Restorani, kafane, kafiÄi, sale za proslave, barovi, klubovi, prostori za koktele i drugi ugostiteljski objekti nisu samo mesta gde se konzumira hrana i piÄe, veÄ su to istovremeno i najrasprostranjeniji predstavnici jedne specifiÄne kategorije prostora u kojima se odvija socijalno okupljanje i druženje ljudi. To podrazumeva razgovor kao najvažniji cilj dolaska na takvo mesto. Zbog toga ugostiteljski objekti svojom arhitekturom i enterijerom moraju obezbediti sve potrebne uslove da se takva aktivnost odvija neometano i sa minimumom vokalnog napora. Ponekad se u njima pojavljuje živo izvoÄenje ili reprodukcija muzike, pa to uvodi kao dodatni zadatak zaÅ”titu ljudi u okruženju od prekomerne buke. Da bi se sve to postiglo, u projektovanju restorana i njima sliÄnih prostora neophodno je da projektanti usmere svoju pažnju, izmeÄu svih drugih tema, i na dva važna aspekta akustiÄkog kvaliteta.
Prvi je zvuÄni komfor ljudi prisutnih u restoranu. Njima treba obezbediti normalne uslove za meÄusobnu govornu komunikaciju, Å”to podrazumeva da mogu bez napora govoriti, a takoÄe bez napora razumeti Å”ta govore drugi ljudi u neposrednoj okolini. Drugi aspekt je dobro poznat i proizilazi iz Äinjenice da prostor restorana pod odreÄenim okolnostima može postati buÄan, pa Äak i vrlo buÄan prostor od koga treba Å”tititi okolinu. Kako sada stvari stoje, oba ova aspekta su, po pravilu, zanemarene teme u procesu arhitektonskog i enterijerskog projektovanja prostora restorana i svih drugih sliÄnih mesta za okupljanje, a neke dimenzije njihovog kvaliteta potpuno su nepoznate projektantima.
foto: freepik.com
Å ta stvara teÅ”koÄe u govornoj komunikaciji?
Percepcija govora razlikuje se od sluÅ”anja svih ostalih zvukova jer je to veoma specifiÄna zvuÄna pojava koja predstavlja niz zvukom kodovanih jeziÄkih simbola. Uprkos složenosti govora, zvuk koji u prostoru nekog restorana nastane istovremenim razgovorom veÄeg broja ljudi dobija karakter žamora, a to znaÄi da postaje buka neželjena za prisutne ljude. U nekim okolnostima žamor može dostiÄi relativno visok nivo, pa je tada neophodno da se razgovor vodi poviÅ”enim intenzitetom glasa. Rezultat dužeg druženja u takvim uslovima može biti da ljudi iz restorana izlaze promukli i umorni.
Kako nastaje poviÅ”en nivo buke u restoranima, Äak i kada u njemu nema muzike? To je tema koja je prouÄavana u brojnim istraživanjima. U buÄnim uslovima koji nastaju istovremenim govorom viÅ”e osoba svako ko želi neÅ”to da kaže spontano Äe pojaÄati glas da bi ādobacioā do sagovornika. To je potpuno automatska reakcija ljudi koji u tom trenutku neÅ”to govore. PoÅ”to svi govornici reaguju na isti naÄin, nivo zvuka u prostoriji raste, a to tera ljude da dalje poveÄavaju intenzitet svog glasa. Tako spontano nastaje jedan kumulativni proces Äiji je ishod poviÅ”ena buka u prostoru. U literaturi je pojava spontanog poveÄavanja intenziteta govora kada viÅ”e ljudi istovremeno govori u istoj prostoriji oznaÄena kao āLombardov efekatā.
Pojava āLombardovog efektaā u komunikaciji ljudi kvalitativno je i kvantitativno je opisana u standardu SRPS EN ISO 9921. Sve dok je nivo ambijentalne buke niži od oko 60 dB(A) govornici ne oseÄaju potrebu da poviÅ”avaju nivo svog govora jer je prirodan govor dovoljan da se na ārestoranskimā ili ākoktelskimā rastojanjima ljudi meÄusobno razumeju. Istraživanja su pokazala da sa daljim poviÅ”enjem nivoa buke koja deluje na uvo govornika, za svaki decibel poviÅ”enja Äovek spontano nivo svog govora poviÅ”ava u proseku za oko 0,5 dB. SledeÄi tu zakonitost oÄekivano je da u uslovima ambijentalne buke Äiji je nivo oko 90 dB(A) ljudi podeÅ”avaju intenzitet svog govora do nivoa oko 80 dB(A). To veÄ predstavlja nezanemarljiv napor za sve koji u ugostiteljskim objekta žele ne samo da jedu i piju, veÄ i da razgovaraju. Merenja nivoa buke u nekoliko prostora za okupljanje (banketi, kokteli) Äiji su rezultati prikazani u literaturi pokazuju da nivo buke, to jest žamora, za vreme takvih dogaÄaja može dostiÄi skoro 90 dB(A).
foto: freepik.com
Za projektovanje restorana i sliÄnih mesta okupljanja važna je Äinjenica da starije osobe neminovno imaju oslabljenu funkciju Äula sluha. Mada, ne treba zanemariti Äinjenicu da danas postoji i nezanemarljiv procenat mlaÄih ljudi kojima je zbog preteranog izlaganja jakim zvukovima umanjena sposobnost Äula sluha. Svim takvim osobama otežano je dekodovanje govornih poruka kada ih sluÅ”aju u buÄnoj sredini, ali i u prostoru velike reverberantnosti. S toga uÄeÅ”Äe u razgovoru u takvim uslovima od njih zahteva pojaÄan mentalni napor. Zdravo Äulo sluha ima sposobnost da iz ākakofonijeā koju stvara govor mnoÅ”tva ljudi izdvoji govor jednog govornika i dekoduje njegove govorne poruke, a ostale govore tretira kao ambijentalnu buku. Ta sposobnost se naziva ākoktel efekatā. MeÄutim, kod osoba sa oÅ”teÄenim sluhom, a to znaÄi kod svih starijih osoba, takva sposobnost slabi.
U jednom istraživanju skoro 90% anketiranih starijih ljudi prijavilo je da uvek ili ponekad u restoranima ima problem sa praÄenjem konverzacije āpreko stolaā. Tu treba dodati da u izvesnom procentu korisnika restorana mogu biti i osobe koje koriste ureÄaj za pojaÄanje zvuka (sluÅ”ni aparat). I oni Äe u buÄnim i reverberantnim prostorima imati isti akustiÄki problem. U projektovanju zgrada danas se, po pravilu, ukljuÄuju sve potrebne arhitektonske i enterijerske mere da bi osobe sa izvesnim hendikepima mogle nesmetano koristiti objekat, pre svega u smislu kretanja, ali i drugih aspekata njihovog komfora.
foto: freepik.com
Kako je doŔlo do toga?
JoÅ” devedesetih godina dvadesetog veka pojavljuju se standardi koji u projektovanju i izgradnji zgrada zahtevaju prilagoÄavanje fiziÄkog okruženja potrebama ljudi sa hendikepima. Na osnovu toga su zatim pravljene lokalne norme za projektovanje. U Srbiji je trenutno važeÄi standard SRPS ISO 21542 āZgrade ā PristupaÄnost i upotrebljivost izgraÄenog okruženjaā (Building Construction ā Accessibility and usability of the built environment). U njegovom aktuelnom obliku taj standard važi preko 12 godina, pa je u domenu zadovoljavanja zahteva teže pokretnih osoba to postalo projektantska rutina.
Ono Å”to je zanimljivo jeste da u istom standardu postoji i deo koji je oÄigledno svima promakao. Naime, u kategoriji ljudi sa posebnim potrebama kojima treba prilagoditi svaki projektovani objekat navedene su i osobe sa oÅ”teÄenjima Äula sluha. U standardu su navedene opÅ”te smernice kako zgrade prilagoditi njihovim potrebama, jer akustiÄki ambijent mora biti podesan za sve korisnike zgrade. Tako se eksplicitno navodi i ovo: ādobra akustika treba da se postigne optimizirajuÄi vreme reverberacije prilagoÄeno nameni prostorijeā. Smanjivanje vremena reverberacije pomaže da osobe sa oÅ”teÄenjem Äula sluha lakÅ”e razumeju govor oko sebe i prebrode tu barijeru koju su napravile godine starosti (a kod nekog možda i prekomerno sluÅ”anje buÄne muzike).
Taj aspekt pomenut u standardu postaje veoma znaÄajan u projektovanju enterijera ugostiteljskih objekata jer je meÄusobni razgovor ljudi jedan od njihovih bitnih sadržaja. Ukratko, u kompleksu mera koje se preduzimaju pri projektovanju zgrada, a koje imaju za cilj da omoguÄe njihovo koriÅ”Äenje osobama sa posebnim potrebama, standard nalaže i mere koje Äe uÄiniti da ljudi oslabljenog sluha bez otežavajuÄih okolnosti koriste ugostiteljske objekte kao mesta za konverzaciju. Kao i osobe kojima je otežana ili ograniÄena moÄ kretanja, i to su ljudi koji idu kroz život s nekim otežavajuÄim okolnostima, ali se njihove potrebe u projektovanju zanemaruju. Potreban je samo mali napor da se materijalizacija enterijera takvih prostora prilagodi akustiÄkim zahtevima.
Arhitektura i ekoloŔki problem ugostiteljskih objekata
Pored toga Å”to su važno mesto okupljanja ljudi, ugostiteljski objekti Äesto postaju izvor buke kojom ugrožavaju svoju okolinu. Ta buka može nastati na dva naÄina. Prvi je koncentracijom veÄeg broja ljudi na malom prostoru. Njihovi razgovori i cirkulacija pri dolasku i odlasku dovoljni su da nastane poviÅ”eni nivo buke u zoni oko objekta. Drugi, znaÄajniji naÄin nastanka buke u ugostiteljskim objektima je posledica rasprostranjene potrebe da se u njima reprodukuje ili uživo izvodi muzika.
Zvuk koji se iz njih tada Å”iri za mnoge graÄane je neželjen i predstavlja buku koja ih ugrožava, posebno u noÄnim satima. To je poznata pojava, posebno u veÄim gradovima i turistiÄkim mestima. U tom smislu Å”iroko su poznate specifiÄnosti Beograda i njegovih āžariÅ”ta muziÄkog zvukaā koji po nekad teroriÅ”u okolinu. S druge strane takvi ugostiteljski objekti imaju važnu ulogu jer su deo turistiÄke ponude, pa Äak i element njegove prepoznatljivosti. I tako nastane problem.
foto: pexels.com
Ozbiljnosti buke iz ugostiteljskih objekata znaÄajno doprinosi zanimljiva promena paradigme u shvatanju muzike kod jednog dela populacije. Ona je uvela snagu zvuka kao važnu komponentu savremene muziÄke estetike, Å”to je uÄinilo poželjnim visoke nivoe zvuka kada se sluÅ”a muzika. Najzad, u svemu tome nije nevažno i neÅ”to Å”to su pokazala istraživanja u domenu psihologije. Dokazano je da distrakcija glasnom muzikom, kao i drugim oblicima smetnji, može pozitivno uticati na poveÄanje potroÅ”nje alkohola. Pokazalo se da je slast percepcije alkohola viÅ”a uz glasnu muziku u poreÄenju s odsustvom muzike i drugih smetnji. Drugim reÄima, postoji zainteresovanost i ugostitelja, a ne samo publike, da muzika bude glasna. Brojnim merenjima koja su izvrÅ”ena u raznim ugostiteljskim objektima utvrÄeno je da ekvivalentni nivo zvuka u njima za vreme trajanja muziÄkih dogaÄaja može biti od 75 dB(A) do preko 100 dB(A). Postoje i ekstremni sluÄajevi gde su merenjem zabeleženi nivoi muziÄkog zvuka preko 100 dB(A).
Ugrožavanje bukom iz ugostiteljskih objekata sada je uglavnom tema za inspekcijske službe koje se s tim bore. Postoje vesti o borbi inspektora protiv buÄnih ugostitelja i o tome kako se vodi rat oko regulatora jaÄine zvuka na ureÄajima za reprodukciju zvuka. Taj problem se može suÅ”tinski reÅ”iti samo kroz projekte ureÄenja njihovih prostora, dakle kroz arhitekturu i enterijer. Da bi se to bolje objasnilo može se napraviti pomalo neobiÄna paralela izmeÄu zaÅ”tite od buke iz ugostiteljskih objekata i njihove zaÅ”tite od požara.
foto: pexels.com
ZaÅ”titom od požara neposredno se bave vatrogasci, ali se kroz projektovanje zgrada Äini sve Å”to je moguÄe da se minimizira potreba za njihovim angažovanjem. Pravila za projektovanje imaju za cilj da verovatnoÄa požara bude minimalna i, ako se veÄ desi, da se njegovo dejstvo ograniÄi na svaki naÄin. ZaÅ”titom od buke iz ugostiteljskih objekata bavi se inspekcijska služba koja sankcioniÅ”e ekscesne pojave prekomernih zvukova koji se Å”ire iz njih. Za razliku od požara, kroz projekte izgradnje ili ureÄenja niÅ”ta se ne Äini da se Å”irenje buke spreÄi. Nažalost, za zaÅ”titu od buke ne postoji pravilnik ili neki drugi obavezujuÄi dokument koji bi prinudio projektante da u svoje projekte neizostavno ukljuÄe tu vrstu zaÅ”tite. Samo kroz adekvatnu arhitekturu i enterijer moguÄe je problem buke iz restorana, kafana, klubova, diskoteka i sliÄnih mesta ublažiti, ili možda sasvim reÅ”iti.
Nažalost, to je u projektima izgradnje ili adaptacije prostora ugostiteljskih objekata zanemarena tema. Zanemarivanjem zvuÄne zaÅ”tite u projektovanju buka iz ugostiteljskih objekata postala je globalni ekoloÅ”ki problem prepuÅ”ten inspekcijskim službama kao āvatrogascimaā. Potrebno je razviti svest kod arhitekata da samo oni to mogu reÅ”avati na održiv naÄin. I kao Å”to u onom crtanom filmu narator kaže: āDa je Pera odmah otiÅ”ao na policiju, do ovoga ne bi doÅ”loā, tako se i za buku iz restorana, kafana, kafiÄa, sala za proslave, barova, klubova, prostora za koktele i drugih ugostiteljskih objekata može reÄi: āda su projektanti ugostiteljskih objekata ukljuÄili u svoje projekte sve potrebne mere zvuÄne zaÅ”tite, do tolikih problema sa njihovom bukom nikada ne bi doÅ”loā.
Autori teksta: prof. dr Dragana Å umarac PavloviÄ i prof. dr Miomir MijiÄ