Ušteda energije je u trendu, u čitavoj Evropi. Jedan bitan deo ukupnog utroška energije može da se uštedi upravo merama u građevinarstvu (zgradarstvu) – uz pomoć termoizolacije.
Prema mišljenju velikog broja stručnjaka, rešenje sa posebno povoljnim odnosom cene i učinkovitosti, rešenje koje je dugotrajno a koje se u praksi lako sprovodi, zbog jednostavne obrade i ugradnje, je ono rešenje koje je bazirano na primeni stiropora EPS-a, (ekspandiranog polistirena) i XPS-a (ekstrudiranog polistirena) – ovo poslednje (XPS) tamo gde postoje zahtevi za otpornošću na vodu / vlagu i na visoka pritisna opterećenja.
Međutim, u poslednje vreme primećujemo „modu“ da se u delotvornost i svrsishodnost ne samo gore opisane, već i svake druge vrste termoizolacije izražava sumnja. Ideolozi svakakvih frakcija – od zabrinutih zaštitnika životne sredine, preko brižnih „otklanjača“ svih vrsta opasnosti, pa sve do samoproklamovanih kritičara arhitekture – svi oni su u silovitom naletu na nešto što predstavlja najrazumniju „stvar“, a to je termička izolacija. Ponovićemo po ko zna koji put: Isto tako kao što čovek odećom štiti svoje telo od hladnoće, tako i termoizolacioni omotač štiti jedan građevinski objekat od negativnih vremenskih uticaja.
Termoizolacioni omotač štiti jedan građevinski objekat od negativnih vremenskih uticaja
Želimo da iskoristimo i ovu priliku da svim zainteresovanima, pre svega korisnicima ovakvih proizvoda, damo ispravne odgovore na neka logička pitanja, a na osnovu jednog, sa naše strane sažetog argumentarijuma:
DA LI SE IZOLACIJA EKONOMSKI ISPLATI?
Postoji jedna nemačka studija koja se s vremena na vreme citira, a koja sumnja da se termoizolacija isplati u ekonomskom smislu onako kako se to najčešće predstavlja. Ta ista provokativna „studija“ tvrdi čak da bi sanacija zgrada dugotrajno mogla izazvati čak i socijalne nemire, s obzirom da je veliki deo stanovništva ne bi mogao finansijski ispratiti.
Naš odgovor je nedvosmislen, jasan:
Da, termička izolacija se itekako isplati!
„DENA“ („Deutsche Energie-Agentur“, nemačka agencija za energetiku), centar kompetencije kada je u pitanju energetska efikasnost, takođe kontrira pomenutoj studiji: „Troškovi termičke sanacije građevinskih objekata su u analizi previsoko postavljeni.“
Po proračunima „DENA“, energetska sanacija (i to sanacija „top“ kvaliteta!) jedne porodične kuće košta u Nemačkoj oko 73.000 €. Primera radi, u gore pomenutoj „studiji“ se pominje cifra od 140.000 €, dakle duplo veća cifra. Istovremeno, ta „studija“ jednostavno „zaboravlja“ da i u toj dupliranoj investicionoj cifri postoje troškovi koji se tiču dogradnje odnosno nadogradnje objekta, dakle reč je o troškovima koji nemaju nikakve direktne veze za termičkom sanacijom. To nije sve.
„Studija“ prećutkuje da bi bez termičke sanacije zgrada zakupnine (kirije) stanova, zbog uvećanja energetskih troškova, u najmanjoj meri za isto toliko bile uvećane, ako ne i više od toga. Idemo dalje. Proračuni se baziraju na tome da zakonski dozvoljen maksimum od 11% troškova sanacije zgrada sme godišnje da se „prebaci“ u cenu zakupnine (kirije). Taj procenat je u mnogim delovima Nemačke potpuno nerealan. Sem toga, udeo državnih subvencija, koje svakako redukuju „prebacivanje“ troškova termičke sanacije na zakupce stanova, u analizi uopšte nije uzet u obzir.
Naposletku dolazimo do toga da „studija“ gornju granicu troškova sanacije zgrada u narednih 40 godina postavlja na iznos od 2,1 milijarde evra (2.100.000.000 €). Problem je međutim u tome što su u ovoj cifri uračunati i troškovi održavanja i modernizacije, dakle i nova kupatila, balkoni i stepenišni hodnici. Ove vrste investicija nemaju ničeg zajedničkog sa termičkom sanacijom.
- Život je od onda moguć, otkad je toplote u formi energije. Da bi mogli da živimo, moramo da sačuvamo toplotu. Ovde počinje evolucija prirodnog principa termičke izolacije…
EKONOMSKI OPTIMALNO: DEBLJINA TERMOIZOLACIJE 14 – 32 cm
Ekonomski optimalna debljina termoizolacije leži u opsegu od 14 do 32 centimetra. Sa ovim debljinama mogu u kućama koje su građene 70-ih godina prošlog veka da se termičkom sanacijom uštede energetski troškovi u visini od 1.000 do 2.000 evra godišnje – pod uslovom da se troškovi održavanja i u svakom slučaju neophodni investicioni troškovi ne računaju u troškove termičke sanacije, kojima svakako ne pripadaju. Na ovaj način se troškovi termičke sanacije potpuno amortizuju u proseku nakon 10 godina. Primer troškova održavanja koji nisu direktno vezani za termičku sanaciju je na primer postavljanje skele i malterisanje ionako oronulih fasada. Recimo na kraju i da se u mnogim evropskim državama termičko saniranje građevinskih objekata sprovodi kroz državne subvencije i iz energetsko-političkih razloga (smanjivanje stepena zavisnosti od uvoza energenata).
- Sunce nam isporučuje toplotu i energiju – besplatno, ali nažalost ne neprekidno!
PROUZROKUJE LI TERMOIZOLACIJA PREVIŠE SMEĆA / OTPADA?
Izolacioni materijali od polistirena traju onoliko koliko i sama zgrada. Kada nakon puno decenija neka zgrada treba da se ruši, neki kritičari tu vide problem sa uklanjanjem otpada. Po mišljenju takvih kritičara, ovi izolacioni materijali ne mogu da se recikliraju. „Za nekoliko godina mogli bismo da stojimo pred problemom da moramo da stvorimo nove ogromne deponije na koje bismo mogli da odlažemo ostatke propalih fasadnih termoizolacionih sistema“, kaže dr. Thomas Beyerle, menadžer za nekretnine.
„Ukupni troškovi stanovništva bi se mogli popeti do neslućenih visina“, dodaje on, a onda pokušava ključno i slikovito da poentira: „Ludilo oko termoizolacije će nam stvoriti brda smeća visoka kao Alpi!“
Naš odgovor glasi:
Upravo suprotno, stiropor je omiljena sirovina!
Nije ludilo, ali je činjenica da trenutno širom sveta ne postoji višak, već manjak stiropora kao reciklažnog materijala! S obzirom da otpaci od stiropora mogu i mehanički ali i hemijski da se recikliraju, to ih čini omiljenom sirovinom za mnoge – zato što se stiropor koristi kao dodatni materijal za lake betone i termo maltere, kao „kreator“ pora kod cigli, kao materijal za klupe u parkovima, stubove u ogradama, đonove na obući, ali i kao osnova za druge veštačke materijale.
- Od onog trenutka kad je vatra „otkrivena“, toplota može aktivno da se proizvodi! Na očuvanje proizvedene toplote smo morali još neko vreme da sačekamo…
Činjenica je takođe da stiropor već pri svom nastajanju štedi fosilne resurse. On istina nastaje od nafte, ali mu je potreban izuzetno mali procenat ove vredne sirovine – samo 2% njegovog volumena (zapremine). Ako posmatramo celokupni životni vek proizvoda, sa svakim litrom nafte koja se utroši za nastajanje stiropora koji služi termičkoj izolaciji zgrada uštedi se i do 200 litara nafte (na osnovu uštede energije kroz primenu stiropora kao termoizolacionog materijala)!
Trenutno ne postoji nikakav problem u recikliranju ni zbog toga što se postojeći termoizolacioni fasadni sistemi iz 60-ih, 70-ih i 80-ih godina prošlog veka danas jednostavno „dupliraju“. Naime, na već postojeći termoizolacioni sloj od stiropora na fasadi se dodaje novi, uglavnom još deblji sloj stiropora.
Da dodamo i ovo, a sa time i zaključimo: „Ne postoji problem sa deponijama kada su u pitanju termoizolacioni materijali od stiropora. Stiropor postoji 98% od vazduha, reč je o materijalu koji se u velikoj meri sabija, presuje. Ono sa čime su deponije preplavljene su zemljišni iskopi i grub građevinski šut“, kaže naučnik Werner Eicke-Henning.
PROUZROKUJE LI TERMOIZOLACIJA NASTANAK BUĐI?
Izolacija je navodno u nekim slučajevima dovela do nastanka buđi. Priča glasi otprilike ovako: Pošto termoizolacioni sloj na fasadi ne apsorbuje toplotu, on je na severnoj strani uvek hladan. Temperatura u njemu se na taj način brzo spusti na tačku rošenja. Voda kondenzuje na fasadi, a ceo zid je uvek pomalo vlažan. Takav zid je odlično „hranljivo tlo“ za alge i gljivice, koje mogu napasti i zaštitni sloj maltera.
Naš odgovor glasi:
Ukoliko se radovi izvedu na pravilan način, nema buđi!
Naslage buđi nalazimo pre svega na mestima gde uopšte nema izolacije, kao i naravno tamo gde je izolacija loše ili aljkavo postavljena. Izolacija koja je na stručan način postavljena na zid povećava temperaturu zida i na taj način minimizira rizik od nastanka buđi. Hladne zidne površine i povećana vlažnost vazduha u prostoriji su najčešći uzrok pojave nastanka buđi. Zato i stanari energetski saniranih zgrada, na kojima su zamenjeni prozori, moraju da se ponašaju na razuman način, a to znači, da sa vremena na vreme obezbede ventilaciju tj. razmenu vazduha.
- U traženju novih oblika energije provodilo se i provodi se puno vremena. Pritom nam priroda pokazuje da je jednostavnije i efikasnije čuvati postojeću toplotu i štedeti postojeću energiju…
Ukoliko se izolacija izvede na savršen način i ukoliko se prostor redovno provetrava, u stanu garantovano neće doći do pojave buđi. Takođe bi trebalo da postoji profesionalna nega – preduzimačima se preporučuje da zaključe ugovor o održavanju sa stručnim firmama, kako bi se trajno obezbedilo optički i tehnički savršeno stanje fasade. Uostalom, i sisteme za grejanje ili auto u garaži redovno održavamo, zar ne?
„Uvek iznova iznošene i građevinsko-fizikalno netačne tvrdnje su sa izborom studija, ispitivanja i merenja od strane priznatih institucija i eksperata postavljene na pravo mesto.“ Mg Roland Jany, direktor GDI (Udruženje Industrije termoizolacionih materijala)
POSPEŠUJE LI IZOLACIJA POŽARE?
U poslednje vreme u medijima se vode žučne rasprave o opasnosti od požara kod onih fasada koje su izolovane sa EPS-om. Tako se u kritičkim TV-magazinima prikazuju razni testovi, dirigovani od strane redakcija, koji pokazuju munjevit nastanak vatrenih zidova, a da je vreme širenja požara daleko ispod navedenog i propisanog.
Naš odgovor glasi:
To su samo naslovi za postizanje tiraža i rejtinga gledanosti!
Istina je da ovi testovi ne odgovaraju normama i sa namerom se prikazuju na dramatičan način, kako bi se postigla medijska pažnja i veći tiraž.
Prema proceni raspoloživih podataka vezanih za požare, učešće termoizolacionih fasadnih sistema na bazi stiropora iznosi u svim registrovanim požarima ispod jednog procenta – u području promila. Takođe se ispostavilo da je glavni uzrok požara na fasadama bio požar u kontejnerima koji su se naslanjali na fasade. Nijednom političaru, arhitekti ili novinaru ne bi ni palo na pamet da zabrani drvene kuće, samo zato što bi ispred tih kuća mogli da se nalaze zapaljivi kontejneri.
U Austriji, Beču i Gracu sprovode se testovi protivpožarnosti fasada. Pritom je dokazano da termoizolacioni fasadni sistem od stirpora debljine 30 cm može da izdrži opterećenje od 30 minuta. U ovom periodu nije došlo do širenja požara ni na površini fasade, ni ispod nje, niti su otpadali sa fasade veliki ili zapaljivi delovi. Na ovaj način su ispunjeni svi ciljevi zaštite i to u najvećoj meri. Stanari su mogli da napuste zgradu ili su mogli biti spašeni na neki drugi način. Uzeta je u obzir i bezbednost samog spasilačkog tima i moglo se sprovesti delotvorno gašenje vatre.
- Životinje su pravi majstori termoizolacije! Evolucija im je dala neophodnu „opremu“. Bez obzira da li je u pitanju toplo ili hladno okruženje – pomoću perja, krzna i sličnog, bez veće potrošnje ili gubitka energije temperatura tela im je konstantna!
DA LI IZOLACIJA STVARA ŠABLONSKE KUĆE?
Preti nam navodno „dugotrajno uništenje kulture građevinarstva“, a zbog generalizovanog „pakovanja“ redova kuća. Sve kuće su navodno „kao iz istog kalupa“, a individualnost uzmiče pred masovnom estetikom.
Mi odgovaramo:
Toplotna izolacija zahteva individualnost!
I ovde se radi o primeni, ne o metodi. Iz nečeg dobrog se uvek može dobiti nešto loše. Postoji mnoštvo premaza i mogućnosti oblikovanja u termoizolacionim fasadnim sistemima.
Od maltera, kao tradicionalne fasadne površine, preko keramike do kamene fasade – skoro sve je moguće, pa čak i u kombinaciji materijala. Brižljivo i stručno planiranje svih detalja je bitno: i sa aspekta tehnike kao i sa aspekta estetike, posebno kod prozorskih osovina. Kod postojećih objekata veoma je važna senzibilnost angažovanog arhitekte.
DA LI JE IZOLACIJA STVAR SREĆE?
Termoizolacija je, navodno, do nekog izvesnog stepena i čista sreća, jer preduzimači često ne znaju kako se izvode radovi, nema nikakvih „State-of-the-Art-proizvoda“ itd.
Odgovor:
Tačno, jer na sreću postoje pravi termoizolacioni materijali!
Vodeći evropski proizvođači termoizolacije, godinama razvijaju čitav niz proizvoda za odgovarajuću termoizolaciju od podruma do krova. Ova rešenja su izrađena u skladu sa specijalnim potrebama svake građevine ponaosob. Neke kompanije imaju i više od 50 godina iskustva koje prodajni predstavnici ili tehnički konsultanti rado dele. Svako dobija podršku koju zahteva njegov objekat u izgradnji ili u sanaciji.
- Moderna termoizolacija koristi principe prirode! Ona štiti naš život od hladnoće i toplote. Ona smanjuje troškove grejanja i energije, štiti prirodu i našu okolinu – a na taj način štiti ponovo i naš život.
Pasivna kuća – studija Univerziteta „BOKU“ u Beču
Na istom putu – energetska efikasnost i pasivna kuća
Pasivna kuća – studija Univerziteta „BOKU“ u Beču
Veliki broj istraživanja pokazuje da energetski efikasna gradnja / sanacija i koncept pasivnih kuća međusobno sjajno funkcionišu. Jedini preduslov je stručno planiranje i izvođenje radova. Ovo potvrđuju i rezultati skorašnje studije pasivnih kuća Univerziteta „BOKU“ u Beču. Ova do sada najveća svetska uporedna studija pasivnih i niskoenergetskih kuća je obuhvatila istraživanje 18 zgrada sa ukupno 1.367 stambenih jednica, od toga šest pasivnih kuća (492 stambene jedinice) i dvanaest niskoenergetskih stambenih kuća (875 stambenih jedinica). Merna jedinica toplotne potrošnje kod niskoenergetskih kuća iznosi ca. 37 kWh (m²BGF.a), a kod pasivnih kuća samo ca. 9 kWh. Ova merenja potvrđuju da je potrošnja toplotne energije (uključujući i sve gubitke kod grejnog sistema) kod ca. 500 stambenih jedinica u standardu pasivnih kuća manja nego trećina potrošnje toplotne energije kod niskoenergetskih kuća sa ca. 900 stambenih jedinica.
Tekst pripremio*: Vladimir Ćujić mast.inž.građ. direktor marketinga Austrotherm d.o.o.
*Ovaj tekst je u svojoj izvornoj verziji odgovor grupacije „Austrotherm International” na neke medijske istupe u Austriji i Nemačkoj.