljno pristupaju, sa novom svežinom, pažljivo analizirajući zahteve klijenata.

Pronalaženje suštine stvari je centralna tema u njihovoj projektantskoj filozofiji, gde se kroz složenu metodologiju i kreativno istraživanje dolazi do jasnih i jedinstvenih rešenja, sa jakom idejom koja se provlači od početka do kraja, stvarajući životne, radne, višenamenske i druge prostore. Njihova rešenja su uzbudljiva i drugačija, a njihovi projekti odišu originalnošću.

IDEJA NAM JE DA, VI IZ SVOG UGLA ARHITEKTE, KROZ RUBRIKU „ARHITEKTA JEDNOG GRADA” PREDSTAVITE SVOJ GRAD. NA SAMOM POČETKU BISMO VOLELI DA NAM KAŽETE ŠTA JE ONO ŠTO JE KARAKTERISTIČNO U AKTUELNOJ ARHITEKTURI UŽICA?

Užice je grad specifične konfiguracije terena, iz čega je proistekao veoma visok intenzitet izgrađenosti na relativno malom prostoru. Gotovo da nema slobodnih parcela za gradnju u samom gradu. Sporadično, dolazi do izgradnje stambenih objekata ukrupnjavanjem parcela na kojima su postojeći nesolidni manji objekti. Takođe, obnavljaju se i postojeći objekti kroz različite programe finansiranja, uglavnom u cilju poboljšanja energetske efikasnosti.

Sve u svemu ne dešava se ništa značajno što bi se moglo meriti sa značajem urbanističkih i arhitektonskih ostvarenja iz perioda moderne, koji i dalje formira današnji doživljaj grada – ovde pre svega mislimo gradski trg sa blokovima koji ga okružuju i na kule koje dominiraju scenografijom grada. U poslednje vreme periferni delovi grada, kao što je Krčagovo, koje je industrijska zona, se razvijaju, i to uglavnom izgradnjom trgovinskih centara i objekata.

ISTORIJA VAŠEG GRADA JE VEOMA ZANIMLJIVA, OD ILIRA, PREKO RIMLJANA, SLOVENSKIH PLEMENA I TURAKA KOJI SU ČETIRI VEKA OSTALI U UŽICU. ČIJI UTICAJI SA ISTORIJSKOG ASPEKTA JE NAJVIDLJIVIJI U GRADU ZA VAS KAO ARHITEKTU?

I dalje postoje vidljivi tragovi bogate i višeslojne istorije grada, a ono što je dominantno u vizuri na grad su ostaci zidina starog grada visoko na steni čija rekonstrukcija i konzervacija je u toku, kao i fragmenti predratnog grada sa karakterističnim gradskim kućama.

Ipak, ono što je najznačajnije za nas kao arhitekte jeste posleratna izgradnja koja je stvorila urbani grad, sa jedinstvenim trgom i objektima koji ga okružuju – pozorište, biblioteka, hotel, stambene kule i stambene lamele, koji zajedno sa okomitim brdima stvaraju specifičnu atmosferu i dinamiku grada.

ŠTA JE ONO ŠTO BISTE POKAZALI GOSTIMA KOJI PRVI PUT DOLAZE U UŽICE?

Definitivno gradski trg, kako zbog arhitekture tako i zbog atmosfere. Kombinovano sa tim, vožnja biciklom kroz uski kanjon reke Đetinje, trasom stare železničke pruge Užice – Sarajevo, ili Šarganske pruge, kojom je saobraćao popularni voz Ćira. To je Zelena staza koja počinje od gradske plaže (gde se nalazi i prva evropska hidrocentrala rađena po principima Nikole Tesle) do Stapara, a mogla bi se produžiti do jezera Vrutci, kroz postojeću infrastrukturu prateći neverovatne pejzaže sa nizom atrakcija duž putanje – tuneli, mostovi, velika brana, brzaci, litice… Revitalizacija stare pruge u kanjonu reke Đetinje bila je tema mog (Marijinog) diplomskog rada 2006. godine.

UŽICE SA OKOLINOM IMA ODLIČAN TURISTIČKI POTENCIJAL. KAKO DANAS IZGLEDAJU NOVI TURISTIČKI OBJEKTI U ARHITEKTONSKOM SMISLU I KOLIKO SE KONSULTUJU ARHITEKTE?

Turistički potencijal je po našem mišljenju najveći adut ovog kraja. Mnogo je toga u okruženju: Zlatibor sa okolinom – selo Sirogojno sa Muzejom na otvorenom, Gostilje sa vodopadom, Mačkat sa domaćom hranom, Stopića pećina, zatim Tara, Kremna, Mokra Gora, brojna jezera…

Nekadašnji gigantski hoteli grada – Hotel Zlatibor „Sivonja” predstavnik brutalističke arhitekture, Hotel Turist na gradskoj plaži i Hotel Palas više nisu u funkciji, niti u samom gradu imaju adekvatne zamene. Novi turistički objekti su manji, prilagođeni trenutnim potrebama. Sve je više zainteresovanih klijenata za neke druge vidove turizma, kao što su kuće za odmor u prirodi, ili grupacije više kuća, koje gostima nude beg iz urbanih sredina i uživanje u prirodnim vrednostima. U poslednje vreme mi smo imali više interesantnih projekata na tu temu, sa kućama koncipiranim u funkciji doživljaja prirode, uglavnom u okolini Zlatibora i Tare.

KAKO BISTE UPOREDILI ARHITEKTURU U UŽICU SA ARHITEKTUROM OSTATKA SRBIJE, PO ČEMU SE ONA RAZLIKUJE?

Užicem dominiraju brda, nema ravnica, sve ulice su strme, teren u nagibu, kontakt terena i objekta je uvek interesantan i drugačiji. Uticaj reljefa na urbanizam i arhitekturu je u ogromnoj meri opredelio izgled grada, stvarajući specifičnu uzbudljivu scenografiju kojom dominiraju kule.

DA LI VI LIČNO PRIMEĆUJETE NAPREDAK U GRAĐEVINSKOM SEKTORU I U KOM SMISLU JE BOLJITAK VIDLJIV? (MISLIMO NA UPOTREBU KVALITETNIH MATERIJALA, SVEST O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI…)

Primetan je veliki napredak u građevinskom sektoru, na tržištu je prisutno sve više novih materijala, različitih sistemskih rešenja, standard gradnje je sve viši… Svest o energetskoj efikasnosti postoji, svi novi objekti moraju biti minimum C energetski razred, što naravno zahteva upotrebu različitih termoizolacionih materijala i kvalitetnih fasadnih sistema.

Obnovljivi izvori energije počinju da se koriste. Sve ovo zahteva i veću informisanost i obučenost svih u lancu izgradnje, od investitora, preko projektanata, izvođača, proizvođača materijala, a sve za dobrobit krajnjeg korisnika, kao i svih nas koji delimo isti vazduh, vodu i zemlju.

U KOM PRAVCU IDE ARHITEKTURA U SRBIJI DANAS I KOLIKO SU NOVI OBJEKTI ENERGETSKI EFIKASNI?

U Srbiji se zadnjih godina sve više gradi, globalni trendovi i nas osvajaju, što sve vodi velikom ubrzanju gradnje i uniformnosti. S vremena na vreme, obraduje nas neki primer dobre, autorske arhitekture. Mislim da imamo potencijala i mogućnosti da deo prostora u Srbiji zauzme i neka drugačija arhitektura.

Novi objekti su energetski efikasni onoliko koliko to diktira zakonska regulativa, na snazi je pravilnik o EE koji značajno podiže EE postojećih i novih objekata, a i sami investitori imaju interes u tom domenu jer su troškovi eksploatacije direktno vezani za ulaganja u tu oblast.

KAKO BIRATE MATERIJALE ZA VAŠE PROJEKTE?

Glavna nam je koncepcija samog objekta koju definišemo u odnosu na uticaj raznih ulaznih faktora – projektnog zadatka, konteksta, namene… Materijalizaciija objekta mora da prati i podrži sam koncept. Uvek ima više mogućnosti da se materijalizuje određena koncepcija. Faktori koji odlučuju su dostupnost materijala na tržištu, cena, tehnologija ugradnje…

KAKVA SU VAŠA ISKUSTVA SA PRIMENOM MATERIJALA KOJI DOPRINOSE ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI?

Uvek je pozitivno iskustvo sa primenom i ulaganjem u materijale i tehnologije koji poboljšavaju EE. Ono je danas vrlo aktuelno, kao i unapređenja na polju materijala koja podstiču EE su ubrzana i raznovrsna. U poslednje vreme akcenat je na materijalima i rešenjima koja su EE efikasna, a u isto vreme i ekološki prihvatljiva.

Tu bismo izdvojili neka dva različita pristupa – prvi, kada se rade novi objekti, gde koncept o energetskoj efikasnosti započinje u najranijoj fazi projektovanja razmišljanjem o samoj postavci objekta, njegovoj orijentaciji, orijentaciji staklenih površina itd. a nastavlja se kroz odabir materijala i sl. – drugi, kada se rade energetske sanacije postojećih objekata gde se biraju adekvatni materijali poštujući nasleđenu arhitekturu. Uradili smo više projekata energetske sanacije postojećih objekata, koja pre svega podrazumeva promenu fasadne stolarije i termoizolaciju fasade, čime se značajno unapređuje kvalitet korišćenja i produžava vek trajanja ovih objekata.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by @gradjevinski_casopisi

KOJI PROJEKAT NAJBOLJE PREDSTAVLJA VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO? I DA LI UOPŠTE MOŽE BITI JEDAN PROJEKAT ILI JE TO NEKOLIKO?

Svaki projekat je priča za sebe, nema copy-paste-ovanja, uvek su različiti inputi koji traže mnogo promišljanja da bi se došlo do kvalitetnih rešenja. Teško je izdvojiti jedan projekat. Mislim da se najbolja slika o našem radu dobija kada se pogledaju svi naši projekti (www.miuarhitekti.com). Time se xprepoznaje pravac i ideja koje se držimo.

KOJI SU VAŠI PLANOVI ZA BUDUĆNOST?

Čini nam se da će naša profesionalna budućnost biti logičan kontinuitet mesta i vremena u kome živimo. Bićemo zadovoljni ako uspemo da malo pomerimo granice i time unapredimo naše okruženje.