ArchyEnergy konferencija – drugi dan

Posle prvog sadržajnog konferencijskog dana, drugi dan počeo je u istom tempu i interesovanju. Dokaz toga je prvi jutarnji panel kome je prisustvovao veliki broj posetilaca.

Nakon par uvodnih reči, Jelena Bunčić je najavila V panel konferencije pod nazivom “Da li postoje savršeni prozori i vrata?”, nakon čega joj se na podijumu pridružio Predrag Rađen, moderator pomenutog panela.

V panel ArchyEnergy konferencije

Predrag je pozdravio sve prisutne, zahvalio se na odzivu i pozvao paneliste da mu se pridruže. Među panelistima bili su: Nataša Jeftenić, Export Area Manager kompanije “Aluminco S.A.”, Hrvoje Komac, direktor ift Rosenheim, Hrvatska, Branislav Lj.Jovanović, generalni menadžer AXIOMA Plus, Vladimir Tasevski, regionalni direktor predstavništva SRB/MK/MNE/AL/KS VEKA AG, Bratislav Obradović, tehnički direktor MIREX d.o.o.

Nakon pozdrava upućenih panelistima, Predrag je pozvao gospođu Jeftenić da sve prisutne upozna sa kompanijom “Aluminco”. Nakon prezentacije, Predrag je gospodinu Komcu postavio pitanje “Da li postoji savršeni prozor?”, na šta je gospodin Komac odgovorio da postoji, ali pod uslovom:

• da se ispoštuju svi uslovi u pogledu kvaliteta pojedinačnih delova: profili, sertifikovano staklo, okovi;
• da ugradnja prozora bude kvalitetna. Ovde je naglasio da postoji veliki propust, nedostaje ogromna edukacija o značaju kvalitetne gradnje, posebno RAL ugradnje, za koju je čuo mali deo stručne javnosti, kao i šireg građanstva. Sam podatak da u regionu ne postoje sertifikovani timovi za RAL ugradnju to i potvrđuju.

U priču se dalje nastavio gospodin Jovanović koji se zahvalio na pozivu da učestvuje u ovako jednom značajnom događaju, i istakao da je u odnosu na pre deset godina potražnja za aluminijum stolarijom značajno porasla, za nekih 20 %. Međutim, naglasio je da PVC stolarija i dalje zauzima svoje značajno mesto u smislu povećanja kvaliteta svakodnevnog života korisnika. Bio je slobodan da prognozira da će se nastaviti trend povećanja korišćenja i jedne i druge stolarije i da će budućnost stvoriti neku sinegiju i kombinaciju ova dva proizvoda.

Uz pitanje “Šta je reciklirani PVC”, moderator se okrenuo gospodinu Tasevskom, koji je odgovorio da je to jedna veoma teška priča. Zašto teška, pitate se? Zato što niste svaki put sigurni da li treba naglasiti da je PVC stolarija napravljena od recikliranog materijala ili ne. Dok se Nemac ponosi činjenicom da ima takav prozor, situacija kod nas je potpuno suprotna i takav slučaj se ne spominje zbog sramote.

Gospodin Tasevski je istakao da se njegova kompanija, još od 1993. godine bavi pričom recikliranja u svom proizvodnom procesu. Suština je da se reciklira potpuno, ceo prozor od profila i stakla, čime se dobija kvalitetan recikl materijal od koga se dalje ponovo proizvodi prozor. Zanimljiv je podatak da se reciklaža može konituirano sprovoditi deset puta, što je vrlo impresivno. Drugim rečima, iz jednog recikl materijala može se napraviti novi prozor deste puta, što je ogroman vremenski period korišćenja materijala jednog PVC prozora. Sa druge strane, nema seče šume, emisija CO2 se smanjuje 90 %, a okruženje postaje zelenije, zdravije i održivo.

Na pitanje da li se prepoznaje PVC prozor napravljen od recikl materijala, gospodin Tasevski je rekao da taj podatak stoji u deklaraciji prozora. Predrag i on su se složili da reciklirani prozor nije prozor lošeg kvaliteta, naprotiv.

Na pitanje moderatora “Šta je od elemenata jako važno da bi prozor bio kvalitetan?”, gospodin Obradović ispred fime “Mirex”, nakon pozdravnih reči i čestitki upućenih organizatoru na ideji da organizuje jedan ovakav stručni skup, istakao je da su važni: materijali profila, stakla i okova, proces izrade koji mora biti stručan i kvalitetan kako bi se izvukao maksimum iz materijala i profesionalna ugradnja koja neće dopustiti prolaz vlage i emisiju toplote.

Što se tiče materijala, istakao je da je staklo izuzetno važno, budući da čini čak 85% površine prozora, da ima veliku ulogu u toplotnoj i zvučnoj izolaciji, ali da je staklo velika nepoznanica kojoj treba posvetiti više pažnje, što je potvtrdio i sam moderator i istakao da u sledećim konferencijama staklo mora biti jedna od tema.U nastavku panela, Predrag se okrenuo predstavnici kompanije “Aluminco” i pitao je zašto arhitekte vole aluminijum.

Zato što je: lak za obradu i korišćenje, lak za održavanje, male specifične težine, tako da ne predstavlja opterećenje za objekat, čvrst, material koji se može reciklirati. Kada su arhitekte u pitanju, aluminijum je materijal koji pruža slobodu arhitektama da uz pomoć njega iskažu svoju kreativnost i individulanost, bio je odgovor dame iz kompanije „Aluminco“.

Iako se u Srbiji još uvek traže robusniji PVC prozori, predstavnica “Aluminco”-a je naglasila da se očekuje porast potražnje aluminijum stolarije. Takođe, naglasila je da je u Evropi zastupljen trend stolarije sa što više stakla i što manje aluminijuma, što njima kao kompaniji ne ide u prilog, ali situacija je takva.

U drugom delu panela, na pitanje – Zašto u Evropi proizvođači stolarije ispituju svoje proizvode, bez da ih neko pritiska, za razliku od našeg podneblja, gospodin Komac je odgovorio je u pitanju stanje svesti. Odnosno, jedan Nemac, Austrijanac prosto želi da poveća performanse svoga prozora, želi da ga učini još boljim, dok kod nas je to pod moranje i uz “pretnju”. Statistički gledano, u ift Rosenheim institut 60% klijenata dolazi zato što žele, do 40% zato što moraju.

Gospodin Komac je istakao da se kod nas ljudi javljaju za ispitivanje svojih proizvoda “za juče”, što opet potvrđuje našu neozbiljnost u tom pogledu. Sam proces ispitivanja ne traje dugo, ali je Institut pun zahteva i dugo se čeka na slobodni termin, dva do tri meseca. Kada se izvrši ispitivanje i prozor dobije sertifikat, isti važi deset godina, ako se ništa nije menjalo u pogledu njegovih sastavnih delova i njihovog kvaliteta.

U nastavku, gospodin Jovanović je kao odgovor na pitanje šta je RAL ugradnja, odgovorio da je u pitanju najkvalitetniji vid ugradnje prozora i da kao takav treba da bude standard ugradnje. Međutim, to je problem budući da dobar deo stručne javnosti i korisnika ne zna šta je RAL ugradnja i da se velika pažnja treba posvetiti edukaciji u tom pravcu.

Kada je edukacija u pitanju na priču se nadovezao gospodin Tasevski iz “Veka” kompanije da je RAL ugradnja veoma važna, da se ljudi moraju stalno edukovati po pitanju načina i uslova izbora adekvatne stolarije, načina ugradnje. Kompanija “Veka” iz tog razloga vrši obuke, seminare, informiše pojedince i klijente o inovacijama i značaju kvalitetne stolarije.

Tipičan primer koliko neznanje može da napraviti problem u izboru adekvatne stolarije jeste i podatak, koji je izneo gospodin Mraović iz kompanije Veka, koji se iz publike uključio u diskusiju i dao svoj doprinos ovom panelu. On je istakao da se prilikom tendera prepisuju performanse koje stolarija treba da zadovolji, bez da se ispita lokacija i vrsta objekta za koji se traži stolarija. Po tome, neretko se dešava da se potražuju prozori koji po svojim karakteristikama najbolje odgovaraju uslovima severne Evrope.

Pred sam kraj panelisti su naveli inovacije u svojim kompanijama. Pa tako, „Aluminco“ se sve više okreće sistemima zelenih zgrada, ali i passive house , koje su postale trend poslednje tri godine u našem području. Takođe, saznali smo da “Aluminco” ima solarni sistem koji proizvodi 2,2MW, a koji koristi za sopstvenu proizvodnju.

Obradović je na Predragov komentar potvrdio da kompanija “Mirex” otvara svoje postrojenje sa najmodernijom opremom za plastificiranje materijala. Iz potrebe da zadovolje potrebe svojih klijenata koji pored tamnih, crne i antracit boje, traže specifične nijanse stolarije, odlučili su se da ulože u ovaj pogon.

Gospodin Tasevski je podelio podatak da “Veka” stvara tzv. “AluConnect”, odnosno “iz dva sveta najbolje” i pokazao profil sastavljen od PVC i aluminijum materijala.
Na samom kraju panela, svi panelisti su se zahvalili Predragu na pozivu da učestvuju na konferenciji, da daju svoj doprinos, čestitali mu i izrazili želju da ArchyEnergy postane priča koja traje, jer daje velike benefite kada su energetska efikasnost, zelena gradnja i održiva budućnost u pitanju.

Nakon vrlo interesantnog, sadržajno inspirativnog i korisnog panela, panelisti i svi prisutni su otišli na kafe pauzu.

VI panel i energetski efikasni projekti, ali i problem otpada

Nakon pauze, krenuli smo jako u novi panel koji je moderirala simpatična i pozitivna Milena Ivanović, arhitekta. Panelisti su biti: Ilja Mikitišin, osnivač 4Mind, Aleksandar Ranitović, arhitekta Andzor Engineering d.o.o., Dejan Bojović predsednik Serbian Demolition Association, prof.dr Đorđe Veljović, Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu.

Sam početak panela, koji je nosio naziv “Rekonstrukcija i obnova postojećih objekata sa naglaskom na EE” bio je namenjen predstavljanju projekata, čijom rekonstrukcijom su stvoreni energetski efikasni objekti.

Ilja Mikitišin je predstavio projekat “Nova zgrada Elektrotehničkog fakulteta” gde je ukazao na sve šta su morali proći njegovi saradnici i on kod realizacije ovog projekta. Sa druge strane, podelio je gotovo eksluzivnu vest da će se izdvojiti neophodna sredstva za revitalizaciju svih tehničkih fakulteta.

Arhitekta Mikitišin, predstavio je i svoj projekat “Kuća na Popovici”, za koji je dobio nagradu Kuća godine 2023, u organizaciji portala Gradnja. Mikitišin je istakao da je bio u pitanju jedan veoma izazovan projekat, koji, da se on pitao ne bi bio rekonstruisan, bio bi srušen. Međutim, potreba investitora da zadrži nekadašnju formu i očuva nasleđe, učinili su da se ova nekadašnja vinogradarska kuća rekonstruiše u novi, savremeni objekat. Sa druge strane, uslovi u kojima se nalazi ova kuća ukazivali su da ni novi objekat ne bi postigao ništa više od revitalizovanog nekadašnjeg objekta.

U istom duhu, predstavljanje svog projekta nastavio je arhitekta Aleksandar koji je predstavio projekat školskog objekta na Novom Beogradu. Jedan deo objekta je potpuno srušen, dok je drugi revitalizovan. Ono što je važno istaći jeste da je ovaj novi školski objekat podignut na C razred energetske efikasnosti što je bolje u odnosu na prethodno stanje.

Aleksandar je takođe predstavio projekat tribine jednog fudbalskog kluba u Novom Sadu, Tribina je revitalizovana, ali je Aleksandar istakao da se susreo sa ogromnim problemima u radu na ovom projektu. Međutim i ovde je podigao klasu energetske efikasnosti na B razred, što je uz sve nedaće kroz koje je prošao, pohvalno.

U nastavku panela, učesnici su se bavili problemima rušenja objekata i problemima koji nastaju sa građevinskim otpadom. Veliki problem je što imamo zakonsku regulative koja je od svog prvog pojavljivanja doživela svojih osamnaest dopuna i što je se niko praktično i ne pridržava. Veliki problem je što se rušenjem objekata bave ljudi koji nemaju licencu za to, ruše, sve odjednom, ne razdvajaju materijal i pune deponije građevinskim otpadom koji je velika i potencijalna opasnost za prirodu i čoveka kao njenog dela.

Gospodin Dejan iz Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, istakao je da je izuzetno važno pre rušenja ispitati objekat, proveriti da li je bezbedan za rušenje. Da li su materijali zdravi, utvrditi način kako ih transportovati i gde skladištiti. Međutim, situacija u našoj realnosti je potpuno drugačija. Ruši se bez ikakve kontrole, otpad se ostavlja na otvorenim površinama kao potencijalna opasnost.

Materijali koji se koriste u građevinarstvu nisu opasni kada se primenjuju onako kako je predviđeno, ali ako se izlože gde ne treba, onda postaju velika opasnost.

Gospodin Dejan je izneo podatak da se u Beogradu na mesečnom nivou renovira 3.000 stanova. Prosek materijala po stanu koji se uklanja je 1,5t, jasno je o kakvoj jezivoj cifri je reč, ako se taj materijal nađe slobodan u prirodi.

Konstantna edukacija, širenje svesti o potrebi skladištenja otpada, kao i njegovoj reciklaži i pretvaranju u energiju je moguća, ali za to nam treba svest, stručnjaci i sprovođenje zakonskih regulativa. Velika odgovornost je na lokalnim samoupravama koje svaka na svom prostoru mora pristupiti rešavanju ovog problema.Dobar primer iz prakse je opština Čajetina koja ima tri prostora za skladištenje otpadnog materijala i nema nijednu deponiju. Dakle,  moguće je.

Profesor Veljović je potvrdio koliko su svest i edukacija važni kada je rešavanje ovog problema u pitanju. Kako je predavač na fakultetu istakao je da postoje smerovi koji mogu doprineti boljoj i zdravijoj budućnosti. Veruje u mlade ljude i trudi se da ih kroz razne projekte usmeri ka rešavanju ovog problema.

Ilja Mikitišin je pozivajući se na rečenicu svoga nekadašnjeg profesora “Čoveka je lakše ubiti kućom, a ne topom”, naglasio da svaki obejkat koji se podiže mora posedovati LEED sertifikat, kako bi bio siguran za korišćenje. Uz izjavu da je svaka akcija arhitekte, akcija u službi našeg zdravlja, završen je šesti panel.

VII panel i “Arhitektura kao savremeni izraz modernog društva”

Iako smo nastavili bez pauze, a u “jedva čekanju” okrepljenja u vidu ručka, poslednji panel ovogodišnje, prve po redu ArchyEnergy konferencije, sa velikim oduševljenjem smo pratili.

Odlična ekipa arhitekata panelista uz moderatora istog zvanja i gospođu Draganu Golubović, menadžerku razvoja poslovanja kompanije “ACO građevinski elementi d.o.o.”, učinili su ovaj panel veoma živim, interesantnim, opuštenim i korisnim. Pored gospođe Golubović, panelisti su bili i: Aleksandra Đipanov, arhitekta enterijera ispred studia ArhBex, Nikola Martinović, osnivač N-Martin studia, Đorđe Kitić, arhitekta iz studia Alterno Inc i Lazar Kuzmanov, arhitekta i osnovač studia Kuzmanov and Partners. Moderator je bio Dušan Nikolić, arhitekta iz studia Alterno Inc.

Uz prijatnu, prijateljsku atmosferu sam panel otvorila je gospođa Đipanov koja je istakla da je ona arhitekta enterijera i da je za razliku od svojih kolega koji su arhitekte graditelji, njen rad u direktnom kontaktu sa korisnicima prostora, što joj daje dodatnu odgovornost.

Prilikom pisanja projekta izuzetno je važno da se pronađe funkcionalnost, potom da se izaberu odgovarajući materijali, a potom da se isprati izvođenje projekta. Vrlo ozbiljno je pozvala svoje kolege da ne daju svoje projekte, nego da, kada su ih već napravili, isprate njihovo izvođenje. Na veoma simpatičan način to je slikovito opisala. Kao što se u Bačkoj ne razdvajaju šunka i paradajz, ni u arhitekturi se ne razdvajaju projektovanje i izvođenje.

Lazar Kuzmanov u svom veselom duhu podelio je svoja iskustva kako ljudi doživljavaju njegova dela i saopštio da je negde 51:49% u korist onih koji nisu baš oduševljeni njegovim arhitektonskim delima. Iako nije baš prijatno za prihvatiti takav podatak, gopodin Kuzmanov je istakao da je arhitektura i umetnost i svako ima pravo da je doživi kako hoće. Ono što je važno u arhitekturi jeste da ista zadovoljava potrebe korisnika, da je funkcionalna, dobro je i da je lepa i da štedi energiju. Upravo je tu značaj zelene arhitekture koja je trend i uz digresiju da valjda neće doći do zloupotrebe tog termina, jer nekim investitorima su puna usta zelena arhitekture do momenta kada treba da izdvoje sredstva za njenu realizaciju. Tada umesto zelenila, biraju samo zelenu boju.

Arhitekta Kitić je istakao da je arhitektura oduvek bila odraz vremena u kome se nalazi. Danas je odraz društva u kome obitava i da ukoliko nismo zadovoljni istom, rešenje treba možda da tražimo u sebi i prilikama u društvu koje nas okružuje.

Iz sopstvenog iskustva naveo je da su sada trend zgrade koje imaju samo skin, uz potpuno odsustvo enterijera. Zgrade za koje se ne zna ko će biti korisnici. Iako su ovi objekti okrenuti ka funkcionalnosti i prilagodljivosti u smislu brze promene unutrašnjeg rasporeda, ovi objekti su obično veoma energetski efikasni.

Uz tvrdnju da je takve objekte veoma teško uređivati, kada je enterijer u pitanju, gospođa Đipanov je dala još jedan savet, a to je da se arhitekte drže svojih rešenja i svojih projekata. Teško da se može napraviti tri rešenja za neki prostor. Zapravo može, ali su ta rešenja klimava. Jedno rešenje je pravo jer znate tačno znate zašto ste baš to rešenje izabarali. Kada se založite za svoje rešenje, to će uvideti i investitor i u tome vas podržati. Suština je da prostor izađe kao pobednik.

Poseban utisak ostavila je prezentacija kompanije “Aco” u kome je na vrlo detaljan način predstavljen sistem tzv. sunđer gradova, koji je i aktuelna tema. Suština ovih sunđer gradova je upravljanje atmosferskim vodama, njihovo odvodnjavanje određenim sistemima i korišćenje za navodnjavanje i drugo racionalno korišćenje. Zahvaljujući ovom modernom sistemu, voda kruži u prirodi i doprinosi stvaranju zdravije, zelenije i ugodnije sadašnjosti i održive budućnosti.

Nakon ove prezentacije, arhitekta Martinović je ostao oduševljen i pitao se da li mi na ovim podnebljima i države koje koriste ovaj sistem živimo u istom svetu. On je potvrdio da treba ispratiti realizaciju projekta i da svaki detalj na arhitekturi mora da izgleda dobro, baš kao i sama kompletna arhitektura. Smatra da je praćenje trendova važno, da je izbor savremenih materijala više nego bitno, da to od njih očekuju i investitori. Takođe, istakao je da u celoj toj priči treba imati na umu upotrebu materijala koji se mogu reciklirati i blagotvorno delovati na prirodu.

Lazar Kuzmanov je za kraj izdvojio da arhitekte, investitori, proizvođači materijala i rešenja i država, su podjednako odgovorni za sprovođenje zelene arhitekture. Takođe, naglasio je da je zadatak urbanističke struke da stvori viziju u kom pravcu treba da se razvijaju gradovi i Srbija u celini.

Nakon ovih reči, na binu se vratio Predrag Rađen zahvalio se panelistima, svim prisutnima, što su svojim prisustvom doprineli da prva ArchyEnergy konferencija bude uvod u ArchyEnergy 2025.

Srećni i zadovoljni svi su otišli na ručak. Kraj nešto sličan bajci, ali bajci kojoj smo svedočili ova dva dana.

Vidimo se na ArchyEnergy konferenciji i izložbi 10.i 11. aprila 2025., već sada možete rezervisati svoje karte.

Do tada čitajte nas! I ne zaboravite, budite i ostanite zeleni bar kada su arhitektura i održiva budućnost u pitanju.