Posetioci su se nakon kratke kafe pauze i posete izložbenog dela sajma vratili na svoja mesta u konferencijsku salu gde su imali priliku da prisustvuju VII panelu koji nosi naziv „Budućnost arhitektonske struke u Srbiji“ i unapred je izazvao veliku pažnju kod svih prisutnih, a do kraja i opravdao sva očekivanja.
Miljan Salata, arhitekta koji vodi svoju praksu kroz NUR studio ali i svoje polje delovanja proširuje kroz platformu Podcast SFERA® odabran je za ulogu moderatora. Njegovi sagovornici i naši veoma cenjeni panelisti bili su Lazar Kuzmanov, M.Arch, Kuzmanov and Partners koji je dobitnik Velike nagrade arhitekture za životno delo Udruženja arhitekata Srbije, koja je i povod za publikaciju „I POSLE 30 GODINA – ARHITEKTA“.
Publika je bila u prilici da posluša iskustva i saznanja arhitekte i profesora na Arhitektonskim fakultetu Univeziteta u Beogradu Gorana B. Vojvodića. Posebno se istakao Danilo Dangubić koji je zaslužio titulu glavnog arhitekte za EXPO 2027.; prof. Ivan Rašković, arh. predsednik Udruženja arhitekata Srbije (UAS) kao i Boško Ristić, diplomirani inženjer arhitekture, trenutno na master studijama Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.
Panelisti su se fokusirali na zakone, pravilnike i standarde u struci koji su jasno definisani i u kojoj se meri isti poštuju. Tema diskusije je bio i arhitektonski esnaf kome treba da se vrati njegova primarna funkcija i etički kodeks jer je to ključ za postavljanje novih temelja za budućnost arhitektonske profesije u Srbiji.
Panel je obuhvatio nekoliko važnih pitanja na koje je svako od prisutnih dao svoje mišljenje, a neka od njih su bezbednost građevina i odgovornost struke, očuvanje kulturnog nasleđa i sistemska zaštita, EXPO 2025 kao šansa ili kao izazov za arhitektonsku struku, institucionalni okviri i kako treba da izgleda institucija koja istinski štiti arhitekte i osigurava da kvalitet, profesionalnost i etika budu temelji arhitektonske prakse.
Prof. Ivan Rašković je izneo stav da je Komora arhitekata neophodna u Srbiji, jer ona treba da kontroliše život jedne profesije, da pruži zaštitu kako arhitekti tako i onome koji koristi njegove usluge. Danilo Dangubić se složio sa ovim stavom i nadovezao na njega dodajući da Komora pored zaštite treba da budu arhitektonski biori koji će da budu poveznica između arhitekata i njihove prakse.
Lazar Kuzmanov se osvrnuo da se Komora arhitekata treba što pre formirati i zbog marginalizovane uloge arhitekata u Inženjerskoj komori Srbije. Sa ovim stavom se složio i Goran Vojvodić koji je dodao da je Komora neophodna i zbog toga da se arhitekte udruže i da zajedničkim snagama zagovaraju interese struke. Dok se Boško Ristić osvrnuo na položaj studenata nakon diplomiranja a pre dobijanja licence, koliko su marginalizovani i koliko ih malo plaćaju zbog toga, te da bi Komora bila idealna opcija jer bi čuvala i njihove interese.
Svi su se složili da je budućnost arhitektonske struke u Srbiji direktno povezana kroz odlučnost i organizacione kapacitete pojedinaca i postojećih udruženja/društva/asocijacija da se profesionalno organizuje i formira Komora arhitekata Srbije.
Iako je arhitektonski esnaf u prethodnih četvrt veka pokušavao da formira profesionalnu komoru kao glavno telo koje će regulisati obaveze, odgovornosti i prava u struci nije bilo pozitivnog ishoda koji je išao u prilog esnafu. Ali donošenjem i usvajanjem Nacionalne arhitektonske strategije kao i direktive EU stvorili su se uslovi za konačno rešavanje ovog krucijalnog pitanja i osnivanja Komore arhitekata Srbije (KAS).
Ovaj panel je simbolično i zatvorio dvodnevnu konferenciju i stručni sajam ArchyEnergy 2025. A posetioci su pozvani da nastave druženje i sumiranje utisaka na ručku.
